Izvor: Glas javnosti, 17.Okt.2008, 07:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ČEKAJUĆI FAJRONT - DRAGOLJUB PETROVIĆ

Prvo je Crna Gora Srbiji zabila „nož u leđa“, a onda je crnogorska ambasadorka dobila nogu u donji deo leđa i cela stvar je počela da liči na hladni rat, nešto što mnogo liči na hladno predjelo, recimo njeguški pršut sa srpskim prebrancem. Milo Đukanović je priznao nezavisnost Kosova, da ne kažemo nezavisnost Kosmeta, i dežurni smišljači pakosti s ove strane krenuli su u akciju. Kako da im, sem noge >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u zadnjicu, zabijemo još nešto. U leđa.

Pljuštale su ideje - da im se konfiskuje imovina (a šta ćemo ako oni nama konfiskuju? - pitali su razumni); da im se ne ide na more (a ko još ide tamo na more? - pitali su razumni), da im se zabrani ulazak u Srbiju (bolje da ih pustimo u Srbiju, pa da im zabranimo ulazak u Crnu Goru - poentirali su razumni). I tako to. Čak je i u uputstvima za kladionicu jednog dnevnog lista izašao savet primeren trenutku, po pitanju tipovanja na fudbalsku utakmicu Italija - Crna Gora. Savetovano je da ni pod razno ne bacate pare „Lavovima“ (naziv jedne ovdašnje kladionice) na drugi tip sem fiksiranog „keca“ na Talijane, jer Crnogorci, šaka jada, u Leće idu da bi na kraju razmenili dresove s „žabarskim“ zvezdama i odneli ih kućama da se hvale pred komšilukom. Utakmica je pak bila vrlo neizvesna, umal’ na kraju Talijani nisu tražili dresove od Crnogoraca, ovi su očekivano izgubili sa 2:1, mogli su da izjednače, a ključno pitanje je bilo: zašto Milo Đukanović nije otišao u Italiju da podrži nacionalni tim? Izgleda da tamo radi nekakav tužilac nepušač, koji već petnaest godina čeka da razmeni dresove s Đukanovićem. Problem je što se ovom ne sviđa dres. Crno-beli je i na štrafte. S obzirom da ne voli da se oblači ko braća Dalton, Milo je ostao „u demokratsku Crnu Goru“ gde je poslednji put viđen prekjuče dok ga je isleđivala novinarka TV B92. Intervju je izgledao ko eventualno saslušanje u Bariju, pa je bar mogao da vežba za ubuduće.

U međuvremenu, u Srbiji se, osim dežurnih smišljača pakosti, pojavila i ona uobičajena vrsta koja uvek traži najfantastičnije razloge da opravda sve što ne može da se opravda. U svojoj redovnoj kolumni, poznati novinar, borac protiv kriminala, i uopšte, moralna gromada sve dok mu ne ponude novinarsku nagradu od 30.000 evra pod pokroviteljstvom poznatog tajkuna, piše i sledeće: „Reakcije su očekivane: od ‘obraza’, preko NJegoša i gusala, pa do Mila Britve koji je švercao cigarete, pa ga sad drže za jajca. Rugao se, naime, kotao loncu da je narav: a šta su dični srpski rodoljubi pušili za vreme sankcija? Milove cigarete, iz ‘joint venture’ operacije sa Slobom, Udbom, sadašnjim tajkunima i ‘bizmismenima’“, piše ovaj dobitnik tajkunske nagrade, antimafijaš i poliglota (primećeno je u jednoj emisiji na HTV da najbolje govori hrvatski, što nije ništa loše, samo je smešno kad je napadno. Uskoro će ga zvati i na RTCG, zna jezike).

U takvom sveopštem šutiranju leđnim stilom, niko se nije dosetio da predloži da i mi polako počnemo da priznajemo sve srpske enklave na području em nezavisne, em ekološke države. Za početak bi valjalo odmah priznati „Delta siti“ u Podgorici. To je ona enklava gde je premijer Cvetković bio pre izvesnog vremena, na otvaranju, rame uz rame s Đukanovićem, ali mu iz razumljivih razloga nije okretao leđa. Na dotičnom otvaranju, otkrio je ovih dana Milo, on je Cvetkoviću rekao da će nam oni uskoro zabiti nož u leđa, ali ovaj nije reagovao burno, po običaju samo se smeškao, fini neki čovek, još uz to i ekonomista. Kao takvom, poznata mu je mudrost nekog ovdašnjeg anonimnog genija: „Kosovo je Srbija. Sve ostalo je Delta“. Mislite o tome. U stvari, Milo, mislite o tome.

Nastavak na Glas javnosti...

Kurir: Dogovor?