Izvor: Blic, 09.Feb.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mira Banjac: Mutno je vreme
Veći problem za našu kulturu je nedostatak brige nego nedostatak novca.
Ovako Mira Banjac, ovogodišnji dobitnik nagrade srpske sekcije „Fiprescija“ za najbolju žensku ulogu, skenira situaciju u Srbiji. Priznanje je proslavljenoj glumici pripalo za rolu u filmu „Mamaroš“ Mome Mrdakovića.
- Obradovana sam i zahvalna što je moj rad ocenjen kako je ocenjen. Verujem da su ljudi koji su stavili svoj potpis imali u vidu i moj ukupni filmski rad, koji nije mali.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Život
- Ne kukam. Ne živim raskošno, ne letujem po Maldivima, ali sam radila i radim uvek punom snagom i punom posvećenošću. Upravo u svom radu nalazila sam i smisao i radost čak i kad je bivalo jako teško.
Koliko puta ste dobili nagradu za najbolju žensku ulogu?
- Ne znam tačno, više puta. Ovoga puta, moram reći, izuzetno mi je značajno to što sam u društvu izvrsnih reditelja, scenarista, montažera... (nagradu za mušku ulogu dobio je Aleksandar Berček, za režiju Srdan Golubović, za scenario Srđan Koljević, montažu Marko Glušac) i, uopšte uzev, mislim da je naš film poslednje dve godine zaista napravio neke dobre stvari, pomake... Istina, to je više primećeno u svetu nego kod nas verovatno, zahvaljujući tome da nas, naš film društvo nije stavilo tamo gde mu je mesto.
Imamo sjajne filmove
- Mora biti strategije, mora biti prioriteta, mora se znati da je to velika kulturna potreba... A uprkos toj lošoj klimi u kojoj nastaje naš film, u svetu dobija nagrade. „Krugovi“ su odličan film. Pa pomenimo „Odumiranje“, pa filmove Gorana Markovića i Gorana Paskaljevića, pa Maju Miloš... da ne nabrajam.
A to znači?
- Kao ni kultura u celini, ni film nije prepoznat. Ne verujem, ne mislim čak da možemo biti sigurni da nije u pitanju samo novac. Veći je problem nedostatak brige, promišljanja nego nedostatak novca. U pitanju je svest. Potreba. U pitanju je kulturna politika, odnosno njeno prepoznavanje i kulturnih potreba i njihovog značaja i činjenice kako se to i na šta sve odražava. Film je velika kulturna grana koja ne može biti neprimećena i ne može biti da za nju nema temeljnih, sistemskih rešenja, da nije valjano ugrađena u koncept cele države. To dođe ovaj pa da malo onom, a posle onaj ne znam kome... To ne znači ništa i ne vodi nikuda.
U neformalnom razgovoru ste pomenuli da ste čitali više od 20 scenarija?
- Po dužnosti sam pročitala 27 scenarija (M. Banjac je član komisije za scenarija, prim. n.). Naravno, ima skribomana, ali ima vrlo interesantnih scenarija, vrlo darovitih ljudi.
Ima li neki zajednički imenitelj?
- Socijalne teme su česte. Tema Kosovo je prisutna kao priča o pojedinačnim sudbinama. Što je možda i važnije od onoga što Kosovo jeste kao političko pitanje koje nam visi i nad glavom i za vratom. Ima dobrih scenarija koja upućuju i na ono što bi moglo da bude. Relativno je malo onih koji, da tako kažemo, promišljaju i vivisekciraju sadašnjost u društvenom, političkom i ekonomskom smislu.
A kako vi vidite sadašnji trenutak?
- Mutno, mutno... Iskustvo me naučilo da ne verujem ljudima koji mnogo obećavaju uz malo ili nimalo pokrića. Ne može se verovati ni širokim masama koje zapravo ne znaju ni kuda će ni kako će. Evo idu izbori - ljudi će, bojim se, opet više ići putem vođa i predrasuda, a ne putem promišljanja, sagledavanja pa i svesti o tome da taj njihov glas nije makar šta. I videćemo šta ćemo dobiti. No, nadajmo se dobrom. Po prirodi sam optimista. Izborila sam se za svoj optimizam.
Najčitanije SADA:
Pogledaj vesti o: Maldivi
.jpg)
