Izvor: juGmedia, 03.Jul.2017, 07:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zgrade u kojima živimo su tempirane bombe!
Ako zavirimo u novi Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, koji je stupio na snagu početkom godine, dolazi se do zaključka da je većina zgrada u kojima se danas stanuje potpuno devastirano i nebezbedno za stanovanje.
Naime, trenutno nema zvaničnog podatka o tome koliki je stambeni fond na teritoriji Jablaničkog okruga, zapravo koliko je tačno izgrađenih stanova u Leskovcu i okolini, ali se procenjuje da 90% tog fonda čine stanovi koji su građeni u vreme komunizma i >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << socijalizma, do poslednje decenije prošlog veka.
„To znači da je ozbiljan broj zgrada doživeo potpunu amortizaciju po našem zakonu jer su stare između 20 i 50 godina, kao i oprema i instalacije u njima. Devedesetih godina je došlo do potpunog kolapsa sistema održavanja svih tih zgrada, tako da je većina zgrada u kojima se danas stanuje potpuno nebezbedno“, tvrdi Veljko Nikolić, vlasnik „Pegaz“ nekretnina i jedini u ovom delu Srbije koji je prošao obuku za profesionalnog upravnika Privredne komore Srbije.
TEMPIRANE BOMBE
Većina zgrada, barem u centru Leskovca, ima probleme sa prokišanjavanjem, pucanjem vodovodne i kanalizacione instalacije, lošom elektro i gromobranskom instalacijom, fasade se raspadaju, a podrumi su puni insekata i glodara…
„Međutim ono što je najopsanije od svega, i što toliki broj zgrada svrstava u grupu rizičnih za stanovanje je nikakva protivpožarna zaštita! Veliki broj zgrada su prave tempirane bombe“, procenjuje Nikolić.
Drveni ormarići u kojima su strujomeri sa starim osiguračima, dotrajale zajedničke elektro i gromobranske instalacije, drvene liftovske kabine, drveni sandučići za poštu, drvene pregrade u podrumskim prostorijama, neprohodni koridori za evakuaciju, problemi su samo jednog od zajedničkih stambenih ulaza koji smo posetili u strogom centru grada istražujući Nikolićeve nadove, a predstavljaju ozbiljan rizik za građane i njihovu imovinu.
„Mi svaki dan prolazimo pored toga i ne obraćamo pažnju! Masa zgrada nema nikakvu, ni minimalnu protivpožarnu zaštitu za koje postoji obaveza po našem zakonu o zaštiti od požara. Plan evakuacije, panik rasveta, hidranti, PP aparati, javljači požara – to skoro ni u jednoj zgradi ne postoji“, upozorava Nikolić.
NOVI ZAKON RIGOROZAN
Do kraja godine sve stambene zgrade mora da se registruju u skladu sa novim zakonom, moraju da imenuju upravnika zgrade, da imaju otvoren račun kod banke, spisak stanara i kućni red
Sve napred navedeno novi zakon ne dozvoljava, a stanari stambenih zgrada više neće moći da budu nezainteresovani za poslove održavanja i neophodnih radova.
Njim je predviđeno da u odlučivanju o važnim stvarima, učestvuju svi. Katastrofalnom stanju stambenih zgrada, njihovom daljem uništavanju, neslaganju komšija oko održavanja zgrade, nepoštavanje kućnog reda i mnogim drugim problemima, usvajanjem ovog zakona došao je kraj, tvrdi Nikolić.
„Zakon propisuje solidarnu odgovornost svih stanara zgrade i upravnika zgrade za eventualne štete koje se dese neprimenjivanjem zakonom predviđenih mera. Država skida sa sebe svu odgovornost kroz ovaj zakon i prebacuje je na upravnike i stambenu zajednicu. Velika ovlašćenja su data komunalnoj i građevinskoj inspekciji, koje će se starati da se zakon i pravilnici sprovode kako treba. Kazne za nesprovođenje zakona se kreću od 5.000 – 150.000 dinara za fizička lica, za pravna lica od 50.000-2.000.000 dinara“, nalaže Zakon o stanovanju i održavanju zgrada.
NEMA VIŠE VRDANJA STANARA
Održavanje zgrade se vrši kroz hitne intervencije, tekuće održavanje i investiciono održavanje
Aktivnosti na održavanju zgrade po novom zakonu o stanovanju su obavezne.
„Nema više hoću neću da učestvujem. Ili, ja živim u prizemlju pa neću da plaćam održavanje lifta. Ili, briga me što komšiji prokišnjava stan. Zajednički delovi zgrade su briga svih stanara! Hodnici, instalacije, krov, podrumi, zemljište oko zgrade, liftovi, zajedničke prostorije, su zajednička imovina svih stanara u zgradi i svi solidarno moraju da učestvuju u održavanju zgrade“, tvrdi Nikolić.
Stanari stambenih zgrada u Leskovcu navikli su da budu nemarni prema zgradama u kojima žive, a često su, kada ih problemi sateraju u ćošak, tražili pomoć od lokalne samouprave koja im je nesebično finansijski izlazila u susret, iako to nije bila njena obaveza.
Dragan Marinković
