Izvor: JUGpress.com, 21.Jun.2024, 18:36
Zbog uvoza paradajza sastanak nekih poljoprivrednika i predstavnika Ministarstva poljoprivrede
LESKOVAC
U Leskovcu je održan sastanak na kome su predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, zatim lokalne samouprave i nekih poljoprivrednih proizvođača razmatrali probleme koje imaju domaći proizvođači, naročito zbog uvoza pre svega paradajza iz Albanije i Severne Makedonije.
„Ministarstvo je prepoznalo probleme s kojima se susreću poljoprivredni proizvođači Jablaničkog okruga“ >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << kaže državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Boban Kostić i pojašnjava da je problem povrtlarske proizvodnje i to pretežno paradajza, tržišna vrednost tog proizvoda.
„Ministarstvo će u narednom periodu pojačati kontrole paradajza iz uvoza u trgovinskim prodajnim lancima i na neki način bi smo uspeli da zaštitimo svoju proizvodnju. Poljoprivredne proizvođače u povrtarstvu u septembru ili oktobru očekuje i javni poziv gde će moći da se jave i konkurišu ne bi li ostvarili pravo da kupe svu neophodnu mehanizaciju, opremu ili tehnička sredstva koja su im potrebna za prouvodnju.“
Pomoćnik ministra poljoprivrede u sektoru za ruralni razvoj, Aleksandar Bogićević, dodaje da će se ministartsvo uključiti i u pojačane kontrole domaćih proizvođača.
„Rad inspektorata će biti obavljan i vikendom, što je traženo od proizvođača, jer će na taj način i izvoznici imati priliku da dobiju fitosanitarne sertifikate i da mogu brže da izvezu paradajz koji kupuju od naših proizvođača. Mislim da ovakvim dogovorima i razgovorima možemo da rešavamo probleme. Tu je i Poljoprivredna stručna služba Leskovca koja pomaže ne samo oko eAgrara, nego i oko stručnih stvari.“
Bogićević je rekao i da je paradajz koji se uvozi iz Severne Makedonije i Albanije jeftiniji, ali da će se utvrditi i da li je kvalitetniji.
„Imamo podatke iz PSS Leskovca gde se kaže da je na kontrolisanih 2000 uzoraka našeg paradajza nije bilo nikakvih problema niti supstanci koje su nedozvoljene. Nama su stizali i predlozi da se zabrani uvoz paradajza, ali podsećam da smo mi kao država potpisnici raznih međudržavnih sporazuma i ugovora. Recimo, mi izvozimo, na primer, žitarice u ove dve zemlje u većim količinama, a ako bi zabranili uvoz jedne vrste robe, onda bi oni kao kontra meru uveli zabranu neke druge robe i to bi dovelo do velikih problema.“
Bogićević je rekao da država treba da radi i na preradnim kapacitetima.
„Da bi došlo do toga, ljudi pre svega treba da se udruže, a to kod nas jako teško ide. Probali smo sa raznim udruženjima, asocijacima, zadrugama, međutim to nije dalo rezultata. Najvažniji rezultat je prerada, a mi kao država se stalno bavimo i trčimo za izvozom sirovine koja je najjeftinija. Bez prerade i zatvorenog ciklusa proizvodnje, ne možemo očekivati ekonomski napredak u poljoprivredi. Prerada je budućnost, i na tome moramo raditi zajedno, jer svi znamo da je prerađeni proizvod skuplji nego sirovina. Bilo je pre nekoliko godina pokušaja gde je od ministarstva odobren projekat za izgradnju preradnog centra u Leskovcu, koji bi omogućio proizvođačima da svoje proizvode prerađuju u konačne proizvode kao što su kečap, pire i sok od paradajza, ali projekat nije realizovan zbog tehničkih razloga. Nadam se da će se uskoro nastaviti rad na tom centru.
Načelnik Jablaničkog okruga Miloš Ćirić rekao je da postoji disbalans između proizvođača i ljudi koji se bave izvozom ovog proizvoda, odnosno otkupom njihovog proizvoda, kao i da su poljoprivredni proizvođači dobijali loše informacije od ljudi koji otkupljuju te informacije, kakva je recimo informacija o izdavanju fitosanitarnih dozvola.
„Ovde nije bilo reči samo o paradajzu, već i o kupusu, krastavcu i ostalim poljoprivrednim proizvodima. Predstavnici ministarstva će Vladi Srbije izneti predlog da se formira fond koji će nadomestiti cenu koja je proizvođačima potrebna da ne bi bili na gubitku. Dakle, ako je uvoz 50 dinara, proizvođači će moći da izvoze svoj proizvod po istoj ceni, dok će država nadoknaditi razliku od npr. 30 dinara, a te tzv. sezonske intervencije bi važile za sve poljoprivredne proizvode.“
Načelnik Ćirić je kao važan korak istakao i udruživanje proizvođača.
„Mislim da mi možemo da imamo neki uticaj oko udruživanja, jer bi se tako ojačao kapacitet proizvođača i njihov izlazak na tržište.“
I ovo Vam može biti interesantno
