Izvor: B92, 27.Jan.2011, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vantelesna oplodnja opet pobeđuje
Kada se put do materinstva pretvori u dolinu suza, punu prepreka, lutanja, pogrešnih koraka i ćorsokaka, potrebno je mnogo hrabrosti, upornosti i snage da se stigne do cilja. Vantelesna oplodnja je sve rasprostranjeniji metod koji mnogim parovima daje nadu, ali ih stavlja i pred velika iskušenja i razočaranja.
Piše: Sanja Lazarević
Izvor: VIVA
Foto: Louisa Stokes / FreeDigitalPhotos.net; vitasamb2001 / FreeDigitalPhotos.net
O svemu tome razgovaramo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa dr Miodragom Stojkovićem iz Leskovca, jednim od naših i svetskih najpoznatijih stručnjaka za embriologiju.
O samoj VTO (vantelesnoj oplodnji) mišljenja su podeljena i različita, kako sa filozofsko-etičkog aspekta, tako i u pogledu njene uspešnosti, efikasnosti ili finansijske dostupnosti. Imajući u vidu sve veći broj parova koji ne mogu da prirodnim putem dobiju dete, i u našoj zemlji je od 2006. godine odobreno finansiranje programa vantelesne oplodnje, odnosno parovi koji ispunjavaju uslove – u pogledu godina starosti i prethodne anamneze – mogu da urade pokušaj VTO besplatno, odnosno na račun Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.
Osim četiri državne klinike koje su uključene u ovaj program, još i u šest privatnih zdravstvenih ustanova parovi mogu ostvariti ovo svoje pravo. Na ovom spisku, međutim, nije i Specijalna bolnica za lečenje steriliteta i vantelesnu oplodnju SPEBO Medical iz Leskovca, koju je osnovao i vodi Miodrag Stojković, profesor embriologije, humane genetike i biologije matičnih ćelija, koji je i u svetu stekao značajnu reputaciju i priznanja u oblasti genetike i humane genetike. Odgovore na neka pitanja o vantelesnoj oplodnji potražili smo upravo od profesora Stojkovića. On se embriologijom bavi od 1995, kada je započeo i doktorske studije u Minhenu, kliničkom primenom ove metode od 2002. kada je prešao u Veliku Britaniju, gde je u Njukaslu radio u Centru za humanu reprodukciju, koji je u to vreme imao oko 800 ciklusa, odnosno parova, godišnje.
Pitanje koje najviše interesuje parove koji prirodnim putem ne mogu da dobiju dete jeste procenat uspešnosti primene vantelesne oplodnje?
– Nezahvalno je iznositi globalne statističke podatke, jer uspešnost zavisi od brojnih faktora, pre svega od godina starosti, vrste problema, kao i od tehnike koja se primenjuje, kaže dr Stojković. – U Velikoj Britaniji svake godine izlazi lista bolnica koje se bave vantelesnom oplodnjom, kao i njihova uspešnost i ona se, zavisno od bolnice, kreće između 19 i 60 odsto, što je jako veliki raspon. Mi u Leskovcu pravimo analize na osnovu starosti žene: ako je žena stara 20-30 godina uspešnost je 76%, ako ima između 30 i 40 godina – tada je manja i iznosi 55%, a kod pacijentkinja koje su prešle četrdesetu ona je 18%.
Muški sterilitet u porastu
Iako su godine važan faktor uspešnosti u Specijalnoj bolnici u Leskovcu ne prave selekciju pacijenata prema tom kriterijumu.
– Granica starosti kod nas ne postoji, ali uslov je da žena i dalje ima ciklus i da su hormoni u redu. Primer je žena koja je na dan terapije imala 44 godine i 11 neuspešnih pokušaja iza sebe. Danas je ona majka! Što je izazov veći, to je i radost uspeha veća, a mi smo se izgleda pročuli po „komplikovanim slučajevima”.
Kod doktora Stojkovića pacijentkinje dolaze iz cele Srbije, ali i iz inostranstva, uključujući SAD, Španiju, Francusku, Italiju, Australiju" Do sada je ova bolnica primila više od 2.600 parova, a hiljadu njih je i podvrgnuto lečenju putem VTO metode. Čak 108 parova je ovaj tretman dobilo besplatno, zahvaljujući humanosti i izuzetnom entuzijazmu dr Stojkovića.
– Ova grana medicine – ističe on – ne može da pomogne svima da dobiju dete, a naročito ne onima koji nemaju polne ćelije, spermatozoide ili jajne ćelije, ili imaju izražen hormonalni disbalans. Nama nije bitno da neko po svaku cenu uradi vantelesnu oplodnju, nego da se stvore uslovi da ona i uspe. Ako taj kriterijum nije ispunjen, onda se ne treba ni upuštati u VTO.
Prema procenama stručnjaka danas 10-15 odsto parova ima problem bračnog steriliteta, a u ovaj prosek se uklapa i Srbija. Razlog tome je višestruk, počev od odlaganja materinstva, preko stresnog načina života, sve do genetskih i hormonskih poremećaja. Nemogućnost dobijanja dece najčešće se vezuje za ženu, mada je, prema mišljenju brojnih stručnjaka, pa i našeg sagovornika i muški sterilitet veoma izražen.
– Sve je više muškaraca sa problemom broja ili pokretljivosti spermatozoida. Zastrašujuće je koliko muškaraca ima loš spermogram i to uglavnom zbog stresa (koji je već 20 godina hronično prisutan), konzumiranja kafe i drugih napitaka sa kofeinom, ili nikotina i alkohola koji takođe umanjuju broj i vitalitet spermatozoida. Kao što je i sve više žena koje su zbog građenja karijere odlučile da zatrudne u malo poznijim godinama. Naravno, problemi su i medicinske, ne samo socioekonomske prirode ili su posledica nezdravog načina života. Ukoliko su kod žene, na primer, jajovodi zapušeni tada je vantelesna oplodnja jedino rešenje.
Čekanje najteži deo
Ako potomstva nema nakon dve godine braka i redovnih seksualnih odnosa, tada je pravi trenutak, smatra dr Stojković da par potraži stručnu pomoć. Vantelesna oplodnja je metod koji se primenjuje kada se iscrpe neke druge mogućnosti lečenja i podsticanja začeća, ali ni od ove metode ne treba očekivati čudo, pogotovo ne u prvom pokušaju.
– Postoje studije koje dokazuju da su druga i treća vantelesna uspešnije od prvog pokušaja. Naravno, kad god se pokaže da žena nije uspela da zatrudni to je vrlo bolno, jer znamo kolika su očekivanja i nade uloženi, pa samim tim je i razočaranje veće. Pogotovo što je vrlo često sav teret na ženi.
Proces vantelesne oplodnje podrazumeva hormonsku pripremu i niz drugih medicinskih mera koje mogu biti vrlo neprijatne, kako fizički, tako i psihički. Šta je ipak najteže?
–Na to pitanje odgovor zna jedino žena koja je prošla kroz vantelesnu. Moje mišljenje je da je čekanje najteže, čekanje na analize, na početak tretmana, na vantelesnu, na prvi test trudnoće" Sve je to praćeno neizvesnošću, pritiskom sa strane, ali iznutra, strahom, strepnjom. Pomoć partnera je dragocena. Najteže je kada je par blizu cilja, kada žena uspe da zatrudni, a zatim izgubi bebu u drugom mesecu ili čak u poodmakloj trudnoći. Ali je zato najveća sreća kada nam se par javi iz porodilišta da sa nama podeli radosnu vest – rođena je beba, često čak i dvojke ili trojke. Imamo veliki broj blizanačkih trudnoća, a taj fenomen vezan je za broj embriona koji se budućoj majci vraća u matericu, i koji se kreće od jedan do tri.
Nekada se „zakači” samo jedan, nekada dva ili sva tri. Maja Stošić iz Leskovca imala je sreće da se od tri embriona koja su joj vraćena u matericu, zadrže dva. Danas je ona presrećna majka desetomesečnih blizanaca na koje je čekala deset godina! Evo i njene ispovesti.
Budućnosti i dometi vantelesne oplodnje?
Kapacitet Specijalne bolnice za lečenje steriliteta, SPEBO Medical ovih dana se proširuje. Dr Stojković nam obrazlaže šta će to značiti za pacijente u budućnosti.
–Nisam očekivao ovoliko interesovanje, koje raste iz dana u dan. Možda bi neko rekao da je to odlično, ali mislim da je to samo dokaz koliko je problem steriliteta kod nas prisutan, a nije adekvatno rešen. Ljudi nam dolaze sa svih strana, često onda kada im je medicinska pomoć jedino rešenje, ali uz blagovremeno savetovanje i analize, mnogima je možda moglo da se pomogne i bez vantelesne. Naša je želje da kompletiramo celu priču i ponudimo ovde u Leskovcu, ne samo veći broj ciklusa VTO ne samo lečenje steriliteta, nego i savetovanje, ranu dijagnostiku i rešavanje problema neiznesenih trudnoća. Vantelesna oplodnja je sve rasprostranjenija, i procenat uspešnosti će se u budućnosti poboljšavati, ali ne očekujem da će dostići i svih 100 odsto! Prostora gde može da se radi na popravljanju uspešnosti uvek ima, kao što je dobijanje vitalnih i zdravih embriona odnosno primena preimplantacione genetske dijagnostike koja ima za cilj da pomaže kod izbora zdravih embriona.
Posle deset godina čekanja"
Luka i Iva – slatka roditeljska briga
Kada su se njena četiri procesa vantelesne oplodnje završila neuspešno Maja Stošić je odlučila: pokušaću još jednom, ovoga puta kod dr Stojkovića, i ako ne uspe – odustajem! Ipak, desilo se čudo
Maja Stošić (30) i njen suprug Ivan (38) žive u Leskovcu, u neposrednoj blizini Specijalne bolnice za lečenje steriliteta, ali su svoju želju da postanu roditelji najpre pokušali da ostvare lečeći se od steriliteta u Beogradu i drugim zdravstvenim centrima.
– Čitavih deset godina koliko smo u braku, suprug i ja smo pokušavali da dobijemo dete, ali bezuspešno, priča Maja, čiji su blizanci, sin Luka i ćerka Iva rođeni 23. februara 2010.– Niko nije mogao da ustanovi u čemu je problem, iako sam već posle pet meseci braka potražila pomoć i savet stručnjaka. Kada se danas osvrnem, najverovatnije da je u pitanju psihička smetnja. Niko mi nije dijagnostikovao zdravstveni problem, kao ni mom suprugu.
Tokom deset godina bezuspešnih pokušaja da dobije svoje dete Maja je, s obzirom da je po struci patronažna pedijatrijska sestra, posećivala druge porodilje, gledala i negovala njihove bebice i očajavala što ne može da ima svoju.
– Kada se setim svih svojih tuga i iskušenja kroz koje sam prolazila, pitam se kako sam uspela da ostanem normalna. Ovaj poziv sam i izabrala zato što volim decu, i ne sluteći da ću imati problema da se i sama ostvarim kao majka.
Njen problem je utoliko teže razumeti jer se udala vrlo mlada i poželela da rodi dete u najboljim godinama, gledano sa aspekta stručnjaka koji ističu da je žena najplodnija između 20 i 25 godine života.
– Pre nego što sam se obratila doktoru Stojkoviću već sam za sobom imala četiri bezuspešna pokušaja vantelesne oplodnje, prvi u Klinici Narodni Front, o trošku države, tj. RZZO, i još tri u privatnoj ustanovi u Jevremovoj ulici u Beogradu. Uvek je dolazilo do oplodnje, ali ne i do trudnoće. Terapija pripreme za VTO traje oko dva meseca, tokom kojih sam primala hormonske injekcije. Fizički mi to nije bilo teško, dosta sam lako sve podnosila, ali najteže je bilo kada posle toga moram da ležim 15 dana u krevetu i da čekam da saznam da li sam ostala u drugom stanju ili ne" Uvek sam nekako znala da od toga nema ništa i nisam se preterano ni nadala.
Suprug Ivan uvek je bio uz Maju i hrabrio je i bodrio da nastave dalje.
– Iako fizički nije prolazio kroz ceo proces kao ja, znala sam da imam njegovu bezrezervnu podršku. Ipak, i sad bih mogla da zaplačem kada se setim svog razočaranja i beznađa kad mi saopšte da nema ništa od trudnoće. Svu ovu tugu sa nama su delile i moja majka, svekrva, zaova" Danas su mi one velika pomoć u negovanju dece, jer su Luka i Iva vrlo nestašni, sa smeškom objašnjava Maja i dodaje da je hormonska terapija ipak ostavila određene posledice – ugojila se 35 kg, koje još uvek nije uspela da skine.
– Kada sam došla kod dr Stojkovića odlučila sam da će mi to biti poslednji pokušaj. Ako ne uspem, odustajem. Već od početka sam psihički sve mnogo lakše podnela nego ranije, jer je čitav tim ljudi koji rade u ovoj bolnici izuzetan. Puni su razumevanja, strpljenja, pažnje, brige" Kada me je babica nazvala i rekla da je test pozitivan – jednostavno nisam verovala. Počela sam da vrištim od sreće, suprug je odmah došao s posla. Prva tri meseca nisam ustajala iz kreveta, ni po vodu. Dobro sam se osećala, a terapiju (utrogesten kapsule), uzimala sam čisto preventivno.
Kada je pregurala prva tri meseca, Maja više nije mogla da miruje. Narednih pet – pošto se porodila s punih osam meseci – nije se smirivala i odlično se osećala.
– Već 15. dana trudnoće, na prvom ultrazvuku saznala sam da nosim blizance, vraćena su mi tri embriona, a dve bebe su, eto, začete. Trudnoću mi je vodio ginekolog dr Nebojša Marković, koji me je i pripremao za vantelesnu, a porodila sam se u bolnici u Leskovcu, carskim rezom. Sve se odvijalo bez komplikacija, prvo je rođen Luka (2.700 gr), potom Iva (2.300 gr) i oboje su dobili desetku.
Danas su Maja i Ivan posvećeni gajenju svojih blizanaca koje su tako dugo čekali. U tome im, na Majinu sreću, pomažu bake i tetka, ali mlada mama ipak se dvoumi da li bi bilo pametno da rodi još jedno dete.
– Njih dvoje zaokupljaju svu moju pažnju i nisam sigurna da bih u dogledno vreme mogla da rodim treće dete. Ali, ako bih se odlučila na to, opet bih se obratila dr Stojkoviću, jer ceo njegov kolektiv je takav da mogu samo da im kažem veliko hvala!
Prva „beba iz epruvete” došla je na svet davne 1978. godine, zove se Lujza Braun i već je i sama uveliko majka. Ovaj događaj označio je prekretnicu u lečenju bračnog steriliteta, a nova revolucionarna metoda vantelesne oplodnje zaslužna je za još 4 miliona dece širom sveta, koja su potom rođena
MAGAZIN VIVA U NOVOM BROJU DONOSI:
Vantelesna oplodnja: poslednja šansa ili...
Kad razum pobedi "Nepobedivo srce"
Lepotice po bakinom receptu
Nega zrele kože
Zimska bolest, šta je to?
Otarasite se viška stvari
Pivo: eliksir dugog života
Figura u dane praznika
Negujte dete u sebi
Ljubimci: razgovarajte sa svojim psom
VivaMedicina: nauka, aktuelnosti iz domaće medicine, nove metode lečenja, pitanja i odgovori, saveti...
.jpg)
