Izvor: JUGpress.com, 05.Maj.2025, 09:19
Uz knjigu ,,Leskovačko zlato’’
LESKOVAC
Leskovac i njegovi građani verovatno spadaju u red gradova koji ono što ih je zadesilo odmah
iza Drugog svetskog rata još uvek pamte i posledice velih stradanja još ne mogu da zaleče.
U Leskovcu iz štampe izašla knjiga ,,LESKOVAČKO ZLATO’’ – treći deo trilogije o
stradanju Malog Mančestera’’ od strane ,,oslobodioca’’. To je još jedno podsećanje na
vreme kada je Leskovac za vrlo kratko vreme, od >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << petstogodišeg ropstva pod Turcima izrastao u
najrazvijeniji industrijski grad u Staroj Jugoslaviji. Zabeleženo je da je u to vreme
Leskovac imao: ,, osam tekstilnih fabrika, tri trikotaže, 4 grafička preduzeća, fabriku
zejtina, tri fabrike keramičke proizvodnje, tri automatska mlina, mlin za mlevenje paprike,dve
fabrike za proizvodnju gume, fabriku piva, slada i leda, dve fabrike stolica, sedam
metalnih preduzeća, dve strugare, pet mašinsko–stolarskih radionica, jedno
autotransportno preduzeće, jednu električnu centralu, dve livnice i radionice za
proizvodnju rublja i šajkača… Takođe je bilo 375 trgovačkih radnji, 13 grosističkih firmi od
kojih su deset trgovale sa inostranstvom, 579 registrovanih zanatlijskih firmi i 200
neregistrovanih zanatlija, 150 kafana i dva hotela. ‘’
Nekada istaknuti privrednik Srboljub Milenković je napisao da se u predratnom
Lekovcu, ,,.. za potrebe leskovačkih fabrika na železničoj stanici istovarivalo se oko 2.500
vagona uglja… U to vreme samo Leskovačka centralna banka dostigla je plasman od 713
miliona dinara. Od posebnog značaja je činjenica da je u tako snažnom privrednom naletu „u
periodu između dva svetska rata ukupni razvoj svoje privrede Leskovac finansirao sopstvenim
kapitalom..
Leskovački industrijalci, trgovci, zanatlije i uopšte imućni ljudi –više su
verovali u „čvrstu – zlatnu valutu’’, s obzirom da su sa zlatom mogli lakše da trguju na stranom
tržištu. A zlato su ionako lako kupovali, jer su dukate prodavali Jeverejski trgovci u dućanima
na uglu Niške ulice.
Da su Leskovčani opsednuti zlatom znala je i „narodna vlast’’, pa otuda i nije čudo što je, po
završetku rata, primenjujući Zakon o suzbijanju nedopuštene trgovine i špekulacije i privredn
sabotaže – retroaktivno oduzimala ne samo zlato koje su kupovali neposredno po završetku rata,
već i dukate i dragocenosti koje su stekli još pre rata.
Umesto da privrednim neimarima i lučonošama privrednog prosperiteta grada dopusti da i
posle rata nastave sa ekonomskim razvojem grada „oslobodioci“ su industrijalce, trgovce i
zanatlije hapsili i osudili na višegodišnje robijanje, oduzeli im zlato koje su sticali zarad
daljeg razvoja industrije, zanatstva i trgovine, konfiskavali im celokupnu imovinu i zabranili
da se dalje bave „dosadašnjom delatnosti’’…
Radi podsećanja na ove stravične godine po završetku rata, spomenimo da su „oslobodioci’’
po ulasku u Leskovac srušili bistu kralja Aleksandra u Parku Devet Jugovića. Blaška
Stankovića Kucu, vlasniika fabrike, kasnije poznate kao „Resort’’ među prvima su streljali,
industrijalci Teokarevići su osuđeni na smrt, ali je, srećom, kazna preinačena na višegodišnje
robijanje.. . Oni koji su vršili ova zlodela verovatno su računali da će vreme koje dolazi
zauvek izbrisati i oterati u zaborav to što su činili.
Naravno, mladi naraštaji Leskovca malo, a usudio bih se reći – ništa ne znaju o tome.
Knjiga ,,Leskovačko zlato’’ su ispričane sudbine onih koji sustradali od ,,narodne
vlasti’’ i služi kao doprinos u daljim istraživanjima svega što nam se događalo davne 1948. godine.
Sava Dimitrijević
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Leskovac
