Izvor: juGmedia, 13.Maj.2015, 11:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sudbine: Teško oboleli Nenad Vranjanac strepi od plenidbe stana

LESKOVAC – Kada je Nenad Vranjanac (32) dobio posao u vojsci i svoje prvo dete, verovao je da je najsrećniji čovek na svetu. Sudbina se ubrzo poigrala, pa on danas usamljen i teško bolestan strepi od plenidbe jedva stečenog stana.

Nevolje kreću s pojavom teške i neizlečive bolesti – multipla sklorozom, koja je ovog mladog čoveka učinila gotovo nepokretnim.

S mesta starijeg vodnika je penzionisan >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << 2008. godine, a početkom 2009. dobio je od Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika rešenje za nadoknadu dela troškova za stanovanje, kao korisnik vojne penzije. Tada je sa suprugom i ćerkicom stanovao kod tasta u Nišu. Dve godidne kasnije isti fond je otkrio da Nenad nije imao pravo na korišćenje tih sredstava jer je stanovao kod rođaka.

Usledio je zahtev za povraćaj oko 460.000 dinara, koje porodica Vranjanac nije imala, pa potom i tužba od strane Vojske.

„Rekli su da je službenik vojske pogrešio kada mi je izdao rešenje i da je greška naknadno otkrivena. Ja za njihovu grešku nisma bio kriv, niti sam znao da je u pitanju greška, i to sam osporavao na sudu“, objašnjava ovaj mladi čovek.

Porodica Vranjanac, koja se potucala po podstanarskim sobama, zatražila je u međuvremenu, kao i druga vojna lica, bespovratni kredit od Vojske Srbije za kupovinu stana, ali je iskrsao problem koji je išao u korist bivših poslodavca.

„Uslov za dobijanje kredita bio je da potpišem dokument kojim se obavezujem da ću vratiti 460.000 hilajda. Potpisao sam jer sam bio u bezizlaznoj situaciji. Vojska je taj moj potpis iskoristila na sudu, koji je presudio u njihovu korist“, objašnjava Vranjanac.

Apelacini sud je, niame, potvrdio presudu, čime je ona postala izvršna.

„Svakog dana očekujem plenidbu stana“, kaže.

Nesreća nikada ne ide sama. Stan je kupljen i otplaćen, ali je Nenad ostao potpuno sam na trećem spratu stambene zgrade u Radničkom nasleju u Leskovcu. Supruga ga je napustila dok je trajao sudski postupak i sa sobom povela ćerkicu.

„Sada sam obačen od sveta, kao u logoru. Ne znam šta ću i gde ću ako mi zaplene stan“, očajan je vojni penzioner koji se jedva kreće pomoću štaka.

Njegova penzija je 30.000 dinara. Polovina ode na alimentaciju i još pet hiljada za lekove.

Čoveku kome se smešila blistava vojnička karijera i udoban porodični život, srušila se sudbina na glavu.

(Kraj) mil

Nastavak na juGmedia...