Izvor: JUGpress.com, 17.Feb.2026, 19:50
Stefan Tićmi: Zatvoren krug detinjstva, otvoren prostor za novo
LESKOVAC
Stefan Tićmi se na kratko vratio u rodni Leskovac, kako bi promovisao svoj najnoviji roman „Tata kaže gambit“. Pričamo za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress na ulici i zaključujemo da ne možeš da se vratiš u grad iz koga si rodom, ali, opet, malo-malo pa koristimo termin došao u Leskovac.
Tićmi: Malo-malo, pa skoro, često, koliko god mi dozvoli posao, najviše je to zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << zbog posla koji bibliotečki, vozački i vrti se oko knjiga. Ali, meni je glavno zanimanje i dalje pisanje. Sve ostalo je u svrhu toga da se preživi, da se plati kirija, računi i sve ostalo, a glavno mi je i dalje da se bavim pisanjem. Od promocije prve knjige „U’vatile me lutke“, koja je bila održana nedaleko odavde, u Domu penzionera, prošlo je već 10 godina.
JUGpress: Samo ili čak deset godina?
Tićmi: Ne znam, ali su brzo prošle. Ipak, imaju neku formulu, imaju lepo zatvoren neki krug, pronašao sam neki svoj glas. Posle te knjige izašla su četiri romana i mislim da je sa ovom nagradom „Politikinog zabavnika“ nekako lepo zatvoren krug i mislim da se u meni otvorilo neko super lepo prostranstvo za nešto novo, možda za odrasle, možda opet za klince, ali nekako osećam da je jedna faza lepo zatvorena.
JUGpress: Kad kažeš zatvorena faza, misliš na knjigu „Tata kaže gambit“?
Tićmi: Upravo tom, to je, kako da kažem, kao neka priča o detinjstvu i sazrevanju. Kroz sva četiri romana se to oseća. Samo su drugačije forme, drugačiji jezik, ali u suštini je to dete koje se suočava sa svim tim problemima sazrevanja. Kod Akiko imamo odrastanje samo sa jednim roditeljem, gde je ona slobodna, šašava, lucidna, igra rečima. U „Guguto memeto“ imamo selo na rubu razuma, decu, i to je nekako i omaž Leskovcu u smislu odrastanja, gde sam ubacio sve naše legende i priče… „Kaput od mahovine“ je dečak koji se susreće sa drvetom koje mu raste iz leđa, to je ta neka vrsta tereta. A poslednja knjiga je u savremeni svet, prigradska porodica iz Beograda i čitava porodica je tu. Međutim, iako čitava porodica tu, opet se stvara neka iluzija…
JUGpress: Pomenuo si Akiko, roman po kome si i postao poznat, roman koji je bio među najtraženijim i najčitanijim kada je objavljen. Međutim, taj roman ima neke svoje nastavke, kao što je pozorišna predstava, pa crtani film, a najnovije je da je urađen i strip u saradnji sa Leskovačkom školom stripa „Nikola Mitrović Kokan“. Kako iz tvojeg ugla izgleda ta saradnja sa školom stripa? Oni su mi ukazali na činjenicu da su jako ponosni što su to radili i što su celu tu priču uradili sve sami Leskovčani, od onog ko je pisao, pa reko scenariste, crtača, recenzenata…
Tićmi: To je super priča. Meni je, u stvari, najlakše kad se tako radi. Recimo, za animirani film, realno ja kao pisac tu nemam nešto, napisao sam scenario i tu se završava moj posao. Ne znam dalje da ulazim u priču. Isto je i sa stripom, imam poverenja u Marka koji vodi tu školu. Oni su išli segment po segment. Trenutno se radi druga knjiga, a uskoro bi trebalo i treća, pa da onda to kompletiramo, da bude komplet seo strip. I nadam se da će to isto, objedinjeno izdanje, da bude baš dobro. U malom „Politikinom zabavniku“ je prošle godine izašao deo, kao i početkom ove godine. Koliko je to divno i super, vidim iz činjenice da je dete videlo strip u „Zabavniku“, pa došlo na promociju knjige koja je bila u biblioteci. Tako da je to sve lepo, širimo se nekako na taj način. Zato je super saradnja s Markom i sa školom. Oni mi samo šalju na proveru da li je nešto okej ili nije, ja kažem super je, normalno da je super. Akiko je super podloga da se menja u smislu kako neki autor to vidi. Ovde je strip u pitanju, a Marko, ima potpunu slobodu da vidi iz tog njegovog scenarističkog ugla kako bi to bilo super. Generalno, baš sam zadovoljan kako je to sve ispalo.
JUGpress: I na kraju, kažeš da si završio desetogodišnji period. Sad sledi, naravno, novih deset godina. Šta je u planu za narodnih deset godina? Dakle, za deset godina, kada se opet nađemo na ovom mesto, o čemu ćemo da pričamo?
Tićmi: Daj Bože da budemo živi i zdravi, tako da ne znam šta je sledeće. Ali, otvorio se neki novi prostor za nešto novo. Možda, bude neka sad kniga za odrasle. Zvanično. U fioci imam slikovnicu za decu, „Žmurko Ćumurko“ se zove. trudim se da menjam formu, da to ne bude klasična slikovnica, možda bude, kao, neki teatar senki, u tom, nekom duhu. da priču mogu da prate deca od prve do pete godine. Da bude neka rasterećujuća, lagana i lepa za decu. Ali, ako budemo živi i zdravi, svakako ćemo da se nađemo i sumiramo utiske.
Ivan Spirić
I ovo Vam može biti interesantno
