Izvor: JUGpress.com, 18.Okt.2019, 19:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O trgovini ljudima predavanje
LESKOVAC
Trgovina ljudima dogadja se ovde i nekima od nas i, nažalost ,nije fikcija iz nekog od američkih trilera. Zbog toga moramo znati da je prepoznamo, biti hrabri da je prijavimo i spremni da joj se suprotstavimo, osnovne su poruke sa predavanja, koje je, povodom 18. oktobra, Evropskog dana borbe protiv trafikinga, održano u Omladinskom klubu.
Nazivajući je globalnim fenomenom, predavanje o trgovini ljudima otvorila je zamenica gradonačelnika Jasmina Randjelović, >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << istakavši da on nije zaobišao ni Srbiju, ni Leskovac. Lokalni Koordinacioni tim koji je formiran 2013. godine, pomaže osnaživanju sistemskog partnerstva u sprovodjenju Nacionalne strategije za borbu protiv trafikinga.
Sanja Kandić, stručnjak u nevladinoj organizaciji ‘’Atina’’, koja se 16 godina bavi borbom protiv trgovine ljudima i podrškom žrtvama, ponovo ističe da treba raščistiti sa stereotipima da se ona dogadja negde drugde, nama nepoznatim ljudima i deci:
– Prema zvaničnoj statistici Centra za podršku žrtvama trgovine ljudima, u ovoj godini ih je identifikovano 26, od kojih je 16 bilo maloletno. Svesni smo, ipak, da je taj broj realno mnogo veći.’’Atina’’, pored pomoći trgovine ljudima, državljanima Srbije, aktivno radi i na identifikovanju i zbrinjavanju žrtava iz izbegličke populacije. Ovu godinu našeg rada, obeležilo je mnogo preventivnih aktivnosti, jer smo uočili da su mladi samo ‘’ovlaš’’ obavešteni o trafikingu.
Obzirom na to da su o ovom problemu čuli uglavnom iz novina ili tv emisija, velika je uloga medija u prenošenju realne slike, pošto mladi, kao prvu asocijaciju na temu, imaju scene iz pojedinih američkih filmova.
– Deca često zamišljaju da se radi o velikim, organizovanim kriminalnim grupama, ali je stvarnost uglavnom potpuno drugačija.Mladi ljudi puno zapažaju i često nam govore o primerima iz svojih sredina, koji liče na trgovinu ljudima. Nije uvek takav slučaj, ali se svakako radi o radnjama koje treba prijaviti, a edukacije poput današnje, pomažu mladima da takve stvari prepoznaju i obuče ih za reakciju.
Kandićeva navodi i da je najveći broj žrtava trgovine ljudima doživeo seksualnu eksploataciju, ali je često to mešavina njih nekoliko: uz prostitucijučesto ide primoravanje na prošnju i vršenje drugih krivičnih dela. Ono što je, takodje uočljivo, a što se često kamuflira tradicijom i običajnim pravom, jeste primoravanje na brak maloletnika, koje je eksplicitan primer trgovine ljudima, navodi Sanja Kandić.
PodeliteClick to share on Facebook (Opens in new window)Kliknite ovdje za dijeljenje na Twitteru (Opens in new window)Kliknite za slanje emaila prijatelju (Opens in new window)Click to share on Skype (Opens in new window)
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
