Izvor: Politika, 03.Feb.2013, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne vidi, ali zna kako izgledaju nebo i zemlja
Potpuno slep Milan Petrović, državni prvak u tandem biciklizmu, u Leskovcu osnovao klub „Dubočica” i pozvao profesionalne i rekreativne bicikliste da mu se pridruže
Leskovac – Kad se nisu setili oni koji vide, palo je na pamet Milanu Petroviću pred čijim očima je mrak, ali u čijem srcu je nepresušna želja da živi normalno, da se takmiči i osvaja medalje.
Posle devetogodišnjeg profesionalnog bavljenja biciklizmom u kragujevačkom „Radničkom” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i mnogobrojnih nagrada, medalja i pehara na domaćim, evropskim i svetskim takmičenjima, državni prvak Srbije u tandem biciklizmu, učesnik Paraolimpijade u Londonu, osnovao je u rodnom gradu Biciklistički klub „Dubočica”.
– Među mojim drugovima ima sve više biciklista rekreativaca, pa je to jedan od razloga, ali sam to najviše uradio radi sebe. Smatram da sam dovoljno sposoban da održim sve to i da se takmičim za svoj grad. Trenutno imamo četiri-pet članova sa licencama, ali još sakupljamo dokumentaciju – kaže za „Politiku“ ovaj izuzetan dvadesetpetogodišnjak.
Vid je počeo da gubi u jedanaestoj godini i napori srpskih, italijanskih i američkih doktora nisu mu pomogli. Ali on se nije predao, naprotiv sudbinu je shvatio kao izazov da još odlučnije zakorači u život.
– Ja sam srećniji od drugih koji su u potpunom mraku, jer sam video svet, znam šta je belo, crno, zeleno, crveno, plavo i žuto i znam kako izgledaju nebo i zemlja. Kada sam ostao bez vida, nisam klonuo, okrenuo sam se školi i sportu.
Da vidi, kaže, pošao bi stopama oca Slavoljuba i postao bi vozač kamiona. Ovako, morao je da zaplovi u druge vode. U Zemunu je završio školu za menadžment i trenirao golbal, vrstu fudbala za slepe i slabovide.
U dvadesetoj je savladao tehniku plivanja, skakao je u bazen sa deset metara visine, postao je trener u planinskom biciklizmu, učestvovao je na dva svetska prvenstva, na Jastrepcu je osvojio treće mesto u planinskom biciklizmu u konkurenciji biciklista koji vide.
Učestvovao je i na Beogradskom maratonu kao jedini bez vida i našao se među prvih sto takmičara. Na Paraolimpijskim igrama u Londonu, prošle godine, sa pilotom Goranom Šmelcerovićem bio je jedini predstavnik Srbije u tandem biciklizmu. Među dvadeset vrhunskih sportista zauzeli su jedanaesto mesto.
Plasman bi, kaže, bio bolji da pripreme nisu bile skromne zbog nedostatka novca. Staza je bila veoma teška – duga 110 kilometara, brdovita sa visinskom razlikom od 2.800 metara, kao da se dva puta popnete na Kopaonik i spustite se.
– Sve u životu počinjao sam sa velikim interesovanjem. Nešto sam zavoleo, a nešto odbacio. Biciklizam se „primio“ od prvog dana. Video sam da mogu da postignem dobre rezultate i od amatera sam postao profesionalac. To je hrabrost i rizik i za one koji vide, a kamoli za mene. Ali kad sednem na bicikl, ne mislim na to, opustim se, pričam sa drugarima. Od dečaka koji nije ni slutio da će time da se bavi, dogurao sam do paraolimpijade. Ja i moj pilot Goran imamo ambiciozne ciljeve za budućnost, da osvojimo još neku od medalja. Već se pripremamo za Olimpijadu u Rio de Žaneiru – kaže Milan.
I Goran Šmelcerović je ranije vozio van Leskovca – u Nišu, Bugarskoj, Kragujevcu.
– Za Milana sam čuo od jednog prijatelja iz Čačka. Kad sam ga upoznao, oduševio sam se koliko je on spretan i posvećen sportu. Već kujemo planove za narednu paraolimpijadu. Čekaju nas državno prvenstvo, evropski kup. U Srbiji postoje samo tri tandema koja se takmiče, a mi smo prvi – kaže Goran.
Dnevno treniraju po nekoliko sati. Kad voze od Leskovca prema Nišu ili Vlasotincu, Milan tačno zna na kojem su kilometru i pored kojeg sela prolaze. Kaže nam da je Goranu mnogo teže, jer mora da bude maksimalno koncentrisan.
Kad uveče sklopi svoj specijalni bicikl koji je nabavio u inostranstvu, seda uz kompjuter na kojem ima govorni program. Opušta se i uz bubnjeve, kao i u bazenu gde, kaže, stiče kondiciju i vežba koncentraciju.
Ne može da zamisli sebe u zatvorenom prostoru, uvek je u pokretu, a minulog leta, pred polazak za London izjavio je medijima da mu dođe da vrišti kad čuje da se mladi žale na dosadu. Milanu očigledno nikad nije dosadno.
Milan Momčilović
objavljeno: 03/02/2013
Pogledaj vesti o: Leskovac, Kragujevac
.jpg)
