Izvor: Blic, 04.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nazdravlje nam „Zdravlje“
Privatizacija leskovačkog „Zdravlja" jedna je od pet najuspešnijih u Srbiji u poslednjih osam godina. Inspektori Agencije za privatizaciju koji kontrolišu sprovođenje kupoprodajnih ugovora do ovakve ocene sigurno nisu došli zbog prodajne cene od neubedljivih 3,5 miliona evra; koja, ruku na srce, nije ni mogla biti viša, jer zdravstveno stanje Zdravlja nije baš bilo najbolje krajem 2002. godine, zbog čega se na tenderu pojavio samo jedan ponuđač - tada anonimni islandski „Pharmaco", >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << danas „Actavis", jedan od pet najvećih generičkih farmaceutskih kompanija u svetu.
Islanđani su, naime, u proteklih šest godina iskeširali čak četiri puta više novca za sprovođenje preuzetog socijalnog programa i, još važnije, preko 50 odsto više od obaveznih 20 miliona evra za investicije.
Ne uludo. Investicije od ukupno 33 miliona evra za rezultat imaju to što je „Zdravlje" najmoderniji proizvodni kapacitet u „Actavis" porodici prisutnoj u više od 40 zemalja na svim kontinentima, a već od sledeće godine proizvodnja u Leskovcu biće više nego udvostručena, a izvoz - učetvorostručen! Štaviše, celim procesom upravlja lokalni menadžment koji čine isključivo Leskovčani prosečne starosti od 39 godina.
Kako su severnjaci iz Islanda napravili čudo na jugu Srbije, ali i u celom svetu, za „Novac" objašnjava izvršni direktor korporacije „Actavis" Zigurdur Oli Olafson.
„Actavis", bivši „Pharmaco", svoju fantastičnu globalnu ekspanziju započeo je na - Balkanu: u Bugarskoj, potom u Srbiji?! Kako objašnjavate ovu, na prvi pogled, „egzotičnu" poslovnu odluku?
- Procenili smo da zemlje centralne i istočne Evrope mnogo obećavaju: kako u pogledu visokog obrazovnog nivoa tamošnjih ljudi, tako i zbog stalno rastuće potrošnje. Suprotno tome, u Islandu bližim i bliskijim zemljama, poput Norveške i Britanije, već se bilo zahuktalo petnaestak generčkih farmaceutskih kompanija. Zato smo, hrabro i beskompromisno, odlučili da, 1999. godine, kupimo bugarsku „Balkanpharmu" i, ohrabreni rezultatima, srpsko „Zdravlje" 2002. godine.
Nekada preduzeće sa manje od sto zaposlenih, „Actavis" je danas među prvih pet svetskih generičkih farmaceutskih kompanija. Kako je ostvaren globalni bum?
- Kada smo, pre devet godina, započeli seriju od ukupno 25 akvizicija širom sveta, svi su nam govorili da smo ludi. Ne radi se, međutim, o pukoj kupovini preduzeća u inostranstvu, već o strateškim odlukama, zasnovanim na ozbiljnim i detaljnim tržišnim analizama, specifičnim za svaku pojedinu zemlju, ali uvek imajući na umu globalni efekat.
Zanimljivo, politika kompanije je oslanjanje na lokalni menadžment...
- Ne sigurno zato što je Islanđana svega 300.000, već iz uverenosti da domaći menadžeri mnogo bolje poznaju lokalne prilike od stranaca. Zapošljavamo 11.000 ljudi širom sveta, ali se oslanjamo na lokalni know-how; naravno, uz punu podršku centrale kompanije. Investiranje u lokalne menadžerske strukture samo je jedan od elemenata dobitničke formule koju primenjujemo globalno: uz brzu konsolidaciju i integraciju kupljenih preduzeća, kao i investiranje u visokostandardizovane proizvodne pogone, poput ovog u Leskovcu.
Kako ste, konkretno, razvijali lokalni menadžment u Leskovcu?
- Radi se o izuzetno obrazovanim mlađim ljudima čije smo znanje i pređašnje iskustvo unapredili omogućivši im višemesečne boravke na Malti, u Britaniji i na samom Islandu, kako bi se na licu mesta direktno uverili u najbolju poslovnu praksu i da bi je, uz našu pomoć, pretočili u poslovni sistem svetske klase u Leskovcu. Danas stručnjaci iz Leskovca vrše obuku svojih kolega u Turskoj, Rumuniji, Kini...
Kako ocenjujete ukupnu poslovnu klimu u Srbiji?
- U prirodi je biznismena da nikad nisu prezadovoljni postignutim i da uvek teže boljem, uključujući tu i poslovno okruženje. Konkretno, porezi uvek mogu biti niži, a cene povoljnije. Istine radi, treba reći da je klima u Srbiji vrlo atraktivna i da je, konkretno, njena poreska politika vrlo pristojna u poređenju sa brojnim zemljama. Inače, odnosi sa državom do sada su nam bili vrlo dobri, posebno sa Agencijom za privatizaciju.
Nije tajna da vas u Leskovcu 2002. godine niko nije dočekao raširenih ruku...
- Bili smo svesni rizika, ali i kvaliteta „Zdravlja" i ljudi zaposlenih u njemu. Čini mi se da je početno neraspoloženje poticalo prvenstveno otuda što su zaposleni u „Zdravlju" bili vrlo ponosni na svoje preduzeće, ali je nestalo vrlo brzo, kada su se uverili da ga, uz našu pomoć, mogu podići na znatno viši nivo - i kvantitativno i kvalitativno. Primera radi, upravo vršimo ambiciozni transfer proizvodnje više proizvoda iz naših drugih pogona u Leskovac, što će vrlo brzo doprineti drastičnom povećanju proizvodnje i izvoza u Srbiji.
Zajedno smo već u EU
Koliki je problem to što Srbija nije ni član niti kandidat za članstvo u EU?
- Investicije od 33 miliona evra u najmodernije proizvodne pogone omogućiće već u naredne dve-tri godine ne samo drastično povećanje i obogaćivanje proizvodnje u Leskovcu sa sadašnjih 500 miliona na 1,2 milijardi tableta šezdesetak preparata, odnosno „molekula", plasiranih u više od dve hiljade varijeteta. Radi se, naime, i o drastičnom povećanju stope izvoza sa sadašnjih 16 na čak 75 odsto ukupnog obima proizvodnje; konkretno, 60 odsto već od sledeće godine. Iz Srbije će se izvoziti u zemlje Azije i Afrike, ali i u EU. Već u oktobru trebalo bi da bude okončan proces finalne EU GMP sertifikacije (Good Manufacturing Practise, „dobra proizvođačka praksa") od strane nekoliko sertifikacionih kuća iz EU, koja će to i formalno omogućiti.
Naravno, ovim ne želim da kažem da Srbija neće biti još atraktivnija kada postane članica EU, nego da ni sadašnje stanje ne vidimo kao ozbiljnu prepreku našem poslovanju u Srbiji i iz nje. Uostalom, ne zaboravite da ni Island nije član EU, ali zajedno očigledno možemo vrlo uspešno nastupati na njenom tržištu.
Maleni i zabačeni Island jedna je od pet zemalja u svetu sa najvećim GDP po glavi stanovnika - čak 63.000 USD! - i ništa nižim socijalnim standardima. Kako objašnjavate ovo čudo?
Island je malena i složna zajednica od svega 300.000 ljudi, vrlo ponosnih, ali i vrednih. Do pre 20 godina, međutim, bavili su se isključivo ribarstvom, a jedini izvozni proizvod bio je - bakalar. Industrija je danas mnogo razvijenija, prvenstveno zahvaljujući vrlo jeftinim i izdašnim izvorima ekološke energije, ali i bujanju uslužnog sektora, uključujući finansijski. Korporativne takse nisu visoke, ali porezi na prihod građana jesu, što se, naravno, nikome na dopada, ali utaje poreza - kao ni korupcije - gotovo da nema, ne samo zbog vrlo izražene društvene odgovornosti, nego i zbog svesti da se mnogo toga dobija zauzvrat: na primer besplatno školstvo i lečenje.
Berzanski paradoks
Cena pojedinačne akcije „Zdravlja" nominalne vrednosti hiljadu dinara danas iznosi 12.000 dinara, u poređenju sa 1.400 dinara neposredno pred privatizaciju. Prirodno. Neprirodno je, međutim, da je krajem aprila prošla godine vredela čak 20.000 dinara, dve trećine više nego danas kada je perspektiva preduzeća svetlija nego ikada. Objašnjenje leži u činjenici da je Beogradsku berzu snažno pogodila kriza. Poslednja trgovina akcijama „Zdravlja" zabeležena je još pre tri meseca, kada je u tri dana vlasnike promenilo svega 70 akcija od ukupno emitovane 564.322! Inače, 85 odsto akcija „Zdravlja" poseduje „Actavis", lavovski deo ostatka država, dok se vrlo mali broj još nalazi u rukama malih akcionara. Islanđani bi da otkupe od države njen paket, ali dogovor još nije na vidiku.
