Izvor: juGmedia, 20.Maj.2016, 16:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Moj dan u leskovačkoj „Juri“

Istine i zbalude o radu kod Korejaca

LESKOVAC – Izmišljotina je da radnici „Jure“ moraju da nose pelene jer im je zabranjeno da idu u toalet, ali je istina da je disciplina gvozdena, sa primesama mobinga.

Ovo je zaključak do koga je došao istraživački tim “Blica”, koji je nakon dugih i upornih pokušaja uspeo da probije zid misterije i ćutanja koji okružuje južnokorejsku fabriku u Leskovcu, fabriku o kojoj se mnogo piše, ali u suštini >> Pročitaj celu vest na sajtu juGmedia << veoma malo zna…

Ima i radnika koji ne podržavaju priču naših anonimnih sagovornika.

„Na uslove rada žale se gradska deca, ne navikla na muku. Radila sam 10 godina na pijačnoj tezgi kod Kineza, po mrazu i suncu za 10.000. Jura, u kojoj je sve čisto i toplo, je za mene raj, a onih 35.000 koje odnesem kući pravo blagao“, priča majka dvoje dece.

U leskovačkom pogonu “Jure” za proizvodnju kablova za automobilsku industriju radi 1500 ljudi. Pod imenom i prezimenom niko neće da priča zbog straha od otkaza. I pod zaštitom anonimnosti su svi oprezni. Ipak, iz nekoliko njihovih priča uspeli smo da sklopimo mozaik kako izgleda rad za Južnokorejce.

Radnik prve smene kaže nam da njegov dan s osmočasovnim radnim vremenom, počinje na jednoj od 15 pokrtenih traka za izradu i povezivanje kablova, u stojećem stavu.

„Mašine se pale u šest časova, ali ja moram da budem pored njih 15 minuta ranije zbog sastanka s liderima i menadžerima koji nam daju uputstva i upozoravaju da ni jedan od nas ne sme da prouzrokuje zastoj, a onda kreće borba za normu i kavlitet”, obajšanjava ovaj muškarc, tek nešto stariji od 30 godina.

Na polučasovni doručak u menzi, u kojoj radnici nose doručak od kuće ili naruče iz obližnjij pekare, ide su u nekoliko smena. Prva pauza je u 9,15, poslednja u 10,45 sati.

„To je najlepši deo radnog dana, tada jedino možemo da popričamo sa kolegama i to je ujedno i jedina šansa da se popuše dve cigarete u fabričkom krugu“, ispričali su nam radnici.

Odlazak u toalet je posebna priča. Pretpostavljaju da je priča o nošenju pelena, za koju su nam svi potvrdili da nije tačna, nastala baš zbog strogih pravila vezanih za toalet.

“Ukoliko ima potreba da se ide u toalet, mora da se podigne ruka i da se drži u vazduh sve dok ne vidi lider, vođa smene. Dok sam u toaletu, menja me upravo taj lider za mašinom. Znajući da ću biti kritikovan ako se duže zadržim, moram da žurim, o velikoj nuždi i ne razmišljam“, opisao nam je jedna od radnika prve smene.

U toalet se ne može ići često.

 

Istine                                          Zablude

Psihički pritisak                        Fizilko nasilje

Uvredljive reči                          Pampers pelene

Prekovremeni rad                    Skraćenje godišnjih odmora

Rad vikendom

Dva upozorenja pa otkaz

Zabranjen sindikat

„Tolerišu se dva kraća boravka u toaletu, treći je več problematičan, a pri čevrtom nastaje panika i tada već osetiš mobing. Tu onda interveniše i menadžer. Okupe se svi oko tebe i prvo pitanje se odnosi na zdravlje. Ako kažeš da imaš stomačne probleme odmah te savetuju da ideš kod lekara, ali ako odeš kod lekara i odeš na bolavnje tvoja fotografija odmah osvane na oglasnoj tabli s podacima o tome kada si otišao na bolovanje. To je za mene veoma ponižavajuće. Samo sam jednom bio dva dana na bolovanju i nikada više. Radim i pod temeparturom i sa gripom“, priča radnik i dodaje da ga je lider dva puta jurio po kolzetu kada se malo duže zadržao.

Jedan njegov kolega opisao nam je, kako je nazvao, psihičku torturu kroz koju prolazi ako dođe do zastoja na samoj pokretnoj traci.

„Čim se pojavi problem nalete svi kao rojevi osa na tebe. Korejci se deru na lidere, a lideri još jače i glasnije na nas. To je veoma ponižavajuće i stresno. U početku sam se tresao kao prut od straha jer sam, opdrastao u porodici u kojoj nikada nije bilo povišenog tona. Danas često dobijam želju da uzvratim istom merom, da im kažem da mi nismo stoka i da sve što imaju da kažu mogu to da urade mirnim tonom“, priča ovaj radnik “Jure”.

Iza svakog usmenog sledi pismeno upozorenje na grešku, iza drugog upozorenja uglavnom sledi otkaz.

Pelene i u Americi

Upotreba pelena nije se pominjala samo u „juri“.“Gardijan“ je, naime, nedavno objavio tekst o problemima radnika farme pilića „Simons fuds“ u Arkanzasu, koji se plaše da tokom rada traže dozvolu za odlazak u toalet i neki od njih su, kako se navodi u tekstu, primorani da nose pelene na poslu.

Radnici „Jure“ rade prekovremeno, subotom, pa i nedljeom. Odluke o radu vikendom se najave dva sata pre završetrka smene, a prihvataju bez pogovora. Radnici pokretnih traka žale se i na revanšizam.

„Sada je i to pooštreno jer smo mi radnici s pokretnih traka bili pokretači peticije i organizatori štrajka protiv rada za prvomasjke praznike. Uveli su nam treću smenu i povećali nam normu, na nas se posebno motri“, čuli smo od njih.

Radnici u proizvodnji primaju od 25.000 do 40.000 dinara. Vreme godišnjih odmora se ugalvom poštuje, kada se odlazi na kolektivne odmore i to je plaćeno.

(BLIC,JUGMEDIA)
Pogledaj vesti o: Zakon o mobingu

Nastavak na juGmedia...