Izvor: JUGpress.com, 31.Maj.2025, 17:58
Menstrualno siromaštvo na jugu Srbije: Gde su granice luksuza i potrebe?
NIŠ-LESKOVAC-VRANJE
Menstruacija nije izbor, ali u Srbiji njen trošak jeste luksuz za mnoge. I dok se svet sve glasnije
bori za ono što nazivaju menstrualnom pravdom, jug Srbije i dalje tiho živi realnost u kojoj
devojčice i žene svakog meseca biraju između dostojanstva i osnovnih potreba.
Kao pojam, menstrualno siromaštvo možda za većinu u Srbiji zvuči akademski ili kao problem >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com <<
nekih “drugih” zemalja, ali realnost se zapravo nalazi u naseljima juga Srbije, pogotovo u
ruralnim krajevima Nišavskog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga. Statistika i zvanični podaci
gotovo da ne postoje, što samo dodatno otežava borbu za rešenje, ali i za razumevanje razmera
ovog problema.
Menstrualno siromaštvo, kako ga definiše Svetska zdravstvena organizacija (SZO), ne odnosi se
isključivo na nedostatak finansijskih sredstava za kupovinu higijenskih proizvoda, već
predstavlja mnogo širi društveni i zdravstveni problem. SZO ga opisuje kao kombinaciju
nedostatka pristupa osnovnim menstrualnim proizvodima, odsustva odgovarajućih sanitarnih
uslova i ograničenog znanja i informacija o menstrualnom zdravlju. Drugim rečima, menstrualno
siromaštvo obuhvata ne samo nemogućnost da se kupe ulošci, tamponi ili drugi proizvodi, već i
to da žene i devojčice često nemaju pristup sigurnim, higijenskim i dostojanstvenim uslovima za
za vreme menstruacije. Ovaj pojam obuhvata i društvenu dimenziju problema: stigmatizaciju,
sram i diskriminaciju koje menstruacija i dalje nosi u mnogim zajednicama širom sveta,
uključujući i Srbiju, a naročito u ruralnim i siromašnim krajevima juga zemlje.
Prema definiciji psihološkinje i docentkinje dr Mine Hagen, ovaj pojam obuhvata i nedostatak
prostora za presvlačenje ili zamenu higijenskih proizvoda, što dodatno otežava svakodnevni
život žena i devojčica.
Svetska zdravstvena organizacija jasno podvlači da pravo na higijenske uslove tokom
menstruacije nije luksuz, već osnovno ljudsko pravo, a menstrualno siromaštvo direktno
odražava rodnu, socijalnu i ekonomsku neravnopravnost u svakoj zajednici gde ono postoji.
Prema rezultatima interne ankete sprovedene u aprilu 2025. godine, koja je obuhvatila žene i
devojčice različitih starosnih grupa i socijalnog statusa,sa teritorije južne Srbije, 23 % ispitanica
priznala je da ponekad ima problema sa nabavkom menstrualnih proizvoda. U isto vreme, gotovo
polovina ispitanica nikada ranije nije čula za pojam “menstrualno siromaštvo”.
Suočavamo se s izazovom nedostatka podataka, što dodatno otežava planiranje adekvatnih
politika i mera. Bez jasne slike, svaka akcija ostaje polovična, objašnjava Dušica Stojadinović,
doktorantkinja pedagogije, ispred Kuće rodnih znanja i politika, organizacije koja godinama
upozorava na nevidljive oblike siromaštva.
Menstruacija i obrazovanje
U ovoj anketi 30% učesnica navelo je da su ponekad izostajale iz škole ili posla zbog
nemogućnosti da nabave higijenska sredstva. To su brojke koje, iako male na prvi pogled,
ukazuju na nešto što u praksi može značiti: devojčice u ruralnim sredinama, u porodicama sa
niskim primanjima, zbog menstruacije ostaju kod kuće. Nisu u klupama, nisu na praksi, nisu na
fakultetu. Njihova svakodnevica se pauzira na nekoliko dana svakog meseca, a posledice tog
“nevidljivog” izostanka vide se u njihovom samopouzdanju, ocenama, i kasnije, na životnim
izborima.
Na osnovu terenskih iskustava zna se da siromaštvo ima još dublji uticaj u regijama gde prosečna
plata jedva premašuje minimalac. Jedna od anketiranih ispitanica napisala je: Kad nemam
dovoljno, uzmem stare krpe i trudim se da se snađem, jer nije kraj sveta. Ova rečenica odslikava
realnost mnogih, ali i otkriva kakva zdravstvena opasnost vreba iz nemoći – od infekcija do
ozbiljnih ginekoloških komplikacija.
Za sada škola nema nikakav mehanizam za podršku učenicama koje nemaju pristup ulošcima,
sem pomoć stručne službe i odeljenjskih starešina. Prethodnih godina smo imali edukativne
programe na temu reproduktivnog zdravlja od strane doktora iz Aleksinca. – navodi Lidija Bujić,
pedagogica srednje tehničke škole u Aleksincu.
Cene menstrualnih proizvoda u Srbiji su od 2022. godine porasle više od 30%, a PDV na ove
proizvode iznosi 20%.
Kad govorimo o ženama u dodatno osetljivom položaju, govorimo o onima koje su izložene
nasilju, siromaštvu, Romkinjama, ženama sa invaliditetom. Svaka cena koja raste – smanjuje
njihovu mogućnost izbora – upozorava Stojadinović.
Zdravstvena perspektiva menstrualnog siromaštva
Nedostatak pristupa sigurnim i higijenskim menstrualnim proizvodima može dovesti do
korišćenja neadekvatnih alternativa, kao što su improvizovani materijali, što povećava rizik od
infekcija. Studija iz indijske države Odisha iz 2015. godine pokazala je da su žene koje su
koristile jednokratne uloške imale manju verovatnoću da razviju bakterijsku vaginozu ili
urinarne infekcije u poređenju sa onima koje su koristile višekratne uloške.
Pored toga, produženo nošenje menstrualnih proizvoda zbog nedostatka zaliha može povećati
rizik od ozbiljnih zdravstvenih stanja, uključujući sindrom toksičnog šoka, policistični ovarijalni
sindrom i endometriozu.
Kada se ulošci ili tamponi ne menjaju redovno, dolazi do zadržavanja vlage i stvaranja idealnog
okruženja za razvoj bakterija i gljivica. Najčešće infekcije su bakterijska vaginoza i kandidijaza,
ali kod produženog izlaganja postoji i ozbiljan rizik od upala unutrašnjih polnih organa, koje
mogu voditi sterilitetu ili hroničnim bolovima. – objašnjava dr Dragoljub Aleksov, specijalista
ginekologije i akušerstva,
Takve infekcije nisu samo neprijatnost, one mogu imati dugoročne posledice po reproduktivno
zdravlje.
Menstrualno siromaštvo takođe ima značajan uticaj na mentalno zdravlje. Istraživanje među
studentkinjama pokazalo je da su one koje su doživljavale menstrualno siromaštvo imale
dvostruko veću verovatnoću da razviju simptome depresije u poređenju sa onima koje nisu imale
takva iskustva.
Menstrualno siromaštvo može dovesti do povećane anksioznosti, osećaja sramote, straha od
osude i uopšteno sniženog raspoloženja. – ističe dr Hagen.
Ove psihološke posledice dodatno pogoršavaju kvalitet života žena koje se svakodnevno
suočavaju s ovim problemom.
Društvena stigma
Na jugu Srbije, gde su konzervativne norme duboko ukorenjene, tema menstruacije još uvek se
izgovara potiho ili nikako. Devojčice su u mnogim zajednicama suočene s osećajem srama i čak
socijalne isključenosti zbog ove prirodne pojave.
O menstruaciji se šapuće, krije, a to dodatno usporava i sam razgovor o siromaštvu koje je prati.
Bez otvorenog razgovora, nema ni rešenja. – kaže Stojadinović.
Nedostatak edukacije o menstrualnoj higijeni i reproduktivnom zdravlju dodatno otežava
situaciju. Mnoge devojčice i mlade žene nemaju osnovne informacije o svom telu, što ih čini
ranjivijima na zdravstvene probleme i stigmatizaciju.
Meni se čini da mi u javnom prostoru nedovoljno pričamo o menstruaciji i to vidim pre svega što
tokom razgovora sa devojkama i devojčicama često uvidim da nemaju podatke o tome koliko
uobičajeno traje menstrualni ciklus, šta je menarha ili kako se administrira tampon. A kada
pogledate reklame za npr. uložak – najvažnija poruka je da ne smete da dozvolite da imate fleku
od krvi, dok se čak i sama krv u ulošku prikazuje zamenom – tečnošću plave boje. Nisam
upoznata koliko je tema menstrualnog siromaštva uopšte prisutna u medijima, moj utisak je da je
tabu tema. – navodi dr Hagen.
Ovaj nedostatak znanja i otvorenog razgovora doprinosi osećaju sramote i izolacije među
ženama koje se suočavaju s menstrualnim siromaštvom.
Na pitanje kakva su rešenja, sagovornice u glas ističu edukaciju i podršku zajednice. Bez
otvorenog razgovora o menstruaciji, siromaštvo ostaje tiho, a stid preuzima primat nad zdravim
potrebama. Škole, kako osnovne, tako i srednje, ostaju ključna mesta gde bi mladi trebalo da
nauče ne samo biologiju, već i osnove ljudskog dostojanstva.
Tokom razgovora sa devojkama i devojčicama često uvidim da nemaju podatke o tome koliko
traje ciklus, šta je menarha ili kako se koristi tampon. U reklamama se čak i krv prikazuje
plavom tečnošću – kao da je sama menstruacija nešto što treba sakriti. – aludira dr Hagen na
stigmatizaciju menstruacije u domaćim medijima.
Menstrualno siromaštvo u Srbiji nije samo pitanje ekonomske dostupnosti higijenskih proizvoda,
već i duboko ukorenjene stigmatizacije menstruacije, proistekle iz patrijarhalnih normi i
tradicionalnih religijskih shvatanja. Ova stigma otežava otvorene razgovore o menstruaciji i
doprinosi marginalizaciji ženskih potreba u društvu.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi (SPC), menstruacija se tradicionalno posmatrala kao stanje telesne
nečistoće, što je dovelo do ograničenja u verskim praksama za žene tokom menstrualnog ciklusa.
Ova ograničenja su zasnovana na tradicionalnim tumačenjima telesne nečistoće, iako su
savremena higijenska sredstva omogućila ženama da održavaju ličnu higijenu i spreče bilo kakvu
“nečistoću” u crkvenom prostoru.
Bez otvorenog razgovora i edukacije, menstrualno siromaštvo ostaje nevidljivo, a s njim i štetne
posledice po zdravlje i dostojanstvo žena.
Problem menstrualnog siromaštva se u Srbiji često prepliće sa stigmatizacijom i ekonomskim
nasiljem. Žene koje zavise od prihoda partnera ili porodice, u mnogim slučajevima nemaju
slobodu ni da same odlučuju da li i kada će sebi kupiti uloške. Upravo iz tog razloga važno je da
se o menstruaciji govori iz ugla rodne ravnopravnosti i socijalne pravde. – naglašava Dušica.
Porezi, pravda i politika
U Srbiji, porez na menstrualne proizvode iznosi 20%, što je jedan od najviših poreza na ove
proizvode u Evropi. Prema podacima organizacije Gender Knowledge Hub, žene u Srbiji
godišnje izdvajaju oko 8.300 dinara samo za neophodne higijenske proizvode tokom
menstruacije. Za mnoge, posebno studentkinje i žene iz marginalizovanih grupa, ovaj iznos
predstavlja značajan finansijski teret.
Mnoge studentkinje imaju mesečni džeparac od 2.000 RSD nedeljno, a ako izračunate da vam za
uloške za jedan ciklus treba oko 700 dinara i još možda oko 250 dinara za lekove protiv bolova,
onda u nedelji kada menstruirate vi treba da razmišljate čega ćete da se odreknete – obroka ili
pakovanja uložaka. – objašnjava dr Hagen.
Menstrualni proizvodi su i dalje u Srbiji oporezovani kao luksuzna roba. Dok žene u Škotskoj,
Francuskoj, Irskoj i Novom Zelandu već godinama imaju besplatan ili jeftin pristup ulošcima i
tamponima, u Srbiji inicijativa za smanjenje PDV-a na 5% još nije dočekala pozitivan odgovor iz
Ministarstva finansija.
Sama činjenica da ova tema postoji u javnom prostoru već je pomak, ali dokle god ulošci budu
oporezovani kao šampanjac, znaćemo koliko smo daleko od ravnopravnosti, ironično primećuje
Stojadinović.
Nažalost, kada je reč o institucionalnim rešenjima, Srbija i dalje zaostaje. Predlozi za smanjenje
PDV-a na menstrualne proizvode čekaju odgovore iz Ministarstva finansija, a lokalne
samouprave retko pokreću sopstvene inicijative. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da za
mnoge devojčice iz seoskih sredina uopšte nije samo stvar u ceni, već i u dostupnosti.
Supermarketi i apoteke se nalaze kilometrima daleko, a neretko je pitanje kako do njih doći,
posebno tokom zimskih meseci.
Izveštaj organizacije FemPlatz o pravima žena i rodnoj ravnopravnosti u Srbiji za 2021. i 2022.
godinu ukazuje na to da menstrualno siromaštvo ostaje nedovoljno istraženo i adresirano na
institucionalnom nivou. Ovaj nedostatak podataka otežava prepoznavanje problema i donošenje
adekvatnih politika za njegovo rešavanje.
Primeri dobre prakse postoje i u regionu. Hrvatska je 2023. godine uvela besplatne uloške u
školama i skloništima za žene, Slovenija je smanjila porez, dok Katalonija ide korak dalje nudeći
besplatne menstrualne čašice u apotekama. Na ovim primerima Srbija može graditi sopstvenu
politiku.
Uloga obrazovanja i lokalnih inicijativa
Karlovačka gimnazija i osnovna škola u Sremskoj Kamenici su pioniri kada je reč o uvođenju
besplatnih ulošaka za đake u Srbiji. Te inicijative pokazuju da lokalne zajednice mogu prepoznati
problem i reagovati brzo, bez velikih fondova i čekajući državne uredbe. Ali pitanje je – zašto je
to izuzetak, a ne pravilo?
Ne možemo očekivati da se problem reši dobrom voljom pojedinaca. To mora biti sistemsko
pitanje, pitanje budžeta i političke volje, upozorava Dušica.
Menstrualno siromaštvo nije samo pitanje higijene, već pravo pitanje dostojanstva, zdravlja i
obrazovanja. U zemlji gde su devojke i žene primorane da improvizuju, izostaju iz škole i
osećaju sram zbog prirodne pojave, ne možemo govoriti o jednakim šansama. Sve dok ulošci i
tamponi budu luksuz, menstrualno siromaštvo biće indikator društvene nepravde, a ne privatni
problem svake žene pojedinačno.
Učenice su mi se obraćale kada su imale bolove da ih oslobodim sa nastave, i bilo je slučajeva
da traže higijenske uloške jer ih nemaju kod sebe. Smatram da nedostatak higijenskih sredstava
svakako može uticati na zdravlje i samopouzdanje učenica. – ističe Lidija Bujić, pedagogica
srednje tehničke škole u Aleksincu.
Ironično, ono što školski sistem ignoriše, prepoznaju nevladine organizacije. Inicijative poput
one iz organizacije „Roze zastava“ iz Niša sprovode radionice po školama, dele informativne
brošure, pa čak i pakete sa higijenskim ulošcima. Ove inicijative, iako dragocene, nisu dovoljne
da pokriju čitav obrazovni sistem.
Dr Hagen ističe: Većinu informacija devojčice saznaju od nevladinih organizacija, a ne iz škole –
što je paradoks. Škola bi morala biti prva instanca osnaživanja, a ne prostor u kojem
menstruacija ostaje u senci.
Menstrualni proizvodi kao deo studentske solidarnost
Tokom studentskih blokada u Srbiji krajem 2024. godine, donacije su igrale ključnu ulogu u
podršci studentima, uključujući i obezbeđivanje menstrualnih proizvoda. Na primer, na
Filozofskom fakultetu u Nišu, studentkinje su istakle potrebu za higijenskim ulošcima i drugim
sredstvima za ličnu higijenu, što je ukazivalo na rastuću svest o važnosti menstrualnog zdravlja
tokom protesta .
Pored toga, organizacija „Ženska inicijativa“ je, u saradnji sa brendom Libresse, sprovela
kampanju „Svi za jednu, jedna za sve“, tokom koje su donirali 900 kutija dnevnih i noćnih
uložaka za više od 13.000 studentkinja na fakultetima u Nišu, Novom Sadu, Novom Pazaru i
Kragujevcu . Ova inicijativa je ne samo obezbedila neophodne proizvode, već je i doprinela
destigmatizaciji menstruacije među studentkinjama, omogućavajući im da slobodno koriste
dostupne proizvode bez osećaja nelagodnosti.
Projektom ‘Sve za jednu, jedna za sve’ želimo direktno da pomognemo studentkinjama da
neometano pohađaju predavanja kao i da im poteškoće u nabavci higijenskih proizvoda ne utiču
na obrazovanje, izjavila je Milica Sekulić iz Ženske inicijative
Ove akcije su pokazale da, iako menstrualni proizvodi nisu uvek bili prioritet u donacijama
tokom studentskih blokada, postoji sve veća svest i angažman u rešavanju problema
menstrualnog siromaštva među studentkinjama u Srbiji.
Primeri dobre prakse
Hrvatska je 2023. godine uvela besplatne uloške u osnovnim i srednjim školama, kao i
skloništima za žene koje su pretrpele nasilje. U okviru nacionalnog programa, školske toalete su
redovno snabdevali higijenskim ulošcima, što je direktno smanjilo broj izostanaka devojčica sa
nastave zbog nemogućnosti pristupa menstrualnim proizvodima.
Slovenija je smanjila porez na menstrualne proizvode na 9,5%, a u pojedinim školama i
studentskim domovima uvedene su besplatne tačke za preuzimanje tampona i uložaka. Takođe,
Ljubljana je pokrenula pilot-projekat u okviru kojeg su menstrualni proizvodi dostupni i u
gradskim bibliotekama i kulturnim centrima.
Čak i u državama sa nižim BDP-om, poput Zambije i Nepala, vlade su prepoznale važnost
rešavanja menstrualnog siromaštva. U Nepalu je, nakon dugotrajne borbe aktivista, 2022. godine
doneta zabrana diskriminatorne prakse “chhaupadi” (progon žena tokom menstruacije) i uvedene
subvencije za menstrualne proizvode u ruralnim oblastima.
Svi ovi primeri pokazuju da rešavanje menstrualnog siromaštva ne zahteva bogatstvo, već
političku volju i svest da je menstruacija pitanje osnovnih ljudskih prava, a ne privatna stvar
svake pojedinke.
Postoje brojni primeri dobre prakse iz drugih zemalja koji nam mogu poslužiti kao inspiracija i
orijentir za razvoj sličnih politika u Srbiji. Mnoge evropske zemlje, poput Ujedinjenog
Kraljevstva i Irske, u potpunosti su ukinule porez na menstrualne proizvode, dok su druge,
uključujući Portugal, Španiju, Francusku, Belgiju, Holandiju, Nemačku, Poljsku, Slovačku,
Austriju i Italiju, značajno umanjile stopu oporezivanja – često na 10% ili manje. Sličan trend
prisutan je i u zemljama regiona, poput Slovenije, Hrvatske i Crne Gore, što pokazuje da je
prepoznavanje menstrualnih proizvoda kao osnovnih i neophodnih već uveliko prisutno u
zakonodavnim okvirima mnogih država. – detaljno objašnjava Dušica Stojadinović.
U kontekstu Srbije, primena ovih modela bi značila mnogo — od jednostavnih koraka poput
obezbeđivanja besplatnih proizvoda u školama i studentskim domovima, do strateških zakonskih
promena koje bi učinile menstrualne proizvode dostupnim svima, bez obzira na ekonomski
status.
Autor ovog teksta je David Petrović, tekst je kreiran u okviru programa Akademija novinarstva u
organizaciji Beogradske otvorene škole.
I ovo Vam može biti interesantno
