Izvor: Politika, 20.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manipulacija matičnim ćelijama
Imamo ljude i dobru zakonsku regulativu, ali nam nedostaje novac, kaže poznati naučnik
INTERVJU: DR MIODRAG STOJKOVIĆ
Leskovac – Početkom aprila, u Beogradu je rođena prva beba začeta u Specijalnoj bolnici za lečenje steriliteta dr Miodraga Stojkovića u Leskovcu. Poznatog naučnika najpre pitamo zašto je javnost sa izvesnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zakašnjenjem saznala za to.
– Vest je slučajno „procurela” kada je jedna vaša koleginica došla ovde na neke privatne konsultacije. Ćutali smo o tome jer se ova vrsta medicinske pomoći kod nas još smatra sramotom i naši pacijenti nas mole da ne pričamo o tome. Pored sramote, neki to kriju i zbog sujeverja i mi poštujemo njihovu volju.
Kako ste vi doživeli taj događaj kao čovek koji je vodio veliku bitku dok ova ustanova nije počela da radi?
Kao satisfakciju za sve probleme i sve teškoće koje sam prošao od ideje do svečanog otvaranja.
Taj put od ideje koja je potekla od vas i ginekologa dr Nebojše Markovića nije bio lak?
Nažalost, nije. Tri godine su prošle do konačnog cilja. Brojne teškoće su nas pratile. Možda deo krivice snosim i ja jer sam verovao nekim ljudima da će finansijski pomoći opremanje Specijalne bolnice, a oni su u pet do dvanaest vrlo neodgovorno izašli iz tog projekta, pa sam morao da tražim nove izvore finansiranja.
U jednom trenutku ste bili spremni da odete?
Moja supruga Petra i ja smo se spakovali i već smo bili na putu za Španiju, kada me je Dragan Bujošević pozvao u emisiju „Nije srpski ćutati”. Posle emisije, on je pozvao Dragana Đilasa koji je bio na čelu NIP-a i objasnio mu problem. Utanačili smo razgovor za sutradan i Đilas mi je rekao da deo opreme može da se finansira iz NIP-a. Zahvaljujući toj pomoći i kreditu koji smo uzeli od Fonda za razvoj, nabavili smo opremu. Zgradu u kojoj je živeo nekadašnji doživotni predsednik leskovačke opštine opremila je lokalna samouprava. Zbog toga smo gradu poklonili sto besplatnih tretmana i u ovom mesecu smo imali prve pacijente.
Odakle dolaze vaši pacijenti?
Iz celog sveta. Iz Bosne i Hercegovine, Makedonije, Slovenije, Nemačke, Francuske, Kanade, Australije. Do sada je urađeno više od sto intervencija, od kojih je 40 posto okončano uspešno. To je izuzetan uspeh, s obzirom na to da je većina naših pacijentkinja starija od 30 godina, a posle 38. godine šanse za začetak i održavanje trudnoće su veoma male. Prvu bebu dobio je bračni par radnika iz Beograda. Reč je o devojčici teškoj 2,9 kilograma. Krajem ovog meseca očekujemo dečaka. Biće blizanaca i trojki. Pokazalo se da postoji velika potreba za ovom vrstom medicinske pomoći jer je bela kuga veliki problem u našoj zemlji. Prema nekim procenama, 60.000 parova u Srbiji je bez dece. Dnevno uradimo najviše četiri intervencije jer svakoj pacijentkinji poklanjamo veliku pažnju, hoćemo da vidimo u čemu je problem. Imamo dva ginekologa, a moja supruga i ja radimo laboratorijski deo.
Vantelesna oplodnja je prva faza Specijalne bolnice, a u drugoj fazi, koju ste najavili, ovde bi trebalo da počnu i istraživanja na matičnim ćelijama po čemu ste poznati u svetu?
U tome, nažalost, nismo mnogo odmakli. Ove godine konkurisali smo kod NIP-a za nabavku opreme, ali projekat nije prošao. Nadamo se da ćemo istraživanja da nastavimo u saradnji s Medicinskim fakultetom u Kragujevcu gde su u tu svrhu adaptirane dve laboratorije i gde ja radim kao profesor na humanoj genetici. Da bismo ovde startovali, potrebno nam je 150.000 evra za opremu.
To nije veliki izdatak, imajući u vidu značaj tih istraživanja.
Šta da vam kažem. Znate li na koliko vrata sam zakucao dok nisam stvorio ovo u Leskovcu. Institut koji nosi ime princa Filipa u Valensiji vredan je sto pedeset miliona evra, a godišnji budžet je dvadeset pet miliona evra.
Koliko vas je angažovano na istraživanjima u tom institutu?
Ima nas četiristo. Radimo na komplementarnim oblastima. Neko se bavi neurodegenerativnim bolestima, neko srčanim oboljenjima, neko ispitivanjem novih lekova za lečenje raka itd. Ali, sve je manje-više isprepletano s matičnim ćelijama. Moja supruga je sada stalno u Leskovcu, a ja sam u Španiji, ali sve više ovde. Imamo nekoliko važnih projekata, u prvom redu su ta neurodegenerativna oboljenja, posebno povrede kičmene moždine. To je nešto što nas veoma interesuje. Radimo na izolovanju matičnih ćelija iz periferne krvi. To je vrlo obećavajuće. Od nekog pacijenta izvučete iz vene krv i izolujete matične ćelije. One bi mogle da se vrate pacijentima, odnosno, da se na taj način poboljša efikasnost izolovanih matičnih ćelija. Svakog dana se dešava nešto novo. Ali, da biste bili shvaćeni ozbiljno kao naučnik, vi prvo morate to da objavite u nekoj naučnoj publikaciji. Sve dok ne objavite, vi ste „prodavac magle”. Mi smo već pripremili publikaciju o izolovanju matičnih ćelija iz periferne krvi i mislim da će to biti fantastično otkriće. Jer, od svakog pacijenta mogu da se dobiju matične ćelije, da budu specifične po tom pacijentu.
Velika su očekivanja od matičnih ćelija, posebno u lečenju teških oboljenja?
Put od laboratorije do pacijenta ima nekoliko obaveznih faza, ne samo zbog nauke i medicine, već i zbog zakona. Prva faza je u laboratoriji gde se radi sa životinjama. Sledi preklinička faza ispitivanja i onda ide klinika. Mi smo sada u fazi eksperimentisanja sa životinjama. Prošlog meseca inicirali smo životinju i sada čekamo rezultate da vidimo kako životinja reaguje.
Kada će se to znati?
Ja se nadam da ćemo za nekoliko meseci imati prve analize, da vidimo šta se dešava s tim ćelijama, odnosno da li su one uspele da neutrališu neke nedostatke kod tih životinja. Sada su u jednoj nemačkoj laboratoriji s kojom sarađujemo. Uglavnom radimo na laboratorijskim pacovima i miševima koji su model nekih ljudskih bolesti. Ako se to pokaže delotvornim, idemo u prekliniku, odnosno na jednu pilotsku studiju na ograničenom broju pacijenata da vidimo kako će biti kod njih. Ako rezultati budu dobri, onda to može da ide na širu kliniku. Kada je reč o matičnim ćelijama, više se manipuliše jer se pacijentima obećavaju rešenja za sve bolesti, a nije zaista tako. Svaka matična ćelija ima svoju primenu i nijedna nije univerzalna. Matičnim ćelijama ne može se lečiti sve.
Dokle se kod nas stiglo s tim istraživanjima?
Imamo ljude, ali nemamo pare. Plan je bio da ovde u Leskovcu bude baza tih istraživanja, ali nam nedostaje 150.000 evra da bismo krenuli. Mi u Srbiji nemamo opremu kakvu student na Zapadu vidi tokom studija. Sve treba da se uveze. Opremu za vantelesnu oplodnju nabavili smo u Nemačkoj, Francuskoj, Japanu i Velikoj Britaniji.
Kakva je situacija kada je reč o zakonskoj regulativi?
Ministarstvo je pripremilo zakone, među kojima su i zakon o vantelesnoj oplodnji i zakon o transplantaciji tkiva i ćelija. Pročitao sam oba, vrlo su moderni, fleksibilni i pragmatični. Mislim da Srbiju svrstavaju među deset prvih zemalja koje će imati regulativu ove grane. U Srbiji imamo ljude koji se intenzivno bave matičnim ćelijama, recimo na VMA u Beogradu i Institutu za majku i dete. I njima to otvara vrata da se bolje i intenzivnije pozabave tom problematikom.
Milan Momčilović
[objavljeno: 21/04/2009]
