Izvor: Politika, 30.Jan.2012, 23:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kultura u pravnom haosu

Balkanska istraživačka novinarska agencija (BIRN) sprovela je istraživanje u 11 gradova Srbije o tome kako se primenjuje Zakon o kulturi. Pokazalo se da zbog nesklada između različitih zakona, kao i nedostatka posebnih zakona za različite kulturne oblasti, većina kulturnih radnika nije osetila efekte dugo očekivanog Zakona o kulturi. Istraživanje su uradili Nemanja Čabrić, Jovan Ristić, Branislava Lovre i Peđa Popović. Prenosimo vam u nastavcima delove ovog istraživanja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<

Biblioteka u Leskovcu, gde živi preko 160.000 stanovnika, već 20 godina pokušava da dobije novi prostor. Ova biblioteka takođe nema novca da otkupi dovoljno knjiga, broj stručnjaka je nedovoljan, plate su prošle godine kasnile šest meseci, a čitaonica je toliko mala da na jednoj stolici sedi dvoje dece.

Otkako je u januaru 2012. stupio na snagu Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti, pred direktorkom Aleksandrom Samokal-Jovanović nalazi se nemoguć zadatak.

Zakon propisuje standarde da biblioteka u gradu sa brojem stanovnika kao Leskovac mora da ima 2.800 kvadrata, a ova ima 700. Umesto dva miliona dinara za otkup knjiga koje im sada daje Ministarstvo kulture, biblioteka bi morala da ima 8,8 miliona, a umesto 24 stručna radnika, mora da ima 64 zaposlena.

„Zbog nedostatka sredstava nismo u mogućnosti da pratimo standarde, čak ni da im se približimo, a to su srpski standardi, predviđeni novim Zakonom o bibliotečkoj delatnosti koji je donet pre nekoliko meseci”, kaže direktorka Samokal-Jovanović.

Da bi se Zakon o kulturi (donet 2009. godine), koji je samo okvir, u punoj meri primenio, kulturni radnici iz raznih oblasti zahtevaju posebne zakone ili podzakonska akta kojima se uređuju pojedinačne kulturne delatnosti…

Do kraja prošle godine je usvojeno samo pet posebnih zakona, ali se ni oni ne primenjuju, bilo zbog toga što je datum početka primene odložen za početak 2012, ili zato što još nedostaju neophodna podzakonska akta, ili su nerealni.

U fazi nacrta su još tri posebna zakona čiji je proces pisanja zamrznut ili zbog promena sastava ministarstva kulture, ili zato što ponuđena rešenja nisu odgovarala zahtevima struke, ili zbog pobune onih kojima je država namenila ulogu finansijera. (Zakon o izdavaštvu, o arhivskoj građi i o pozorištu, koji je napušten 2003.)

Nije usvojena ni planirana Strategija razvoja kulture.

Za to vreme, kulturne institucije funkcionišu po starim zakonima od kojih neki datiraju iz 1990. godine ili su na snazi uredbe donete pre usvojenog Zakona.

Dobar primer pravnog haosa daju organizatori kulturnih manifestacija koji, na primer, ne znaju kako da primenjuju propise o penzijskom i invalidskom osiguranju. Ivan Blagojević direktor međunarodnog džez festivala „Nišvil” govori o apsurdu, po kome za strane izvođače treba da plati doprinose za penzijsko, socijalno i zdravstveno osiguranje. U junu prošle godine, poreska inspekcija mu je blokirala račun jer nije platio penzioni doprinos za strance. Samo šest dana pre nego što će u avgustu početi festival, račun je odblokiran jer je drugostepena komisija uvažila žalbu festivala da taj porez ne mora da plaća.

Ovaj slučaj je tipična posledica nedostatka jasnih poreskih pravila i njihovog različitog tumačenja, ali i problema u vezi sa regulisanjem dvostrukog oporezivanja sa drugim zemljama, dok ne postoji nikakav zakon koji bi posebno ili makar delimično regulisao materiju muzičkih manifestacija.

„Primetio sam da većina direktora kulturnih manifestacija i ustanova zbog stalnog straha državi plaća sve što se od njih traži… ne brane festival od takvih vrsta otimačina. Lakše je platiti to što se traži jer ste onda zaštićeni”, kaže direktor Blagojević.

Pri svemu tome, kaže Blagojević, država se u sopstvenom tumačenju zakona „vadi na (pojedinačne) ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa drugim zemljama” koji predviđaju raznolika rešenja i formulacije, pri čemu su „neki zaključeni u doba SFRJ, drugi u doba SRJ, treći u doba Srbije i Crne Gore, a četvrti u doba Srbije.”

----------------------------------------------

Zakoni u pripremi

Da bi kompletna oblast kulture bila zakonodavno zaokružena preostaje da pripremimo još Zakon o muzejima, Zakon o nepokretnim kulturnim dobrima i Zakon o kulturnom nasleđu. Nakon donošenja Zakona o kulturi, Narodna skupština Republike Srbije donela je: Zakon o zadužbinama i fondacijama, Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti, Zakon o staroj i retkoj bibliotečkoj građi, Zakon o obaveznom primerku publikacija.

objavljeno: 31.01.2012.
Pogledaj vesti o: Leskovac

Nastavak na Politika...