Izvor: Politika, 31.Jan.2012, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prisiljeni na finansiranje neradnika
Balkanska istraživačka novinarska mreža (BIRN) sprovela je istraživanje u 11 gradova Srbije o tome kako se primenjuje Zakon o kulturi. Pokazalo se da zbog nesklada između različitih zakona, kao i nedostatka posebnih zakona za različite kulturne oblasti, većina kulturnih radnika nije osetila efekte dugoočekivanog Zakona o kulturi. Istraživanje su uradili Nemanja Čabrić, Jovan Ristić, Branislava Lovre i Peđa Popović. Prenosimo vam u nastavcima delove ovog istraživanja.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Kulturne radnike je najviše pogodila zakonska definicija Nacionalnog saveta za kulturu, tela koje je nosilac strategije razvoja, a čine ga ugledni umetnici, zaposleni u ustanovama kulture, članovi kulturnih udruženja, akademici i predstavnici nacionalnih manjina.
Vesna Đukić, profesorka kulturne politike, kaže: „Osnovna slabost tog zakona je što Nacionalnom savetu za kulturu nije data nadležnost odlučivanja nego je ono samo savetodavno telo, a ministar i dalje donosi odluke. To znači da je i dalje na snazi državni model kulturne politike koji je doneo zakon iz 1992. godine.
Dimitrije Vujadinović, iz „Balkankulta”, smatra da ovakav Nacionalni savet za kulturu uopšte nije potreban jer je samo „paravan za visoke ingerencije ministra kulture”.
Već tokom javne rasprave o Zakonu o kulturi uočen je problem, kaže Vujadinović, jer je rasprava bila sektorska, nije bilo saradnje kulturnih institucija. Nije bilo dovoljno saradnje između ministarstava, već je, po rečima Vujadinovića, zakon donesen resorno, i zato su njegova rešenja od samog usvajanja bila zastarela i administrativna.
Usvojeni Zakon o kulturi je od prvog dana bio većim delom neprimenjiv, protivrečan drugim postojećim zakonima ili ustaljenoj praksi vođenja poslova kulture.
Na primer, umesto zagarantovane sume novca iz budžeta trebalo je da se veći deo programa javnih institucija finansira putem projekata koji bi bili podnošeni Ministarstvu kulture, pokrajini i lokalnim samoupravama. To je podrazumevalo da se otpusti veliki broj radnika na čije plate odlazi najveći deo novca iz budžeta.
Naime, novi zakon je predvideo da svi muškarci koji imaju manje od 20 godina staža i žene sa manje od 17 i po, izgube stalno zaposlenje i pređu na ugovor na određeno vreme u maksimalnom trajanju od tri godine.
Iako je zakonodavac time želeo da postigne konkurenciju dobrih ideja i stimuliše produkciju, kao i da razbije učmalost javnih institucija, to je postalo zakonski nemoguće sprovesti jer Zakon o radu ne dozvoljava da se stalno zaposleni tretiraju na ovaj način.
Dimitrije Vujadinović tvrdi da nacionalne kulturne institucije imaju previše zaposlenih i da zbog toga nema dovoljno novca za kulturne programe, što se dalje odražava na bogatstvo kulturnog života i status slobodnih umetnika. Za rešenje tog problema potrebni su podzakonski akti koji bi premostili razlike između Zakona o radu i Zakona o kulturi.
Božidar Đurović, direktor Narodnog pozorišta u Beogradu, kaže: „Svi ti pomaci koji se čine na menadžerskom planu nemaju pun efekat u situaciji kada smo prisiljeni da finansiramo neradnike koji ne pokazuju ni minimum volje da zarade svoje plate”.
Direktor Kulturnog centra u Beloj Crkvi Ilija Blanuša smatra da „novi zakon nije imao nikakvog uticaja” na poslovanje njegove institucije, a Saša Milivojević, direktor Kulturnog centra u Inđiji, kaže da se uticaj novog zakona o kulturi ne oseća.
U Ministarstvu kulture, na pitanje novinara BIRN-a kako će biti razrešena protivrečnost između Zakona o radu i Zakona o kulturi, odgovaraju da protivrečnost ne postoji.
„Zakon o kulturi je komplementarni deo celokupnog zakonodavstva naše zemlje. Potpuno je normalno i očekivano da kada se donese ovakav sistemski zakon prvi put, on izazove različite reakcije. Isto tako potpuno je normalno da se nakon određenog vremena njegove primene, uočeni nedostaci isprave u proceduri donošenja izmena i dopuna zakona, što će biti slučaj i sa Zakonom o kulturi, kada će se nedostaci koje on pokaže u praksi, na ovaj način ispraviti”, kažu u Ministarstvu kulture.
Sutra: Izdavaštvo u krizi
objavljeno: 01.02.2012
