Izvor: JUGpress.com, 29.Dec.2022, 09:55
Iastanbul : Grad careva i meraka
LESKOVAC-ISTANBUL
Stazama koje premrežavaju Istanbul, posebnu auru daju i pekare u kojima se hleb sprema na stari način. Zaista, domaćice koje su do laktova zamazane brašnom, a koje se mogu videte kroz pendžere pekara, ostavljaju utisak da se radi o mestu koje je zamrznuto u neka druga, usporenija vremena kada je sve imalo mnogo više duše. Dalje, tu su poslastičari koji svoje kolače obogaćuju sastojcima divnim, koliko, iz ugla navika srpskih gurmana, nezamislivim. Pored >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << baklava i urmašica, tulumbi i kadaifa, spremaju se i neki komplikovanijih naziva, koji u sebi integrišu kiselu pavlaku, med i orahe. Orijent je mesto sudara mnogih mirisa i ukusa, tako da kombinacije različitih namirnica, posetioce ne treba da iznenade. Kraj poslastičara, nižu se i bombondžijske radnje. One sa samopouzdanjem višedecenijskog iskustva posmatraču ili degustatoru poručuju da je umetnost pravljenja bombona po svom majstorstvu jednaka kreiranju najfinijih skulptura poznatih čoveku. Svako ko je ikad probao slatikše u “biseru Bosfora”, može da potvrdi tu tezu.
Hrana za dušu
Na sokacima se nalazilo i nalaziće se još hiljadu i jedno različito i divno čudo koje se teško opisuje, ali se zato lako pamti i nikad ne zaboravlja. Utisak je takav da bi neko ko je zaljubljenik u mesta sa dušom, mogao da u ove uličice uđe i da iz njih ne izađe do kraja svojih dana. Verovatno bi i taj period bio mali da bi se nepcem, okom ili srcem razumela pritajena i nenametljiva, ali arhaična i prisutna duša Bosfora. Posle intenzivnog iskustva koje se ne može približiti rečima, nastavili smo sa sprovođenjem planiranih aktivnosti. One su podrazumevale odlazak na večeru u elitnom restoranu na obali Bosfora. Tamo smo imali tu čast i zadovoljstvo da isprobamo mnoge specijalitete turske kuhinje, sa naglaskom na hranu na biljnoj osnovi. Ukusni delikatesi, zaliveni turskim crvenim vinom, zvucima barki koje prolaze kroz moreuz i mirisom začina koji u čoveku bude apetit, ali i znatiželju, doprinela je da, za srpske standarde, dugotrajna večera, ni jednog jedinog trenutka ne bude dosadna i monotona. Uostalom, narednog dana je trebalo početi sa organizovanim posetama turističkim lokalitetima, te je “gorivo” bilo od suštinske važnosti. Noć na Bosforu, uokvirena prijatnim društvom, mirisom mora, prizorima grada koji nikad ne spava, uistinu je nešto što svako ko ima prilike, treba da doživi makar jednom u životu.
Predsednikov vrt
Drugi dan boravka u Istanbulu je počeo ranim doručkom u hotelu. Smešteni u minibus koji nam je za sve vreme provedeno u Turskoj bio kao “druga majka”, otpočeli smo put kroz grad. Istanbul je monumentalna varoš, za čije upoznavanje je potrebno, prema procenama nekih iskusnijih kolega sa putovanja, i nekoliko meseci. Ipak, oku znatiželjnog posmatrača ne mogu da promaknu neke stvari. Srebrna voda moreuza, oko koje Turci spokojno pecaju ribu. Most koji veže Evropu i Aziju, a koji dominira vidokrugom u sličnoj meri kao što to čini Aja Sofija, drevni hram koji prkosi prolaznosti. Brojni minareti džamija koji niču iz svih krajeva grada. Mirnoća i spontanost ljudi koji, kroz prozor minibusa, deluju mnogo harmoničnije nego što se takvim čine stanovnici, recimo, Beograda. Prolazak Istanbulom je, makar u te, rane jutarnje časove, bio neuporedivo komotniji nego što je to slučaj sa srpskom prestonicom u to doba. Do prvog cilja na putovanju, Ataturk Arboretuma, vrta posvećenom Kemalu Ataturku, ocu turske republike, prolazili smo kroz široke ulice koje struje kraj stadiona fudbalskog kluba Bešiktaš, dok nam je naš vođa Levant, objašnjavao ulogu kula osmatračnica koje i dan-danas, na obali Bosfora stoje kao kakvi kameni, neuništivi čuvari reda i poretka.
Ataturk Arboretum je rezervat prirode koji se prostire na površini od 296 hektara, u delu grada gde je vreva manja. Sam vrt je prošaran stazama koje vode kroz drvorede javora, breza i drugog drveća, kao i kraj improvizovanih jezera na kojima plove divlje patke i labudovi koji to nisu. U rezervatu, pored namćorastog čuvara koji je sa nepoverenjem gledao na sadržaj naših torbi (iako su uredno prošle skener na ulazu), svoje mesto u kakofoniji divljeg sveta imaju i dva psa koji imaju gene kangala, čuvene rase divovskih čuvara stada, autohtone upravo za teritoriju Turske.
Muzej filantropa
Posle posete interesantnom parku, put nas je naveo na muzej Sakip Šabanči, lociran tik uz Bosfor. U muzeju smo mogli da se upoznamo sa delima velikih slikara iz ovog dela sveta, te reliktima osmanske ali i mladoturske prošlosti. Turci su ponosni na tvorca turske državnosti, Mustafu Kemala Ataturka, čiji se portreti i slike nalaze u svakom dućanu, čajdžinici ili mehani, kako u Istanbulu, tako i u gradovima Anadolije. Sa primetno manje entuzijazma obrađuju i pričaju o osmanskom dobu, mada se to nije moglo videti i po sadržaju umetnina u posećenom muzeju, koji je ime dobio po poznatom turskom privredniku koji je bio veliki filantrop, a koji je umro 2004. godine. Nakon što smo uživali u sadržaju muzeja, iskoristili smo fenomenalan vidikovac za slikanje, jer se pored Bosfora, pogled pružao na most koji spaja Evropu i Aziju, a sa druge strane, i na minarete Aja Sofije, monumenta ne samo turske, već i vizantijske prošlosti. Uz ručak koji je usledio u priznatom restoranu, a koji je opet bio bogat đakonijama turske kuhinje, vodič Levant nas je podrobnije upoznao sa osobenostima ovog, evropskog dela Istanbula, uz podsećanje na značaj Beogradske šume, poznatog izletišta koje je naziv dobilo nakon što je Sulejman Veličanstveni dvadesetih godina šesnaestog veka, na tom mestu naselio pridošlice iz Beograda. Od onda, Beogradska šuma je jedno od omiljenih izletišta za stanovnike grada sa dva kontinenta, a kako se radilo o, za naše kolege iz Skandinavije, nepoznatom detalju, zajedno sa koleginicama iz Srbije smo se potrudili da podrobnije objasnimo zajedničku istoriju Srba i Turaka. Stimulisani raznovrsnom i ukusnom hranom bogatom svojstvenim turskim začinima, kao i gorčinom jake crne kafe, uputili smo se dalje.
Put nas je vodio u azijski deo Istanbula, a nakon toga, u varoši anadolijske Turske.
Nastaviće se…
Piše: Aleksandar Stojanović
Kasaba sa dušom: Istanbulska priča
4
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Leskovac
