Izvor: JUGpress.com, 19.Dec.2025, 08:57
Građani plaćaju, ko troši?
LESKOVAC-VRANJE-NIŠ
U mini istraživanju, koje je spovela Regionalna informartivna agencija JUGpress, najveći broj učesnika i učesnica se izjasnio da gradonačelnik , odnosno predsednik opštine, odlučuju o tome kako će da izgleda budžet te lokalne samouprave kao i o načinu trošenju novca iz njega.
Ove dve teme, kako se kreira budžet i kako se troši novac iz njega, su učesnici u našem istraživanju, na sajtu JUGpressa i na društvenim mrežama, kandidovali >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << i kao dve teme o kojima žele da istražujemo i pišemo.
Dakle, iako najveći broj građana ima percepciju, zahvaljujući i informacijama koje dobija u javnom prostoru, da gradonačelnici i predsednici odlučuju i šta će da udje u budžet i kako će on da se troši, po zakonu to nije tako a ova zakonska odredba bi morala da se poštuje.
Odvornici Skupštine grada ili opštine (kao i poslanici u Repzbličkoj Skupštini) odlučuju kako će da izgleda budžet te lokalne samouprave za narednu godinu, koliko će biti para u njemu ali i kako će ti novci da se troše.
Budžet se puni od poreza i doprinosa i javnih prihoda.
Ovo je primer kako se puni budžet grada Leskovca.
O trošenju budžeta grada odlučuje Skupština grada donošenjem budžeta, dok Gradonačelnik (kao izvršni organ) sprovodi odluke o trošenju u toku godine, a budžetski korisnici (direktni) raspolažu sredstvima u skladu sa usvojenim budžetom, sve u okviru zakonskih propisa. Dakle, glavnu reč ima predstavničko telo (Skupština), ali izvršna vlast i direktni korisnici sprovode budžet.
Gradska uprava za finansije priprema Nacrte odluka o budžetu i o privremenom finansiranju grada ili opštine.
Korisnici budžetskih sredstava ( korisnici budžeta) izvršavaju odluku o budžetu ili privremenom finansiranju Grada ili opštine i druge odluke i akte koje donosi Skupština i Gradonačelnik ili Gradsko veće i obavljaju druge poslove u skladu sa zakonom i drugim propisima Republike Srbije i lokalnih samoprava.
Gradonačelnik, kao naredbodavac za izvršenje budžeta Grada, odlučuje o upotrebi sredstava stalne i tekuće budžetske rezerve, neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata Skupštine kojima se direktno ili indirektno utiče na izvršenje budžeta, donosi pojedinačne akte za izvršavanje odluka Skupštine, usmerava i usklađuje rad gradskih uprava, posebnih organizacija i službi u smislu ovog uputstva i vrši i druge poslove utvrđene Zakonom o lokalnoj samoupravi, kao i Statutom Grada i drugim aktima Skupštine.
Gradsko veće, kao izvršni organ, donosi odluku o privremenom finansiranju Grada, u slučaju da Skupština ne donese budžet pre početka fiskalne godine, predlaže odluku o budžetu i o završnom računu budžeta i druge odluke i akte koje donosi Skupština, donosi uputstva i druge akte za izvršavanje odluka Skupštine, neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata Skupštine kojima se direktno ili indirektno utiče na izvršenje budžeta, vrši nadzor nad radom gradskih uprava i druge poslove utvrđene Statutom Grada.
Skupština, kao zakonodavni organ, donosi odluku o budžetu i o završnom računu budžeta i druge odluke i akte kojima se direktno ili indirektno utiče na izvršenje budžeta, utvrđuje gradske takse, naknade i druge lokalne prihode koji po zakonu pripadaju Gradu i obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom Grada.
KO SU KLJUČNI AKTERI?
Dakle ključni akteri su
Skupština grada: Najviši organ koji usvaja budžet i time određuje opšte okvire trošenja.Gradonačelnik: Naredbodavac za izvršenje budžeta, zadužen za sprovođenje odluka Skupštine o trošenju sredstava.Budžetski korisnici (direktni): Organi, službe i ustanove (npr. škole, vrtići) koji dobijaju sredstva i troše ih namenski, u skladu sa usvojenim budžetom.
U suštini, Skupština daje ovlašćenje, a Gradonačelnik i direktni korisnici izvršavaju trošenje unutar tog okvira.
GDE SU TU GRAĐANI?
Zakon o lokalnoj samoupravi predviđa obavezu lokalnih organa vlasti da uključuju građane u procese donošenja odluka i izjašnjavanje o dokumentima od javnog značaja. Jedan od ključnih dokumenata grada ili opštine je svakako budžet.
Učešće građana u kreiranju budžeta je zamišljeno kao podrška inicijativama ljudi sa terena, ali i značajna stepenica u procesu građanske kontrole budžeta, kaže za Regionanu informativnu agenciju JUGpress specijalista za lokalnu ekonomiju , profesor Jovica Cvetković.
„Stepen učešća građana u odlučivanju o budžetu (na lokalnom nivou) u potpunosti je predodređen vladajućim upravnim sistemom. U teorijisko-istorijskom smislu, postoje tri vrste upravnih sistema: administrativni, funkcionalni i asocijativni upravni sistemi. Prvi je bio dominantan do 1970-ih godina, kada se na Zapadu, pa i kod nas sa izvesnim kašnjenjem, prešlo na funkcionalno organizovanje upravljanja poslovima lokalne samouprave. U međuvremenu je Zapad prešao na asocijativne upravne sisteme, dok je kod nas još uvek vladajući funkcionalni sistem upravljanja, sa minijaturnim učešćem asocijacija (udruženja građana) kao nosilaca ovog načina upravljanja.
Napušteni administrativni sistem upravljanja isključio je direktno političko učešće države u odlučivanju. Više nije bila odlučujuća politička volja, već funkcionalni sadržaj predmeta odlučivanja. Kako su najbolji poznavaoci funkcija lokalne samouprave stručni organi jedinica lokalne samouprave, to su oni preuzelu noseću funkciju u odlučivanju o budžetu. (Naravno, politička volja iz prethodnog administrativnog upravnog sistema nije mogla da nestane.) Zato se odmah nameće jednostavan zaključak da učešće građana i njihovih stručnih asocijacija u tom postupku može da bude rudimentaran, kakav i jeste kod nas. Otud se kao zakoniti rezultat pojavljuje nevidljivost postupka odlučivanja o budžetu i na prvi pogled nezainteresovanost građana.
Asocijativni upravni sistemi upravo u sam centar odlučivanja o budžetu uključuju građane, odnosno njihove asocijacije (udruženja građana) do te mere da na Zapadu počinju u nekim elementima da preuzimaju i normativnu ulogu organa lokalne samouprave, a ne samo izvršnu i kontrolno-nadzornu. Jasno je da je u našem slučaju vladajućeg funkcionalnog upravnog sistema gotovo iluzorno očekivati bilo kakvo delotvorno učešće građana u odlučivanju o budžetu. Vladajući funkcionalni upravni sistem iz teorijskih razloga to zakonito isključuje, a sve javne rasprave i predlozi građana kod nas udaraju u zid funkcionalne volje stručnih službi koje pripremaju, vode postupak izrade i realizuju lokalni budžet. Zato se zalaganje za veće učešće građana u odlučivanju o budžetu u stvari prethodno mora svesti na zalaganje za zamenu funkcionalnog upravnog sistema asocijativnim. Tek tada se zakonito može očekivati realni uticaj građana na njihov budžet“, ističe Cvetković.
Od 2015. godine u Srbiji se pripremaju programski budžeti, što znači da se u 2024. godini predlažu aktivnosti i projekti koji će se finansirati iz budžeta. To, praktično, treba da znači da nema „naknadne pameti“ i ubacivanja aktivnosti i projekata u budžet u godini za koju se on donosi.
GRAĐANI SVE ZAINTERESOVANIJI
Veliki broj građana i građanki javio se na poziv Regionalne informativne agencije JUGpress da predlažu šta bi trebalo da se uradi iz lokalnih budžeta.
Ti predlozi stižu svakodnevno.
Najveći broj se odnosi ne infrastrukturne probleme koje imaju građana u svakodnevnom životu.
Građani uglavnom traže da se zakrpe rupe na asfaltu, da se asfaltiraju neasfaltirane ulice koje postoje čak i u širem centru Leskovca, Vranja, Niša, ali naročito po opštinama. Da se očiste odvodni kanali kao zaštita od popava, da dobiju vodu i kanalizaciju. Ali i da se reše vrlo važni problemi iz domena socijalnog položaja (posao za mlade) i zdravstvene zaštite (da usluge lekara budu dostupne, naročito specijalista a ne da budu primorani da ih traže i plaćaju u privatnim ordinacijama). Sve vupe grašani traže da se povede računa i o ekologiji i, naročito, zagađenju vazduha.
Povećana zainteresovanost građana se vidi i po njihovom većem učešću u javnim raspravama o nacrtima budžeta kao i predlozima koje dostavljaju.
KAKO IZGEDA BUDŽETSKI KALENDAR ?
Budžetski kalendar
Član 31
Postupak pripreme i donošenja budžeta i finansijskih planova organizacija za obavezno socijalno osiguranje izvršava se prema budžetskom kalendaru, i to:
1) Kalendar za nivo Republike Srbije:
(1) 15. februar – ministar daje instrukciju za predlaganje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetske korisnike koje uključuju i srednjoročne prioritete javnih investicija;
(2) 15. mart – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije na osnovu instrukcije iz podtačke (1) ove tačke dostavljaju Ministarstvu predloge za utvrđivanje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetsku i naredne dve fiskalne godine, kao i godišnji izveštaj o učinku programa za prethodnu godinu;
(3) 15. maj – ministar priprema nacrt Fiskalne strategije koja sadrži ekonomsku i fiskalnu politiku Vlade sa projekcijama za budžetsku i naredne dve fiskalne godine i konkretne odluke o prioritetnim oblastima finansiranja, koje obuhvataju i srednjoročne prioritete javnih investicija;
(4) 20. maj – ministar dostavlja nacrt Fiskalne strategije Fiskalnom savetu;
(5) 1. jun – Fiskalni savet daje mišljenje o nacrtu Fiskalne strategije;
(6) 5. jun – ministar dostavlja Vladi predlog Fiskalne strategije na usvajanje;
(7) 15. jun – Vlada usvaja Fiskalnu strategiju i dostavlja je odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava na razmatranje, kao i lokalnoj vlasti;
(8) 30. jun – odbor Narodne skupštine nadležan za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava dostavlja Vladi komentare i preporuke u vezi sa Fiskalnom strategijom;
(9) 15. jul – ministar dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta Republike Srbije;
(10) 15. jul – ministar dostavlja uputstvo za pripremu odluke o budžetu lokalnoj vlasti, kao i Fiskalnu strategiju organizacijama za obavezno socijalno osiguranje;
(11) 15. septembar – direktni korisnici sredstava budžeta Republike Srbije i organizacije za obavezno socijalno osiguranje dostavljaju predlog srednjoročnog i finansijskog plana Ministarstvu, koji sadrži izveštaj o učinku programa za prvih šest meseci tekuće godine;
(12) 15. oktobar Vlada, na predlog ministra, usvaja revidiranu Fiskalnu strategiju, sa informacijama o finansijskim i drugim efektima novih politika, uzimajući u obzir posle 15. maja ažurirani makroekonomski okvir;
(13) 20. oktobar – Vlada dostavlja odboru Narodne skupštine nadležnom za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava revidiranu Fiskalnu strategiju;
(14) 1. novembar – ministar dostavlja Vladi nacrt zakona o budžetu Republike Srbije, nacrte odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje sa finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(15) 15. novembar – Vlada usvaja predlog zakona o budžetu Republike Srbije i dostavlja ga Narodnoj skupštini, zajedno sa predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje i finansijskim planovima organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
(16) 20. decembar – Narodna skupština donosi zakon o budžetu Republike Srbije i odluke o davanju saglasnosti na finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje;
2) Kalendar budžeta lokalne vlasti:
(1) 1. avgust – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja uputstvo za pripremu nacrta budžeta lokalne vlasti;
(2) 15. septembar – direktni korisnici sredstava budžeta lokalne vlasti dostavljaju predlog finansijskog plana lokalnom organu uprave nadležnom za finansije za budžetsku i naredne dve fiskalne godine, koji sadrži izveštaj o učinku programa za prvih šest meseci tekuće godine;
(3) 1. novembar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja nacrt odluke o budžetu nadležnom izvršnom organu lokalne vlasti;
(4) 15. novembar – nadležni izvršni organ lokalne vlasti dostavlja predlog odluke o budžetu skupštini lokalne vlasti;
(5) 20. decembar – skupština lokalne vlasti donosi odluku o budžetu lokalne vlasti;
(6) 25. decembar – lokalni organ uprave nadležan za finansije dostavlja ministru odluku o budžetu lokalne vlasti.
Rokovi iz stava 1. ovog člana predstavljaju krajnje rokove u budžetskom kalendaru.
Ovaj medijski prilog je nastao uz podršku „Slavko Ćuruvija fondacija“. Stavovi izneti u njemu nisu stavovi Fondacije.
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Vranje
