Izvor: JUGpress.com, 02.Mar.2021, 11:27
Dragan Radović: „Zlatne kočije“, roman
LESKOVAC
Dragan Radović je čitalačkoj publici pre svega prepoznatljiv kao pesnik, ređe kao prozni pisac. Romanom „Zlatne kočije“ on nam se otkriva u jednom novom svetlu i dokazuje da je podjednako talentovan i za pisanje proze, kao i za pisanje poezije.
Radnja romana „Zlatne kočije“ započinje još u petom veku naše ere, u Taurisionu nedaleko od Lebana gde je rođen car Justinijan. Na nepunih tri stotine strana obuhvaćen je period od 14 vekova, tako da >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << je radnja poslednjeg poglavlja smeštena u 19. vek. Mesto radnje se menja: iz Caričinog grada, preko Rasa, Jerusalima, Crne Gore…ali je tema romana usko vezana za Srbiju, za okolinu Lebana, za Radan planinu. U „Zlatnim kočijama“ je zastupljeno preko 40 likova. S obzirom na to da je romanom obuhvaćen dug period od preko 1000 godina, ne možemo izdvojiti jedan lik kao glavni jer svaki segment romana ima nove likove kao svoje nosioce. Među likovima se nalaze i neke istorijske ličnosti: Stefan Nemanja, Sveti Sava, Stefan i Vukan Nemanjić, knez Lazar, Miloš Obilić, Arsenije Čarnojević i drugi. Ono što je posebno bitno jeste činjenica da je Dragan Radović u galeriju likova upisao i neke svoje pretke i tako ostavio spomen svojoj prošlosti i svojim korenima. Životne priče izmišljenih likova isprepletane su sa životima ovih istorijskih ličnosti tako vešto da se teško zapaža granica između istorije i fikcije.
Prve kočije u romanu nastale su iz ljubavi, kao plod želje da jedan običan svinjar Dimitrije svojim zlatarskim umećem zadivi Biljenicu, sestru cara Justina. Uprkos klasnim razlikama, između njih dvoje se rađa ljubav koja je ovekovečena u zlatnim kočijama koje je svinjar Dimitrije napravio za svoju dragu. Smatrajući da je nedostojan Biljenice jer je ona careva sestra a on siromašni stočar, Dimitrije beži, ali iza te ljubavi ostaju iskovane zlatne kočije i dete – budući car Justinijan. Međutim, priča o caru Justinijanu samo je uvod u kompleksnu radnju koja će se potom razgranati u više ljubavnih i porodičnih priča koje povezuje jedna ista nit – traganje za tajnom zlatnih kočija. Putovale su te kočije iz ruke u ruku, iz porodice u porodicu, kroz vekove, priča o njima prenosila se iz generacije u generaciju…
U romanu su se vekovi gomilali poput šumskog lišća na Radanovoj planini, a tajna zlatnih kočija neprestano je skrivana i za njom se tragalo. Ko razotkrije tajnu, stradao bi. Ko tajnu čuje, oboleo bi. Ko kočije pronađe i pokuša da ih iznese sa svetog mesta – seme bi mu se zatrlo. A opet se tajna prenosila s kolena na koleno, uz velike žrtve i stradanja. Tragajući za tajnom zlatnih kočija, likovi neprekidno nailaze na neke znakove na putu. Vrlo bitan motiv u romanu jesu mape. One su iscrtane na pragu kuće, po ljudskim telima, pod kamenjem, na ikonama… Na njima su obeleženi svi putevi, sve staze, reke i dubodoline kojima se moglo doći do Radan planine.
Sledeći mapu, likovi su sledili svoje sudbine, koje su, poput tih mapa, unapred bile ispisane. Da li su zlato i blago sinonimi, ili ta dva pojma treba razlučiti? Gde nas vodi potraga za svojim poreklom, a gde znatiželja šta će se zbiti u budućnosti? To su sve pitanja koja ovaj roman otvara i nad kojima, nakon čitanja, ostanemo zamišljeni.
„Zlatne kočije“ su roman o poreklu, prošlosti, borbi za opstanak u surovom svetu u kome se čini da ne možemo držati sve konce u svojim rukama. U romanu ima i mnogo elemenata narodne tradicije: snovi kao predskazanje, vidari koji leče lekovitim biljem, amajlije koje štite, proroci koji vide daleku budućnost…. Kroz narodne običaje Radović slikovito opisuje mentalitet srpskog čoveka kroz vekove, njegove strepnje, želje i unutrašnje borbe. Posebno je Dragan Radović bio vezan za Radan planinu, zato joj je i u ovom svom romanu dao značajno mesto. U „Zlatnim kočijama“ piše: Radanova planina je najpitomija gora koja Srbiju krasi. Ona ima sve: i nebo, i šume, i pašnjake, i njive. Ima svoje zveri, svoje ptice, svoje trave, svoje vode; guje u nedrima, zvezde u noći i tajne. Tajne u vazduhu, u zemlji, u vodi. Sve što je bog stvorio dao je ovoj planini: i lekovite i otrovne trave, lekovite i otrovne vode, lekovite i otrovne ljude… rudnike zlata i zla…– A kad bi planina progovorila? Šta li se sve na njoj događalo; koje li tajne čuva u grudima?– Toliko malo ljudi ima na planini, a toliko čuda…
Dragan Radović nije izostavio ni Leskovac u svom romanu. Najpre spominje kako je je vizantijski car Manojlo Komnen dao u posed Glubočicu, oblast s obe strane plavne Morave, nekakvom mudrom, moćnom i duševnom Stefanu Nemanji. A o samom gradu Leskovcu u romanu piše: Leskovac je lepa varoš okružena palisadima. Sa obe strane Veternice raštrkale su se niske kuće pokrivene ćeremidom, trskom i slamom. U daljini se nalazio minaret Bajazitove džamije, a u njegovoj visini, tamo daleko po bregovima, videli su se redovi brižljivo obrađivanih vinograda. Prašnjav drum je obišao groblje ispod Hisara i pomešao se sa blatnjavim potokom koji je put pretvorio u smrdljivu kaljugu. Na periferiji naseljenoj turskim življem nije bilo mnogo sveta. S desne strane potoka ili puta, teško je reći, čula se pesma derviša iz obližnje tekije. U „Zlatnim kočijama“ Dragan Radović je ostavio spomen svom zavičaju i svojim korenima, naslednicima starosedelaca Radana i svojim precima. Roman je pisao dugi niz godina, stalno unoseći izmene, a konačnu verziju objavio je Leskovački kulturni centar.
Rastankom dvoje zaljubljenih u romanu počeo je život zlatnih kočija, a našim fizičkim rastankom sa Draganom Radovićem počinje život romana „Zlatne kočije“. U romanu autor piše: Vi svoje blago rađajte, uprkos smrti! Tako je i ovaj roman način da smrti prkosimo i da dokažemo da će kroz svoja dela Dragan Radović živeti zanavek. Vešto preplićući istoriju i imaginaciju, pisac je uspeo da isprede priču o kočijama koje putuju kroz vreme, mesta i ljudske živote. To putovanje prevazilazi granice fizičkog i stalno iznova počinje. Kočije u ovom romanu daleko su od običnog prevoznog sredstva, naprotiv – nastale su kao plod kreativne energije ljubavi koja stvara nadljudska dela.
Kao što su nekad slavnog cara Justinijana zlatne kočije vodile na put ka večnosti, tako će i „Zlatne kočije“ Dragana Radovića svakog čitaoca odvesti u jedno nezaboravno čitalačko putovanje.
Ana Jović, urednik kjniževnog programa Leskovačkog kulturnog centra
I ovo Vam može biti interesantno
Pogledaj vesti o: Leskovac
.jpg)
