Izvor: Dzungla.org, 26.Okt.2011, 13:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Test: Lenovo IdeaPad U260
Na prvom mestu moramo naglasiti izuzetnu kompaktnost i malu masu ovog računara. Ovaj IdeaPad je tehnički na pola puta između netbuka i punokrvnog laptopa, ali svojom prenosivošću tuče i jedne i druge. Ako ste zaista toliko u pokretu a uvek vam je potrebno da imate računar uz sebe, U260 u toj perspektivi predstavlja sam vrh i nešto što se ne sreće često.
IdeaPad U260 je specifičan i po tome što ne sadrži neki od Atoma, već ultra-low voltage procesor Core i3 generacije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << To je omogućilo da performanse budu daleko bolje od onoga što može da pruži bilo koji Atom, uprkos niskoj frekvenciji, tako da U260 može da se koristi i za poslove zahtevnije od pukog surfovanja Internetom i provere e-maila. Što se tiče konkstrukcije i kvaliteta izrade, Lenovo je ponovo bio na visini zadatka, pa je laptop prilično čvrst, nema ugibanja i krckanja plastike, i generalno ostavlja utisak robusnosti i pouzdanosti.
Ekran ima dijagonalu od neuobičajenih 12,5 inča, a s obzirom da rezolucija iznosi standardnih 1366x768 tačaka, rad je sasvim prijatan i ne izaziva preterano naprezanje očiju. Sam kvalitet ekrana nikog neće oboriti s nogu – prikaz je malo tamniji nego što bi trebalo da bude, zašta su najviše krivi uglovi gledanja koji nisu sjajni, pa za najsvetliju sliku treba gledati gotovo samo pod uglom od 90 stepeni. Ipak, ne radi se ni o kakvim kritičnim nedostacima, tako da će ovaj ekran korektno služiti za sve osim za grafički dizajn. Tu je i HDMI izlaz, pa je uvek moguće iskoristiti ovaj laptop kao izvor sadržaja za HD televizor.
Tastatura je već uobičajeni čiklet kvaliteta karakterističnog za netbukove. Tasteri su korektno raspoređeni i imaju umereno tvrd hod, tako da ne prave problem ni prilikom dužeg korišćenja. Iznad tastature su taster za uključivanje, nekoliko senzora i indikatori rada baterije, diska i slično – sveukupno, minimalistički dizajn koji se sasvim lepo uklapa u elegantni ostatak laptopa. Tačped karakterišu površina za pomeranje prsta koja nije toliko glatka, kao i kvalitetni tasteri za levi i desni klik koji ne prave gotovo nikakav zvuk i nisu neprijatni za upotrebu. Sve to zaokružuje gumirana podloga za dlanove, a vidi se i da su dizajneri obratili dosta pažnje na same dimenzije ovih podloga, tako da će rad na ovom laptopu biti više nego udoban svima koji imaju šake manje ili prosečne veličine.
Zbog dimenzija, optički uređaj je morao izostati, ali su zato ostali konektori raspoređeni bez veće teskobe. Levo su kombinovani stereo džek koji služi za mikrofon ili slušalice, zatim jedan USB port i prekidač za uključivanje i isključivanje WiDi modula (Intel Wireless Display). Odmah pored njih je i ležište za mini PCI Express priključak, mada je na našem modelu on izostao, tako da je tu prisutan samo poklopac koji se ne može izvaditi. Sa desne strane su još jedan USB kao i po jedan HDMI, VGA i Ethernet priključak. Ništa ekstravagantno, ali taman dovoljno. Voleli bismo da se tu našao i neki USB priključak viška, ali šta je tu je.
Ugrađeni procesor zasnovan je na arhitekturi Nehalem i karakteriše ga gotovo duplo niža potrošnja (18 naspram 35 W) u poređenju sa procesorom Core i3-380M za „obične“ laptopove. Na ostalim osobinama nije zakidano tako da ovaj model podržava sve tehnologije kao i punokrvni desktop modeli, uključujući virtuelizaciju. Ko namerava da gleda HD filmove i plaši ga niska frekvencija, ne treba da brine pošto integrisano grafičko jezgro podržava akceleraciju preko DXVA. Radi testa isprobali smo reprodukciju nekoliko 720p i 1080p filmova, gde je zauzeće procesora u prvom slučaju iznosilo oko 10%, a u drugom jedva duplo više, tako da je prikaz bio potpuno tečan.
Pomenuto integrisano grafičko jezgro je prethodne generacije u poređenju sa Intel HD 2000 i 3000 jezgrima u Sandy Bridge procesorima, ali su i jedni i drugi podjednako neupotrebljivi za igranje, tako da ćete na ovom računaru morati da se zadovoljite eventualno starim igrama ili novijim „kežual“ 2D naslovima. Ipak, multimedijalne sposobnosti su na dovoljno visokom nivou, pa ćete kombinacijom Media Player Classic HomeCinema i Haali video renderera moći da prebacite veoma kvalitetnu sliku do televizora putem HDMI izlaza, a da sve pritom radi potpuno glatko. Od ostalih tehnologija tu je Intel Wireless Display, mada moramo ponoviti isto što i iz prethodnih testova: u paketu se ne dobija bežični risiver za televizor, tako da je, makar u out-of-the-box varijanti, ova tehnologija neupotrebljiva.
Ostali hardver spada u „polu-netbuk“ kategoriju – tu su disk na 5400 obrtaja i 4 GB memorije osrednje brzine (za današnje uslove), što neće izazvati padanje vilica, ali je više nego dovoljno da operativni sistem i malo zahtevniji programi rade bez problema. Kako je u pitanju ultraprenosnik, nije izostao ni Bluetooth modul.
Iako ugrađene komponente nisu veliki potrošači, autonomija nije na sjajnom nivou za šta je najviše odgovorna četvoroćelijska baterija. Rezultati su daleko od katastrofalnih, ali smo se ipak nadali da će laptop u najštedljivijem režimu uspeti da prebaci sedam časova rada, mada se to nije dogodilo. Ipak, upravo zahvaljujući četvoroćelijskoj bateriji ovaj laptop je toliko lagan, tako da smo skloni da zažmurimo na jedno oko povodom ovog pitanja. Nešto veću neprijatnost čini osetnije grejanje cele desne polovine laptopa kada radi na „struju“, što nečijim dlanovima može smetati, naročito ako se uzme u obzir da je u isto vreme leva polovina laptopa potpuno hladna. Ako ništa, u „balanced“ naponskom režimu hlađenje je gotovo nečujno, tako da laptop u radu neće praviti neprijatnu buku.
Što se tiče naponskog menadžmenta, tu je aplikacija „Lenovo Energy Management“ koja suštinski predstavlja prepakovane opcije iz Windowsovog Power Managementa, uz izuzetak kontrole senzora ambijentalnog osvetljenja koji se nalazi iznad tastature i koji će prilagođavati osvetljenje ekrana ambijentalnim uslovima, štedeći tako energiju kada radite u dobro osvetljenoj prostoriji.
Neko bi mogao reći da laptopu ovakve snage možda i nije potreban 64-bitni Windows, ali mi ne mislimo tako. Uostalom, 64-bitni procesori predstavljaju mejnstrim već godinama, pa je krajnje vreme da i adekvatan operativni sistem postane de fakto standard, nevezano za količinu memorije na računaru. Osim Windowsa, nema mnogo drugog preinstaliranog softvera.
Za zaštitu od malvera brine se po našem mišljenju previše agresivni McAfee, za upravljanje kamerom instaliran je CyberLink YouCam, i to bi bilo sve od third-party softvera vrednog pažnje. Ostatak čine Lenovo aplikacije poput Lenovo DirectShare za jednostavno deljenje sadržaja u kućnoj mreži, zatim Lenovo VeriFace koja omogućava logovanje u Windows prepoznavanjem lica, OneKey Recovery za bekap podataka i slično.
Cena deluje naizgled neprimereno računaru ovakvih gabarita i hardvera, ali opet treba uzeti u obzir da je Core i3, iako na niskoj frekvenciji, neuporedivo upotrebljiviji za rad u poređenju sa raznim Atomima i da je sistem zbog toga drastično odzivniji i živahniji. Sama činjenica da je sada moguće imati ovako kompaktan, tanak i lagan računar a da rad na njemu ne bude mučenje, dovoljno je pozitivna da IdeaPad U260 dobije našu preporuku. Ako uređaje koje kupujete ocenjujete isključivo prema odnosu performanse-cena, U260 verovatno nije laptop za vas, ali ako su vam bitne i osobine poput prenosivosti i dizajna, uz kvalitet izrade primetno bolji od jeftinih netbukova, ovo može biti vaš novi pratilac za svaki dan.
Ocena: 80%
Prednosti:
- Mala masa, izuzetna prenosivost
- Core i3 sposoban da se sa lakoćom izbori sa mnogim poslovima
- Udobna ležišta za dlanove
- Kvalitet izrade
Nedostaci:
- Nešto veće zagrevanje desne polovine u high performance modu
- Ekran je mogao biti bolji
- Samo dva USB porta
- Nešto slabija autonomija zbog manje baterije
( Izvor: Benchmark )
.jpg)
