Izvor: B92, Tanjug, 17.Jan.2011, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija: gej brakovi u narednoj deceniji
Gej aktivisti procenjuju da će u Srbiji za pet do 10 godina, kao i u većini zemalja EU, biti legalizovana istopolna partnerstva, čemu se najoštrije protivi Jedinstvena Srbija, a analitičari smatraju da će političke stranke, sa manjim izuzecima, nastojati da svoje stavove učine prihvatljivim za većinu populacije.
Priču o legalizaciji homoseksualnih partnerstva pokrenuo je nedavno Gej lezbejski info >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << centar (GLIC), zatraživši promenu Ustava Srbije u članu kojim je brak definisan kao zajednica muškarca i žene.
Predsednik Gej strejt-alijanse (GSA) Lazar Pavlović pozdravio je tu inicijativu, navodeći da je suština u pravima koja proističu iz bračne zajednice, poput nasleđivanja ili podele imovine stečene tokom zajedničkog života, a koja su trenutno "rezervisana" samo za heteroseksualne partnere.
"Naša je procena da će do legalizacije istopolnih partnerstava u Srbiji doći u periodu od pet do deset godina", rekao je Pavlović Tanjugu, predočivši da to zahteva ozbiljan, sistemaski rad i da nije dovoljna inicijativa u formi saopštenja i javnog poziva.
On je dodao da je pitanje i koliko je homoseksualaca spremno da sklopi brak, strahujući od nasilja i diskriminacije u nekoj životnoj situaciji, te da u fokusu rada GSA ostaje borba protiv homofobije.
Pavlović je objasnio da postoji nekoliko formi istopolnih partnerstava, kao što su gej brakovi, registrovana partnerstva ili istopolne zajednice.
"Većina zemalja Evropske unije ima legalizovan neki vid istopolnih partnerstava, Španija, Norveška, Švedska, Holandija i Belgija u formi braka, a ostale države u formi neke vrste vanbračne zajednice ili registrovanog partnerstva", dodao je predsednik GSA.
Danska je prva država u svetu koja je homoseksualcima omogućila da u uđu u određenu vrstu zajednice, donošenjem zakona o registrovanom partnerstvu u junu 1989. godine, a prvo je sklopljeno nekoliko meseci kasnije.
Govoreći o situaciji u zemljama u okruženju, Pavlović je ukazao da je jedan vid istopolne zajednice legalizovan u Sloveniji, Mađarskoj, a pre sedam, osam godina i u Hravastkoj.
Incijativa je u tim zemljama, rekao je on, potekla iz nevladinog sektora, a proces priznavanja istopolnih brakova prošao je mirno, bez velike pompe - negde je ta oblast regulisana posebnim aktom, a negde izmenama i dopunama porodičnog zakona.
Donošenju odgovarajućeg zakonskog okvira, u svakom slučaju bi, smatraju gej aktivisti, trebalo da prethodi promena najvišeg pravnog akta, a GLIC je predložio da brak bude definisan kao "unija dve osobe".
Analitičar i sociolog Vladimir Vuletić uveren je da ta inicijativa u skorije vreme neće dobiti podršku većine građana.
On je, međutim, u izjavi Tanjugu ukazao da takva institucija ni u drugim zemljama nije uspostavljena preko noći i da su gej aktivisti zapravo želeli da se započne rasprava i ta tema približi javnosti, kako bi u nekom trenutku postala prihvatljiva.
"Da će biti otpora, biće, a mislim da su toga bili svesni i predlagači legalizacije istopolnih partnerstava", dodao je Vuletić, koji smatra da će većina političkih stranaka ostati neodređena prema toj ideji i stav učiniti prihvatiljivim za većinu populacije. Prema njegovim rečima, samo će pojedine partije "rizikovati" i jasno se opredeliti za ili protiv.
Do sada je to, sudeći prema navodima medija, u vladajućoj koaliciji učinila samo Jedinstvena Srbija.
Lider JS Dragan Marković eksplicitan je da ta stranka nikada neće podržati legalizaciju homoseksualnih brakova, kao i da bi isti stav, ukoliko bi došlo do refernduma imalo 97 odsto građana.
Ni naprednjaci, koji su podvukli da njihov predlog promene Ustava Srbije ne može biti iskorišćen ni za šta osim za smanjenje broja poslanika, nisu spremni da podrže uspostavljanje takve institucije u Srbiji.
U Demokratskoj stranci su, komentarišući inicijativu GLIC-a da se na neutralan način definiše bračna zajednica i zabrani diskriminacija po seksualnoj osnovi, kazali da istopolni brakovi za razliku od ravnopravnost nisu standard.
Predsednik Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić smatra da je to tema koja će Srbiju čekati u narednom periodu i da na nju treba odgovoriti u skladu sa evropskim standardima, dok radikali, LDP, DS S i G17 plus na inicijativu za legalizaciju istopolnih partnerstava još nisu reagovali.
"Treba imati u vidu i da će se o tom pitanju, kao i o većini drugih, ozbiljno razmišljati tek kada ono dođe u kontekst, na primer, bliže faze priključivanja Evropskoj uniji, iako to ne može biti jedan od uslova", zaključio je Vuletić.
Pogledaj vesti o: Legalizacija
