Izvor: Večernje novosti, 25.Jan.2014, 00:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još tri dana za legalizaciju
VLASNICI bespravnih objekata, koji dosad nisu podneli zahteve za legalizaciju, imaju rok od još samo tri radna dana da prijave dostave nadležnim opštinskim i gradskim službama. Naime, rok od 90 dana za podnošenje zahteva po novom Zakonu o legalizaciji ističe 29. januara, a kako kažu u Ministarstvu građevinarstva produženja nema. Onima koji ne podnesu prijave preti rušenje. U beogradskom Sekretarijatu za legalizaciju u samo dva poslednja dana podneto je više od tri hiljade zahteva. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Prema rečima Dragana Grujića, gradskog sekretara za legalizaciju, po starom srpskom običaju građani očigledno čekaju poslednji trenutak da podnesu prijave. Ukupno je u protekla gotovo tri meseca dostavljeno više od 8.000 zahteva za legalizaciju. Naravno, tome treba dodati i 185.000 zahteva koji su podneti po ranije važećim zakonima od 2003. do 2010. godine. Grujić kaže da se u Sekretarijatu prihvataju i zahtevi koji nemaju prateću dokumentaciju. Ali, gradska služba za legalizaciju dostavljaće obaveštenja podnosiocima prijava, koje papire i u kojem roku treba da prilože. Grujić očekuje da će u ponedeljak, utorak i sredu biti podnet i najveći broj zahteva. Zahtev za legalizaciju objekata, na osnovu novog Zakona o legalizaciji, kako saznajemo u Gradskoj upravi za urbanizam, podnelo je više od 2.000 Novosađana. Broj zahteva koje građani predaju, od 2. novembra, od kada se zakon primenjuje kako objašnjavaju u ovoj upravi, iz dana u dan se povećava. U Nišu je 600 zahteva, dok je pre toga u proceduri bilo 26.000 predmeta za legalizaciju bespravnih zdanja. Iako i pored svih zakonskih zabrana i pretnji, divlja gradnja u kraljevačkom kraju i dalje cveta, Odeljenju za urbanizam u Kraljevu, mimo svih realnih očekivanja, do petka je podneto svega 200 novih zahteva za legalizaciju.NAKNADA NA RATE ZAKON predviđa mogućnost plaćanja legalizacije na rate do 20 godina, a visinu naknade za bespravno izgrađene objekte utvrđuju lokalne samouprave. Neće moći da se legalizuju zdanja izgrađena na klizištu ili močvarnom zemljištu, ako su izgrađena od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta. Dozvole nema ni za građevine podignute na površinama javne namene ili na zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrima. - Ima puno razloga što novih zahteva nema više, a najviše je onih koji se tiču poznate srpske navike da se sve radi u poslednji čas. Uz to, poučeni ikustvom, mnogi veruju da ni ovaj najnoviji zakon, kao i nekoliko prethodnih, neće mnogo toga promeniti u urbanističkoj praksi i da će sve, opet, ostati po starom, pa zbog toga i oklevaju s podnošenjem zahteva. Ipak, sačekajmo da prođe zakonski rok, pa ćemo onda tačno znati na čemu smo - suzdržano komentariše Zvonko Kovačević, načelnik Odeljenja za urbanizam gradske uprave u Kraljevu. Iz Ministarstva građevinarstva poručuju da će kada istekne rok za podnošnje zahteva poslati dopis svim lokalnim samoupravama, u kojem će tražiti podatke o broju podnetih zahteva. Građani mogu da legalizuju objekte koji su izgrađeni i posle 2009. godine, odnosno do stupanja na snagu zakona. PREDMETI PREMA Zakonu o posebnim uslovima za upis nelegalnih objekata u katastar, dosad je Republički geodetski zavod po službenoj dužnosti formirao 555.000 predmeta za upis prava svojine i započeo rešavanje oko 219.000 predmeta.
Pogledaj vesti o: Legalizacija objekata
Nastavak na Večernje novosti...
.jpg)
