Izvor: Politika, 01.Maj.2013, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istopolnih brakova najviše u Evropi
Venčavanje partnera istog pola ozakonjeno u 14 zemalja sveta, a u tom pogledu Evropa je najliberalnija
Izglasavanjem zakona o legalizaciji istopolnih brakova Francuska se odnedavno nalazi u klubu od 14 zemalja sveta u kojima je to već učinjeno. Kao i u ostalim državama, „prolasku” ovakvog akta prethodilo je žestoko protivljenje konzervativaca, mahom oličenih u religijskim zajednicama i grupama za zaštitu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tradicionalne porodice.
Početkom godine isti potez je Novom Zelandu doneo priznanje prve zemlje azijsko-pacifičkog regiona sa ovakvim zakonom, ali pogledom na kartu sveta više je nego očigledno da Evropa u tom pogledu drži primat najliberalnije.
Led je 2000. probila Holandija koja je u parlamentu donela zakon koji istopolnim partnerima dozvoljava da se venčavaju, razvode i usvajaju decu. Danas je u Holandiji registrovano oko 16.000 ovakvih parova, a podrška koju uživaju u javnom mnjenju je najviša u Evropskoj uniji – 82 odsto.
Kada je istim putem tri godine kasnije krenula i Belgija, ostalo je zabeleženo da u javnosti nije bilo preteranog izliva strasti, ali da je rekcija Vatikana bila žestoka. Tadašnji papa Jovan Pavle Drugi lansirao je svetsku kampanju tvrdeći da su „zajednice homoseksualaca nemoralne, neprirodne i štetne”.
Snažan katolički uticaj međutim nije bio dovoljan da spreči legalizaciju istopolnih brakova u Španiji 2005. Iako zakon jeste prošao, od momenta donošenja izložen je brutalnim napadima konzervativne opcije u parlamentu. Poslednja u nizu neskrivenih antipatija stigla je početkom godine od ministra unutrašnjih poslova lično koji je ocenio da takvi brakovi treba da budu zabranjeni jer ne garantuju „opstanak vrste”.
Na tradicionalno liberalnijom severu Evrope, Norveška je još 1993. odmah posle Danske bila prva na svetu koja je odobrila nevenčanu zajednicu istopolnih partnera, ali na zvaničnu legalizaciju braka se čekalo do 2009. Najveća kontroverza izbila je oko pitanja da li lezbijskim parovima dozvoliti veštačku oplodnju, što je na kraju odobreno, a sličan scenario je nedugo potom preslikan i na Švedsku.
U istoriji borbe za prava seksualnih manjina zlatnim slovima je upisan slučaj Islanda iz 2010. kada je svih 49 članova parlamenta glasalo „za”. Bez političke težine svakako nije bio ni uticaj premijerke Johane Sigurdardotir koja je među prvim iskoristila novonastalo pravo i ozvaničila vezu sa svojom dugogodišnjom partnerkom.
Danska je, čini se, otišla najdalje jer je u paketu zakona o istopolnim brakovima donela i odredbu koja im omogućava i crkveno venčanje. Istovremeno Portugalija je donela „krnji” set zakona koji daju zeleno svetlo sklapanju braka, ali partnerima istog pola uskraćuje pravo usvajanja dece.
U ostatku sveta stanje za seksualne manjine je najmanje optimistično u Aziji. U nekim zemljama poput Južne Koreje zbog homoseksualnosti se ide u zatvor, dok se u njenom severnom susedu ovakve sklonosti plaćaju životom.
U većini ipak vlada neodređeno stanje sive zone – homoseksualnost nije krivično delo i ne tretira se kao bolest, ali su prava manjima na najnižem nivou i izložene su stalnoj društvenoj stigmatizaciji. Postavljajući smelo pitanje „da li će istopolni brakovi biti legalizovani u Kini pre nego u SAD” jedan aktivista tvrdi da je stanje seksualnih manjina u najmnogoljudnijoj zemlji sveta u poslednjih deset godina unapređeno više nego u prethodnim generacijama.
U Severnoj Americi istopolni brakovi su posle dvogodišnjih peripetija ozvaničeni jedino u Kanadi 2005. Iako sebe smatra perjanicom svetske demokratije, administracija SAD nije uspela da na celoj teritoriji progura ovakav zakon.
U Južnoj Americi istopolni brak je legalan u nekim delovima Brazila i Meksika, a na državnom nivou još nije ozakonjen. Izuzetak su pretežno katolički Urugvaj i Argentina koji su jedine zemlje koje su legalizovale istopolne brakove.
A Balkan? Jugoistočna Evropa u tom pogledu zaostaje za zapadnim delom Starog kontinenta, mada se, prema procenama aktivista, u poslednje vreme stvar pomera sa mrtve tačke.
Dragan Vukotić
objavljeno: 30.04.2013.
