Izvor: Studio B, 29.Jan.2014, 15:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez produženja roka za podnošenje zahteva za legalizaciju
Rok za ponošenje zahteva za legalizaciju bespravno sagrađenih objekata ističe danas, kao i rok dat lokalnim samoupravama da donesu nove cenovnike sa naknadama za legalizaciju.
Ministarstvo građevine i urbanizma i resorni ministar Velimir Ilić je pozvali su građane da podnesu zahteve i iskoriste pravo da legalizuju svoje objekte.
Zakon o legalizaciji objekata je stupio na snagu 1. novembra i predvideo je rok od 90 dana za podnošenje zahteva za legalizaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << i donošenje cenovnika na lokalnom novou.
U Ministarstvu građevine kažu da novih rokova neće biti, kao i da će precizne podatke o podnetim zahtevima imati tek kada ih gradovi i opštine budu o tome obavestili.
Prema podacima iz 2010. godine, u Beogradu ima oko 180.000 nelegalno sagrađenih objekata.
Do 11. marta 2010. podneti su zahtevi za legalizaciju oko 700.000 objekata u zemlji, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar.
Zakonom za legalizaciju objekata predviđa obimniju projektnu dokumentaciju i veće troškove za vlasnike.
"Očekujemo da nam opštine od 29. januara dostave cenovnike o visine naknade koje su donele, a građani će biti oslobođeni plaćanja za onaj deo koji su sami uložili u infrastruktruno opremanje neke lokacije. Lokalna vlast će sama to proceniti, a mi ćemo vršiti nadzor", rekao je Ilić Tanjugu.
Ilić je naglasio da je Zakon o legalizaciji objekata usklađen sa Ustavom i mišljenjem Ustavnog suda po pitanju nakande za legalizaciju, koju sada samostalno određuju lokalne samouprave.
On je podsetio da je Ustavni sud proglasio neustavnim odredbe o legalizaciji "Dulićevog" Zakona o planiranju i izgradnji, pošto je sud smatrao da se olakšicam koje je predviđao čini diskriminacija.
Ilić je kazao da, prema mišljenju Ustavnog suda, olakšice ne mogu da budu veće nego što predviđa redovna procedura za dobijanje građevinske dozvole.
On je napomenuo da će Ministarstvo građevine moći da vrši nadzor nad procesom legalizacije tek kada lokalne samouprave dostave cenovnike za legalizaciju.
Ilić je podsetio da građani koji ne mogu da plate redovan proces legalizacije mogu po posebnom zakonu da upišu svoje nelegalne objekte u katastar.
U Ministarstvu građevine očekuju da će najviše zahteva za legalizaciju objekata biti podneto poslednjeg dana odnosno danas.
Građani mogu da legalizuju objekte koji su izgrađeni i posle 2009. godine odnosno do stupanja na snagu zakona.
Iako je prvobitni vladin predlog predviđao da se zakon odnosi samo na bespravne objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010. godine, poslanici su ipak usvojili amandman koji omogućuje legalizaciju objekata izgrađenih i nakon tog perioda.
Inače, zakon predviđa mogućnost plaćanja legalizacije na rate do 20 godina, a visinu naknade za bespravno izgrađene objekte utvrđuju lokalne samouprave, koje mogu i da smanje maksimalni rok od 20 godina.
Za lokalne samouprave je bilo predviđeno da po stupanju na snagu zakona utvrde kriterijume za određivanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i uslove pod kojima će se ostvariti umanjenje naknade i način plaćanja.
Gradovi i opštine mogu da propišu umanjenje naknade za vlasnika porodičnog stambenog objekta ili stana u stambenoj ili stambeno-poslovnoj zgradi, koji je izgradnjom ili kupovinom trajno rešavao stambeno pitanje ako vlasnik ili članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost za stanovanje.
Umanjenje naknade je predviđeno i za vlasnike koji su izvršili opremanje građevinskog zemljišta sopstvenim sredstvima ili sredstvima od mesnog samodoprinosa i to srazmerno učešću u opremanju.
Neće moći da se legalizuju objekti izgrađeni ili rekonstruisani na klizištu ili močvarnom zemljištu, ako su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta, zatim objekti na površinama javne namene ili zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrima, oni koji su suprotni planskom dokumentu.
Inače, zahtev za legalizaciju treba da sadrži geodetski snimak, projekat izvedenog objekta u tri primerka, dokaz o pravu korišćenja svojine odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, ili dokaz o pravu svojine na objektu, zatim dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i dokaz o uplati administrativne takse.
Pogledaj vesti o: Legalizacija, Legalizacija objekata
.jpg)
