Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Jun.2019, 13:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pre 20 godina Kumanovskim sporazumom okončana NATO agresija

Na današnji dan pre 20 godina, posle 11 nedelja bombardovanja i pet dana pregovora, na vojnom aerodromu u blizini Kumanova, potpisan je sporazum o vojno-tehničkoj saradnji koji je označio kraj NATO agresije na SRJ.

Sporazum su potpisali general-pukovnik Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, policijski general Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson.

Ključne odredbe Vojno-tehničkog sporazuma su podrazumevale prekid dejstava NATO snaga na SRJ, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << povlačenje VJ i policije Republike Srbije sa prostora Kosova i Metohije za 11 dana, uspostavljanje zone bezbednosti od administrativne granice sa KiM unutar teritorije Srbije i Crne Gore pet kilometara na kopnu i 25 u vazduhu, obavezu Kfora da razoruža OVK.

General-pukovnik Svetozar Marjanović je, posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma izjavio da je delegacija VJ vodila razgovore sa predstavnicima UN i međunarodnih organizacija, odnosno snaga za međunarodnu bezbednost.

"Razgovori su bili teški, ali smo konačno uspeli da potpišemo sporazum o miru, što znači da je rat prestao. Međunarodne bezbednosne snage će biti pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija sa preuzetim obavezama da obezbede potpuni mir na prostoru Kosova i Metohije", rekao je tada general Marjanović.

Britanski general Majk Džekson izjavio je da se "Sporazumom stvaraju uslovi za prekid bombardovanja, raspoređivanje mirovnih snaga na KiM i postupno povlačenje jugoslovenske vojske".

Narednog dana agresija NATO na Srbiju (SRJ) je prekinuta, prve jedinice Vojske Jugoslavije su počele povlačenje sa Kosova i Metohije, a kasnije istog dana Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je, uz uzdržan glas NR Kine, usvojio rezoluciju 1244 kojom je legalizovan dolazak međunarodnih vojnih snaga u južnu srpsku pokrajinu.

Na Kosovo i Metohiju upućeno je 37.200 vojnika Kfora iz 36 zemalja, sa zadatkom da čuvaju mir, bezbednost i povratak više stotina hiljada albanskih izbeglica dok se ne definiše najširi stepen njene autonomije.

Poslednji projektili NATO, 79. dana agresije na SRJ, pali su nešto posle 13 časova u području sela Kololeč kod Kosovske Kamenice, a ubrzo potom generalni sekretar NATO Havijer Solana saopštio je da bombardovanje prestaje.

Za 78 dana, prema različitim podacima, poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.

Od početka juna i u toku trajanja pregovora u Kumanovu, NATO avijacija je, samo u zoni Treće armije, bacila više od 1.300 razornih bombi i 25 kontejnera kasetnih bombi. Bombardovali su 140 naseljenih mesta i više od 70 vojnih objekata i položaja VJ.

SRJ je napadnuta pod izgovorom da je krivac za neuspeh pregovora u Rambujeu i Parizu o budućem statusu pokrajine Kosovo i Metohija.

Nakon što je odluku o neprihvatanju stranih trupa potvrdila Skupština Srbije, koja je predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje sukoba na Kosovu, NATO je 24. marta 1999. u 19.45 započeo vazdušne udare krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore.

Devetnaest zemalja Alijanse počelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, podržane strateškim bombarderima koji su poleteli iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD. Najpre su gađane kasarne i jedinice protivvazdušne odbrane Vojske SRJ, u Batajnici, Mladenovcu, Prištini i na drugim mestima.

Gotovo da nema grada u Srbiji koji se tokom 11 nedelja napada bar nekoliko puta nije našao na meti snaga NATO-a.

Odluka o bombardovanju tadašnje SRJ doneta je, prvi put u istoriji, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a naredbu je tadašnjem komandantu savezničkih snaga, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO-a Havijer Solana.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.

NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije - u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema.

Vulin: Kumanovski sporazum je prekinuo rat, ali nije doneo mir

Kumanovski sporazum, u kome nema kapitulacije, predaje oružja i ljudi, ali nema ni ostanka naših snaga i ustavnog poretka na Kosovu i Metohiji, prekinuo je rat ali nije doneo mir, izjavio je danas ministar odbrane Aleksandar Vulin povodom 20 godina od potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu.

Vulin je rekao da su vojska i narod upornim otporom izborili najviše što se moglo i da su bombardovanje i pokušaji kopnenog ulaska na planini Paštrik trajali do samog potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma.

Ministar je naveo da je nakon ulaska međunarodne zajednice na Kosovo i Metohiju, proterano 250.000 Srba, Goranaca, Bošnjaka, Roma, Aškalija i ubijeno više od 1.000 ljudi.

"Šiptarski teroristi" su nastavili sa etničkim čišćenjem i zločinima za koje niko nije odgovarao, a rat koji Srbi nisu ničim izazvali i opravdali završio se priznanjem da međunarodno pravo nema više nikakvu vrednost i važnost, istakao je Vulin.

"Srbija je ponosna na svoj narod i one koji su je branili u tim vremenima, i neće da prihvati nametanje krivice za zločine koji su počinjeni nad njom, neka se stide drugi", zaključio je ministar Vulin.

Drecun: NATO agresija nad Srbijom zbog KiM još traje

Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun, ocenio je danas, povodom 20. godišnjice potpisivanja Kumanovskog sporazuma, da agresija NATO nad Srbijom zbog Kosova i Metohije nije završena i da neće biti završena dok god se ne reši status KiM.

"Borba i dalje traje. Albanci žele punu nezavisnost naše južne pokrajine i mi se sa tim apsolutno nećemo složiti. Pokušavamo da dođemo do nekog kompromisnog rešenja", rekao je Drecun u emisiji "Sedmica" Radio Beograda 1.

Prema njegovim rečima, ono što je ključna stvar je to da je Kumanovskim sporazumom uspostavljena kopnena i vazdušna zona bezbednosti.

Nebojša Vujović, diplomata i učesnik pregovora, naglasio je da je Rezolucija 1244, koja je doneta nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, naša "tapija nad zemljištem".

On je naveo da onaj ko kaže da je Rezolucija 1244 pretočeni deo Kumanovskog sporazuma i da nije dobra, treba da uzme Platona u ruke i da pročita šta je država, pravo, politika.

"Rezolucija 1244 je naša tapija nad zemljištem. Kad dođe siledžija, pa vas izbaci iz kuće i kaže: 'Ja sam jači od tebe, skloni se', vi ćete se skloniti jer će vas ponovo tući. Međutim, u katastru vi ste i dalje vlasnik svoje imovine. E, to je Rezolucija 1244", istakao je Vujović.

Iz ove prespektive, kaže on, Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244 su jedino svetlo na kraju tunela.

"Svako ko je danas ovlašćen da donosi visoke državne odluke, pogrešio bi ako bi napravio presedan, jer istorija pamti", zaključio je Vujović.
Pogledaj vesti o: Kumanovo

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

B92: Vulin: Kumanovski sporazum je prekinuo rat, ali nije doneo mir