Izvor: Politika, 28.Maj.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Efekat Kumanovo
Akcija terorističke grupe u Kumanovu postigla je cilj, makedonski premijer Nikola Gruevski izjavio je da će se Makedonija, koja teži ka evroatlantskim integracijama, priključiti na turski tok gasovoda, ako se o tome dogovore Moskva i Brisel. Isto to su prošle godine govorili i političari u Sofiji, pa od „Južnog toka” nije bilo ništa, jer Brisel nije mogao da se dogovori sa Moskvom, pošto mu to nije dozvolio Vašington. Da li >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je sada Makedoniji namenjena uloga Bugarske? Jer, čim su u Skoplju pomislili da bi mogli da se priključe na budući turski tok dogodilo se Kumanovo.
Premijer Gruevski pravilno je shvatio poruku iz Kumanova, odnosno iz Vašingtona, pa je i usledila ovakva izjava. A kada će Makedonija biti i primljena u evroatlantske organizacije ne zavisi ni od gasa ni od nafte iz Rusije, već od dobre volje Grka. To znači braćo Makedonci, dok ne promenite ime države nema ulaska ni u EU, ni u NATO. I treba tu biti oprezan, da se ne bi ostalo i bez imena i bez gasa...
Geopolitika balkanskih gasovoda dosta je zamršena igra, a geopolitičke posledice energetskih odluka država na Balkanu mogle bi da budu još komplikovanije. Igru oko gasa godinama igraju uglavnom iste zemlje, ali politička preraspodela uloga i na male države mogla bi da košta upravo te male zemlje. Nije sporno da svaka država treba da teži diversifikaciji energetskog snabdevanja, da ne bi smela da zavisi isključivo od jednog dobavljača i nafte i gasa. U toj diversifikaciji snabdevača osnovni nacionalni interes Srbije trebalo bi da bude cena nafte i gasa, kao i dugoročna stabilnost isporuka te robe.
S obzirom na događaje u regionu Kavkaza i Crnog mora najvažnije pitanje za Srbiju jeste koji gasovodi imaju najveću verovatnoću da budu izgrađeni? Da ne govorimo o trenutno vrlo skromnim potencijalima za izvoz gasa iz Azerbejdžana, svaki budući gasovod koji bi išao od Azerbejdžana do Bugarske morao bi da koristi politički i vojno vrlo trusno područje Gruzije. Koja je tu sigurnost isporuka?
Povratkom Krima matici Rusiji, Moskva je postala suvereni gospodar Crnog mora. Da li je neko naivan i misli da bi Moskva mogla da dozvoli da u njenom „dvorištu” neko drugi gradi naftovode i gasovode koji ugrožavaju njenu ekonomiju? I još sve to pod pritiskom Amerikanaca i samo njima u interesu. U Crnom moru? Ako Amerikanci imaju Albance kao adute na Balkanu radi „disciplinovanja” svih drugih, što se lepo pokazalo u Kumanovu, i Rusi imaju svoje džokere na izvorima nafte i gasa na Kavkazu – Jermeniju za Azerbejdžan, a tu je i Iran. Alternativa za sve.
Dobra vest za nas je da će nafta i dalje biti jeftina, a loša da dve malo veće ribe mogu da sruše svaki eventualni gasovod na dnu Crnog mora...
