Izvor: Politika, 01.Avg.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uništio sve što je stvorio
Mihailo Petrov, čija su dela izložena u Galeriji SANU, stvorio je i obiman slikarski opus, pisao eksperimentalnu poeziju, kao kritičar razmatrao značajne umetničke fenomene
Mihailo Petrov (1902–1983), začetnik moderne srpske grafike, predstavljen je u Galeriji SANU, na izložbi „Prostori promene. Grafike i crteži Mihaila Petrova iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti u Beogradu”. Na postavci se, osim dela po kojima je prepoznatljiv ovaj prvi apstraktni grafičar na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << našim prostorima, nalaze i avangardni časopisi u kojima su objavljivana njegovi radovi. Kako objašnjava Žaklina Ratković, viši kustos MSUB, od samog pojavljivanja na umetničkoj sceni Petrov je bio okrenut savremenim tokovima, prvi kod nas prevodi tekstove Vasilija Kandinskog i 1922. u časopisu „Misao” objavljuje njegov esej „Slikarstvo kao čista umetnost”, a 1924. u listu „Pokret” piše članak o Sezanu i njegovim naslednicima. Mihailo Petrov je 1961. godine dobio i „Politikinu” nagradu iz fonda „Vladislav Ribnikar”.
– Prve njegove grafike objavljivane su, zajedno sa reprodukovanim radovima Marinetija, Kandinskog i Maljeviča, u publikacijama koje pokreću avangardisti na nekadašnjem jugoslovenskom prostoru. Petrov se potpuno oslobađa od podražavanja realnosti, asocijacija na prirodu i predmetno. Tada piše: „Umetnost, ona prava, poznaje i traži samo stvaranje, ona hoće apsolutnu kreaciju, a imitiranje ma čega iz spoljašnjeg sveta, opisivanje ma koje njegove senzacije ne podnosi.” Sarađuje u avangardnom časopisu „Zenit”, čiji urednik i izdavač Ljubomir Micić, koji u to vreme živi u Zagrebu, njegove grafike dobija preko Stanislava Vinavera. Radove objavljuje i u dadaističkoj reviji „Dada tank”, pripadnik je „dadaističke čete” koju predvodi Dragan Aleksić i učestvuje u nekoliko dadaističkih matinea. Sarađuje i sa aktivističkim magazinom „Út” (Put), na mađarskom jeziku – priča autorka postavke.
Posle 1925. godine napušta koncepciju avangarde, orijentiše se ka socijalno angažovanoj grafici, iz korena menjajući svoje stavove, smatrajući da angažovanost predstavlja pitanje morala umetnika. Sam je to objasnio ovako: – Jednom, posle prvog odlaska u Pariz, planuo sam i uništio sve što sam stvorio. To su bili intimni obračuni na temu: društvena funkcija umetnosti.
– U grafikama ovog perioda naglasak je na temama iz svakodnevnog života, a realizovane su jednostavnim vizuelnim jezikom, drastičnim crno-belim odnosima, čime se pažnja usmerava na sam motiv.
Godine 1950. realizuje seriju portreta olovkom, koje potom prevodi u izuzetne grafičke listove mape „Udarnici Aleksinačkih rudnika”. Petrov formuliše tipski izgled rudara, idealizovanog radnika heroja, jednog od nosilaca obnove i izgradnje, kao paradigmatsku figuru novog doba.
Od rane mladosti, Petrov je pratio svu dostupnu literaturu, prevodio, pisao, putovao i obilazio muzeje. Na njegovo stvaralaštvo poseban uticaj imao je kratak boravak u Beču.
– Posle Umetničke škole u Beogradu, želeći da se upiše na akademiju, Petrov odlazi 1921. godine u prestonicu Austrije. Tu prvi put ima priliku da vidi u originalu grafike nemačkih ekspresionista, koje su mu do tada poznate samo preko reprodukcija iz časopisa. Govoreći o pojavama koje su ga formirale u mladosti, Petrov ističe i Pola Sezana, pre svega specifično osećanje prostora koje ovaj umetnik primenjuje u svojim delima – pojašnjava naša sagovornica.
U ciklusu grafika koje nastaju posle 1955. godine, Petrov se usmerava ka eksperimentisanju na polju tehnike – ne stvara grafičke otiske na uobičajen način, već uvodi konkretne materijale, poput tkanina, žice, mreže, konopaca, koje u podlogu utiskuje. Osim grafike, stvorio je i obiman slikarski opus, pisao eksperimentalnu poeziju, kao likovni kritičar razmatrao značajne umetničke fenomene, bavio se primenjenom grafikom, pedagoškim radom.
M. Dimitrijević
objavljeno: 02.08.2014.
