Izvor: RTS, 29.Jan.2018, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ulepšaj mi dan
Reč popularan izražava privlačnost bilo kog umetničkog dela (kao što je knjiga, aktivnost, običaj ili tradicija, spektakl ili predstava). U isto vreme, reč popularan naglašava kako je nešto omiljeno ili cenjeno kod velikog broja ljudi zato što im pruža zadovoljstvo. Ali, ona ima i društvenu dimenziju. Ona se odnosi na prednosti, čežnje ili maštu društvene većine (ili bar velike grupe ljudi) u svakom društvu u određenom trenutku u istoriji. Takav smisao razvija se od latinske >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << reči popularis što znači pripada narodu, demokratski i populus koja označava ljude.
Običaji, navike i vrednosti običnih ljudi se posmatraju kao dinamične i u fluksu. Njih obično oblikuju sami ljudi, ali ih ponekad nameću spoljašnje snage. Popularno je u stanju da pozajmljuje i krade od elite nekog društva, a isto tako je u stanju da se infiltira u gornje slojeve društvenog sistema, tako da ga u određenim trenucima učeni diskursi integrišu i prisvajaju.
Ljudi ne samo što otelotvoruju popularne ideje već ih isto tako i nose, transmituju i posreduju, kako naniže tako i naviše. Najekstremniji pokušaj da se popularne ideje nametnu ostatku društva preduzeli su nacional-socijalisti između 1933. i 1945. Koristeći preobilje izraza povezanih s narodom i ljudskim rasnim, političkim i kulturnim identitetom, nacisti su uzurpirali svaku priliku da uključe das Volkische to jest popularno u svoj ideološki program.
Tragedija ovog pokušaja da se ovaj model nametne čitavoj naciji bila je ta što su sve vrednosti koje se nisu uklapali u arijevski model bile žigosane, a njihove pristalice progonjene. Hitler je tvrdio da bi poruke za mase trebalo da budu jednostavne i tražio da ciljaju najniži nivo inteligencije. Njegovo pravilo je bilo: "Veće je bolje", jer će "velika masa ljudi lakše pasti kao žrtva velike nego male laži".
Poražavajuće posledice ove koordinirane državne politike takozvano Volksausklarung und Propaganda ("Javno prosvećivanje i propaganda") su sve jako dobro poznate. Tako su od 1939. snimani prvi anti-semitski filmovi kakvi su "Jevrejin Zis" i "Jevrejin lutalica". Neposredni efekti ovih antijevrejskih filmova su potvrdile das u ciljevi njihovih naručilaca i autora postignuti.
Mislililo se da su lekcije koje su naučene iz katastrofalnog perioda trajno nasleđe za buduće generacije. Savezna Republika Nemačka je, od svog nastanka 1949., nastojala da stvori klimu veće tolerancije i prihvatanja pluralizma. Međutim, uspon koji je populistička partija ekstremnog desnog centra postigla prošle godine i ušla u nemački parlament ukazuje na poznati fenomen – populizam.
Pojam populizam povezuje se sa izrazom populares, koji se odnosi na grupu rimskih senatora koji su se zalagali za vladavinu u ime naroda. Populizam se pojavljuje u vremenima kada narod nije zadovoljan postojećim poretkom koji je nametnula vladajuća klasa i želi da ukine monopol koju ona ima nad politikom, medijima, kulturom...
Pozicija populizma je pretežno na desnoj strani i usmerena je ka rasizmu, patrijarhatu i homofobiji. Ovde ne govorimo o "povratku otpisanih", već o onome što je psihoanalitičarka Melani Klajn nazivala projektivna identifikacija. Drugim rečima, nasilna retorika populizma zavisi od ideje da li se na pretnje odgovara nasiljem.
Predsednička kampanja Donalda Trampa obeležena je nasilničkom retorikom. Njegovi komentari na muslimane i južnoameričke imigrante proizveli su takve zahteve masa da svi stranci moraju da budu deportovani. Ti "drugi" su opasni jer ugrožavaju jedinstvo običnog naroda. Na kritike je Tramp odgovorio da su ljudi koji ga podržavaju "vrlo strastveni". Njegova ciljna grupa je ugroženi beli čovek koji je skrajnut sa centralnog mesta u politici, radnom mestu i kući.
Populizam bi trebalo gledati kao na politički stil kojim se mobilišu mase, a ne na političku ideologiju."Princip borbenog zadovoljstva" izražen je u sociokulturnoj dimenziji populizma i pozajmljuje od svih oblika popularne kulture. Prisetimo se brojnih junaka filmskih vesterna i melodrama, ili sugestivnog heroja u filmu Prljavi Hari, koji uništavajući gangstere i nasilnike podstiče fantazije onih gledalaca koji žele neposrednu pravdu. Sa svojim Magnumom u ruci, glumac Klint Istvud izgovara čuvenu rečenicu: "Ulepšaj mi dan".
Populistički akteri koriste populistički narativ žrtve i osvete, naglašavajući razlike među grupama u čije ime tvrde da govore. Oni zahtevaju trenutnu i potpunu identifikaciju između sebe i onih koje zastupaju. Kao narodni tribuni, oni imaju cilj da narodne želje prevedu u izvršnu vlast. Tu su, da bi nekome "ulepšali dan". Oni poručuju svojim sledbenicima da znaju kakva je zemlja koju vode i da oni odlučuju šta je za sve najbolje.
Populistička politika se može izraziti kroz duboku identifikaciju sa liderom. Ljudi vole da vide sebe u ogledalu onih koji govore u svoje ime. Oni misle da bi predsednik države trebalo da ima direktnu vlast nad sudovima kao i nad svim drugim institucijama. Odlučnost populističkog lidera ohrabruje fantazije ljudi da veruju da bi jedini on trebalo donosi odluke u ime naroda, bez posredovanja drugih institucija.
Budući da stalno opada poverenje u institucije, koje su po većinskom mišljenju korumpirane ili parazitske, jačaju mitovi latentnih autoriteta. Paradoksalno je da su ovi autoriteti povezani sa ogromnim bogatstvom i sumnjivim korporacijama, a ne sa skromnošću i marljivim radom. Na javnoj sceni imamo "orgiju" osećanja koja je suprotstavljena nemoći.
"Nemoguće je uveriti neku osobu u nepohodnost nečeg, ukoliko ne upoznamo dušu te osobe i otkrijemo kako da zasviramo na harfi njene duše koja je napravljena da bi zvučala", govorio je Jozef Gebels, ministar "Javnog prosvečivanja i propagande" u nacističkoj Nemačkoj.
