Izvor: Politika, 17.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija, slovenačka tema
Povod: prevod stripa Džoa Sakoa "Goražde – zaštićeni grad" koji nudi jednostrano viđenje rata u Bosni i "istorijsku istinu"
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 16. marta – Izdavačka kuća Slovenačke akademije nauka i umetnosti ZRC objavila je prevod knjige-stripa Džoa Sakoa "Goražde – zaštićeni grad". Prvi prikaz o autoru i stripu prenelo je subotnje "Delo", što je bio povod da TV Slovenija sinoć u redovnom 20-minutnom kulturnom dodatku "Knjiga >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mene briga" (nešto kao "nije mi svejedno za knjigu"), posle drugog TV dnevnika, preporuči ovo štivo srednjoškolcima kao "animaciju za čitanje".
Voditeljka Tina Košir, unuka Vitomila Zupana, tražila je, uz pomoć gostiju u studiju (novinar Boštjan Slatenšek i antropolog Hajrudin Hromadžić), "istorijski okvir" za "mapu balkanskog rata".
Sagovornici su se, uz obilno pominjanje Mladića i Miloševića, složili u viđenju uzroka i posledica rata u Bosni gde je krunski krivac Srbija, uz apokaliptična predviđanja da će se rat u Bosnu vratiti kroz 50 godina, pošto ovo poglavlje nije završeno te se stoga ne sme dozvoliti da zverstva "padnu u kolektivni zaborav".
Slatenšek, specijalista za Kosovo, gledaocima je uz Sakoov strip ponudio brutalno jednostrano viđenje rata u Bosni koje pretenduje da postane istorijska istina. Između ostalog, opomenuo je da Srbija nije prošla kroz denacifikaciju kroz koju je morala da prođe Nemačka posle Nirnberga, a koliko je to pogubno, rekao je, pokazuje i aktuelna srpska politika koja je kontinuitet Miloševićevog režima. Sva je prilika da ovakvu "istorijsku istinu" podržava i ovdašnja SANU, jer je istoričar Oto Luthar, direktor ZRC (Naučnoistraživački centar SANU) koji je finansirao publikovanje stripa, tim povodom za "Subotnji prilog" ljubljanskog "Dela" upozorio da Sako nije samo "izrazito osećajan hroničar srpske okupacije Bosne već i jedan od suviše retkih komentatora ljudske sebičnosti, gluposti, zlobe, poniženja, bede i patnje".
"Sako zna da je tzv. izveštavanje s terena mit", tvrdi Luthar i dodaje: "Novinari bi, slično istoričarima, morali svakog trenutka da znaju da pojedine događaje nije moguće izolovati i proučavati izvan celokupnog procesa... Zato se neki prilikom interpretacije događaja hvataju u koštac s intelektualnim, političkim i kulturnim prtljagom neznanja, što svakako utiče na njihovo izveštavanje."
Naravno, Sakoovo svedočenje o ratu i krivici je potpuno u skladu sa slovenačkom istoriografskom verzijom raspada nekadašnje SFRJ, pa šef ZRC toplo poručuje publici strip jer svaka njegova sličica realistički oživljava strahotu rata u istočnoj Bosni u periodu 1992–1995.
"Delo" je u pratećem tekstu "Bogovi su pali na teme – od stida", posvećenom stripu "Goražde", u uvodu zapisalo: "Evropski međudržavni sud u Hagu je pre desetak dana negirao da je Srbija u Bosni i Hercegovini izvršila genocid. Evropa je ovim porekla istoriju... A američki pisac Džo Sako nas upozorava na zaboravljenu i osporenu istoriju".
Kao ilustracija priložena su dva kaiša stripa. Na prvom Sako sedi s prijateljem Edinom i puši "drinu" u Goraždu, a na drugom opisuje: "Video sam kako su na istom mestu ubili ukupno 10 ljudi. Kad je Lakić ubio poslednju žrtvu, otišao je na drugu stranu... Video sam baru krvi, koja je bila široka oko 10 metara i duboka dva santimetra. Video sam tri para cipela, muške, ženske i dečije, sve natopljeno krvlju... Hodao sam kroz svu tu krv... I ugledao jednog od četnika koji su me dan ranije pretukli..." Sve ovo potkrepljeno je brutalnim crtežima i uvijeno u meke korice. Cena 18 evra, a "Delo" napominje da ovaj materijal studenti na američkim univerzitetima upotrebljavaju kao dodatno gradivo za studije savremene istorije.
Iako je Sako svoj "autentično realistički" strip smestio u period 1992–1995, propratna reč izdavača otkriva da je u Goražde stigao tek 1995. Podatak o godini u kojoj je Sako spakovao svoj kofer put Goražda baca posebnu svetlost ne samo na njegovo ratno svedočanstvo, nego i na istoričare koji mu pripisuju "posebnu dokumentarnu vrednost" u opisima krvoločnosti Srba, "četnika koji su nasrnuli na suverenu državu BiH".
Zanimljivo je kako je Sako opisao vreme provedeno u Bosni – pre nego što se latio biznisa i nacrtao strip: "Ponekad bih poželeo da je između mene i tih groznih, dosadnih ljudi sa njihovim jebenim ratovima i patetičnim očekivanjima – bar sto hiljada kilometara".
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 17.03.2007.]
