Izvor: TvojPortal.com, 30.Nov.2011, 14:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sna­žna svi­rač­ka ener­gi­ja

Izvor: dnevnik.rs
Vojvođanski simfonijski orkestar nastupio u novosadskoj Sinagogi sa di­ri­gen­tom Se­za­ri­jom Ko­stom i ru­sko-ne­mač­kim pi­ja­ni­stom Le­vom Vi­no­ku­rom.

Voj­vo­đan­ski sim­fo­nij­ski or­ke­star

Re­đe iz­vo­đe­na de­la ni­su uvr­šte­na u ovo­go­di­šnji pro­gram Voj­vo­đan­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra slu­čaj­no. Že­le­ći da tra­di­ci­o­nal­no kon­ci­pi­ran re­per­to­ar >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << obo­ga­ti kod nas sko­ro ne­po­zna­tim kom­po­zi­ci­ja­ma, umet­nič­ki di­rek­tor an­sam­bla Be­ri­slav Sken­de­ro­vić je i za tre­ći kon­cert ove se­zo­ne, na­sto­je­ći pri to­me da odr­ži or­ke­star na re­spek­ta­bil­nom umet­nič­kom ni­vou, iza­brao jed­no ta­kvo ostva­re­nje, Sim­fo­ni­ju broj 2 u ce-mo­lu Pe­tra Ilji­ča Čaj­kov­skog. Ta­ko­đe, po tra­di­ci­ji, na­sta­vlje­no je i upo­zna­va­nje pu­bli­ke s no­vim di­ri­gen­ti­ma i so­li­sti­ma, sa­da s dvo­ji­com vr­šnja­ka, če­tr­de­se­tjed­no­go­di­šnja­ka, por­tu­gal­skim di­ri­gen­tom Se­za­ri­jom Ko­stom i ru­sko-ne­mač­kim pi­ja­ni­stom Le­vom Vi­no­ku­rom.
Ve­če je otvo­re­no Uver­ti­rom za ope­ru „Ru­slan i Ljud­mi­la“ Mi­ha­i­la Glin­ke ko­ja je pro­te­kla mo­žda u po­ne­što pre­br­zom iz­la­ga­nju ži­vih i upe­ča­tlji­vih mo­ti­va, ja­sno ot­kri­va­ju­ći do­bro pri­pre­mlje­ne in­stru­men­tal­ne gru­pe i bo­gat or­ke­star­ski ko­lo­rit, ali smo osta­li s uti­skom da je di­ri­gent mo­gao vi­še gle­da­ti u mu­zi­ča­re a ma­nje u par­ti­tu­ru, što bi po­go­do­va­lo čvr­šćoj ko­mu­ni­ka­ci­ji „jed­ne i dru­ge stra­ne“. Mu­zi­kal­ni Se­za­rio Ko­sta se ina­če ve­o­ma do­bro „sta­rao“ o svim oda­bra­nim de­li­ma, di­ri­gu­ju­ći ras­po­lo­že­no, eg­zakt­nom, „ne­mač­koj“ ško­li bli­skom treh­ni­kom, do­ka­zu­ju­ći da bez sum­nje pri­pa­da umet­nič­kom vr­hu svo­je ze­mlje.
U sla­vu dve­sto­te go­di­šnji­ce ro­đe­nja Fran­ca Li­sta, pet sed­mi­ca po­sle sa­mog da­na ro­đe­nja slav­nog kom­po­zi­to­ra (22. 10. 1811), usle­dio je auto­rov Dru­gi kon­cert za kla­vir i or­ke­star u A-du­ru u ko­jem je so­li­stič­ku par­ti­ju in­ter­pre­ti­rao Lev Vi­no­kur, pr­vi put na­stu­piv­ši u na­šoj ze­mlji. Im­po­nu­ju­ći vr­hun­skom pi­ja­ni­stič­kom teh­ni­kom, ru­ski umet­nik (s me­stom rad­nog bo­rav­ka u Vaj­ma­ru) je ovu slo­že­nu, po mno­gim ele­men­ti­ma lir­ski­ju par­ti­tu­ru u od­no­su na Li­stov vi­še iz­vo­đen Pr­vi kla­vir­ski kon­cert pro­tu­ma­čio su­ve­re­no, iz­ne­na­đu­ju­ći spe­ci­fič­nim na­či­nom svi­ra­nja s is­pru­že­nim pr­sti­ma, ali i po­ne­kim neo­bič­nim po­kre­ti­ma. Ta­ko je po­bolj­šao sa­rad­nju s di­ri­gen­tom i or­ke­strom ko­ji su ga u ce­li­ni, ve­o­ma do­bro pra­ti­li, ostva­ru­ju­ći i mno­ge vr­lo us­pe­le tre­nut­ke, upra­vo u skla­du s part­ner­ski do­bro iz­ba­lan­si­ra­nim to­kom iz­me­đu oba me­di­ja. Po­ten­ci­ra­ju­ći lir­ski ka­rak­ter de­la, pi­ja­ni­sta se ne­žno „uta­pao“ u sup­til­ne pre­ple­te dr­ve­nih du­vač­kih in­stru­me­na­ta, sklad­no spa­jao s me­kim so­lom hor­ne i sko­ro efe­mer­nim zvu­kom pr­ve vi­o­li­ne, vr­hu­nac di­ja­lo­gi­zi­ra­nja po­sti­gav­ši s gru­pom vi­o­lon­če­la, vi­še pu­ta i sa če­lom so­lo (na­ro­či­to u dru­gom sta­vu), na na­čin pra­vog dvo­stru­kog kon­cer­ta za kla­vir i vi­o­lon­če­lo. Da ni­je ak­cent sta­vljen sa­mo na na­gla­ša­va­nje ne­žnog to­na kom­po­zi­ci­je, bi­lo je ja­sno u moć­noj „pro­va­li“ ok­ta­va u mar­šev­skim rit­mo­vi­ma tre­ćeg sta­va i efekt­nom, sna­žno vo­đe­nom tri­jum­fal­nom ho­du uje­di­nje­nih mu­zi­ča­ra, po­tom i u bri­ljant­noj ko­di.
Dru­ga sim­fo­ni­ja u ce-mo­lu, opus 17, po­zna­ta i kao „ma­la ru­ska“ Pe­tra Čaj­kov­skog, pr­vi put je pred­sta­vlje­na u No­vom Sa­du i u toj či­nje­ni­ci, kao i u za­do­volj­stvu su­sre­ta s mla­da­lač­kim de­lom ve­li­kog ru­skog sim­fo­ni­ča­ra, još vi­še le­ži zna­čaj nje­nog pre­mi­jer­nog no­vo­sad­skog tu­ma­če­nja. Voj­vo­đan­ski sim­fo­nij­ski or­ke­star sa di­ri­gen­tom Se­za­ri­jom Ko­stom ozbilj­no je pro­stu­di­rao kom­po­zi­ci­ju, a on­da je iz­veo od­luč­no i bez „pra­znog ho­da“. Ceo or­ke­star­ski sa­stav bio je sta­bi­lan, zvuk le­po uob­li­čen, a broj­ni so­li­stič­ki na­stu­pi (po­seb­no ve­o­ma dug uvod­ni „eks­po­ze“ pr­ve hor­ne, s te­mom ukra­jin­ske na­rod­ne pe­sme, na­sta­vljen po­tom u pa­sto­ral­nom od­se­ku dr­ve­nih du­vač­kih in­stru­me­na­ta) bi­li po­e­tič­ni i eks­pre­siv­ni. Sna­žnom svi­rač­kom ener­gi­jom je za­tim do­ne­to „di­na­mič­no“ ras­po­lo­že­nje fu­gi­ra­nog Al­le­gra co­mo­do, po­no­vo s ele­gič­nim upli­vom hor­ne, a de­li­kat­no­šću mar­šev­skog po­kre­ta, s ši­ro­kom me­lo­di­jom so­lo kla­ri­ne­ta i ras­pe­va­nih gu­da­ča (u sred­njem, ta­ko­đe fol­klor­nom me­lo­di­jom obe­le­že­nom de­lu), osva­jao dru­gi stav (An­dan­ti­no mar­zi­a­le). Upe­ča­tlji­vo su de­lo­va­li i du­ho­vi­ti Scher­zo i „na­rod­ski“ obo­jen za­vr­šni stav, a na­ro­či­to na bis po­no­vljen za­ključ­ni od­lo­mak iz ovog sve­ča­nog, fan­fa­ro­zno ozvu­če­nog fi­na­la, ko­ji je sa­da od­svi­ran u oče­ki­va­nom, ve­o­ma br­zom tem­pu, upra­vo pre­ma mo­guć­no­sti­ma ras­po­lo­že­nih i ve­o­ma mo­ti­vi­sa­nih mu­zi­ča­ra. Pu­bli­ka je to ose­ti­la, i svi­ra­nje Voj­vo­đan­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra, i po­sle ne­u­o­bi­ča­je­nog, or­ke­star­skog do­dat­ka, još du­go po­zdra­vlja­la.
Ma­ri­ja Ada­mov

kulturakoncertklasična muzikaVoj­vo­đan­ski sim­fo­nij­ski or­ke­starnovosadska Sinagoga

Nastavak na TvojPortal.com...