Izvor: Blic, 18.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šimborska i teatar
Šimborska i teatar
Taman smo zavoleli njenu poeziju, kad nam je 'Prosveta' u prevodu i izboru Biserke Rajčić otkrila Vislavu Šimborsku kao pisca eseja. Njeni mini-eseji su duhoviti, sa neočekivanom poentom, kao i pesme. Poezija jeste večita svežina doživljaja sveta iz neočekivane perspektive. A Šimborska oseća obavezu da donosi neočekivane sudove čak i o knjigama koje prikazuje. Tako za Servantesa piše da siromah 'u životu nije postigao ništa osim večnosti'. Ili: >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 'Poštujem operu koja nije stvarni život i život koji je ponekad prava opera.'
Nije neuobičajeno da neko kao ona retrogradno i ismevački misli o avangardnom pozorištu. Ali je ona to tako duhovito formuliše da joj ne samo opraštam već joj i skidam kapu. Moram te njene redove podeliti s vama: 'Dosadno mi je trenutno pomodno ljuljanje na konopcima ili merdevinama, što gledaocima treba da ukaže na to da je sve u životu nestabilno... Nerviraju me savremeni kostimi u davno napisanim komadima, što tobož treba da ih osavremeni i približi gledaocima. Međutim, ako nas Hamlet ne uzbudi u širokim čakširama, neće ni u farmerkama, jer stvar ne zavisi od krojača. Ne volim komedije u kojima se niko ne smeje, a to treba da prihvatim kao režiserov kreativni doprinos delu.
Ne volim kad žene igraju muške uloge, jer ne znam šta iz toga treba da proistekne. Što se prerade romana tiče, prema tome gajim pomešana osećanja. Uvek mi se čini da ako je pisac želeo da napiše komad, napisao bi ga. Ambicije nekih režisera ispunjavaju me bojaznošću. Žele da dokažu da su mudriji od pisca čiji komad upravo rade. Ponekad su mudriji i sposobniji od pisca, ali umesto da preinačuju tuđe komade i nameću im intencije kojih tamo nema, neka počnu da stvaraju vlastite. Tako je stvarao Kantor, i to je bilo veliko.'
Zar nije reakcionarno, ali je bar duhovno!
Politička ekologija
Savremena konfiguracija urbanog odgovara simboličkom razaranju društvenih odnosa. Pored vertikalne i horizontalne ekspanzije grada, na delu je sada i treća dimenzija investiranja, parcelisanja i razgrađivanja društva putem novog sistema znakova, u kojem arhitektura i urbanizam postaju samo agenti jednog ideološkog koda koji potpomognut logikom kapitala, pušta niz vodu ne samo pojedine kvartove, predgrađa ili delove grada, već i čitave gradove. A jedan od njih je Pančevo.
Iako je ovog puta sasvim lepo funkcionisao sistem za evakuaciju i uzbunjivanje, i mada su svi mediji objavili vest o katastrofalnoj koncentraciji otrova u vazduhu, mala je to uteha, ne samo za građane Pančeva, već i za sve nas koji još verujemo u kategorije moralne odgovornosti, uzdamo se u koncept rada savesti i računamo sa budućnošću. To što je Pančevo svako malo izloženo katastrofi, o čemu sam već jednom pisala, ne može se više imenovati blagom kategorijom nemara, već nečim mnogo ozbiljnijim. U činjenici da polako postajemo imuni na pančevački užas, nalazi se najbolji dokaz, da je ovaj grad žrtvovan na oltaru političke ekonomije.
Simbolički gledano, Pančevo je rupa na ekološkoj karti Srbije, to je grad već obeležen aurom kontaminacije i stoga prostor zreo za otpisivanje. Logika političke ekonomije koja prožima sve nivoe društvenog komuniciranja, pokazuje da je urbana perspektiva, u koju se smešta Pančevo, po svojoj strukturi slična rasizmu, jer nema razlike između smeštanja ljudi u homogeni prostor zvani geto, po osnovu rasne definicije, i simboličke getoizacije Pančevaca zbog terotorijalne blizine petro-hemijskog giganta.
Činjenica da se kod nas sve radi post-festum, samo prikriva tužnu činjenicu da se u međuvremenu, ništa ozbiljno nije promenilo u pogledu sudbine ovog grada, te da koncept 'korporativne odgovornosti' ovde izgleda nikoga ne obavezuje. Jer, u zemlji u tranziciji politička ekonomija pervertirana je u političku ekologiju. Na tome bi trebalo da poradimo ako hoćemo u Evropu.
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
