Izvor: B92, 18.Jul.2011, 13:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šerbedžija bacio publiku u trans
Uz malo tuge, i sjete, ali ipak uz puno veselja koncert Radeta Šerbedžije na otvaranju 11. sezone pozorišta Ulysses trajao je skoro dva i pol sata te završio s publikom na nogama koja je meštra ceremonije ovacijama dovela na bis.
Unatoč pomalo nesretno odabranom danu, jer se koncert održavao baš dok se u Puli otvarao filmski festival, publika je gledalište tvrđave na Malom Brijunu u subotu napunila do vrha te od početka do kraja uživala u pjesmama Rade Šerbedžije >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i brojnih poznatih gostiju na otvorenju 11. sezone kazališta Ulysses.
Atmosfera je bila prava, prijateljska, a sve je pjesme, bez izuzetka, publika dočekala i otpratila toplim aplauzom. Šerbedžiju i ostale izvođače već dio koncerta pratila je grupa »Zapadni kolodvor« koju čine gitarist Mario Igrec, basist Jura Vrandečić, violinist Antun Stašić te Ranko Purić Campi na bugariji, a povremeno bi im se pridružio pulski gitarist Mauro Giorgi.
Na bini je bio konstantan promet, stalno je netko odlazio i dolazio, što bi rekli Šerbedžija i Miroslav Tadić u naslovnoj numeri njihove zadnje ploče – »Ponekad dolazim, ponekad odlazim« – pa su tako pozornicom prošli i Livio Morosin, i Dario Marušić koji su uz nenametljivog mladog vodnjanskog udaraljkaša Bukija otpjevali Šerbedžiji tako dragu »Orihi, orihi«, zatim »Mojen didu«, kad im se za klavijaturama pridružio i Vedran Šilipetar te »Povratak ratnika« u kojoj je Morosin iskoristio da pokaže da zna i »O bella ciao!«.
Šaleći se na račun rodbinske protekcije, Šerbedžija je dao priliku i svojim kćerkama Nini i Milici da pokažu što znaju, a povremeno su se ubacivale i kao prateći vokali.
Raspoloženje publike podigao je i »dobri i opasni frajer«, kako je najavljen simpatični Nigel Osborne , autor glazbe za sve predstave Ulyssesa, koji je škotski (neki kažu irski) tradicional »Wild Mountain Thyme« posvetio svim lijepim ženama pokazavši da zna dobro i hrvatski.
No, čovjek koji je ipak najviše zapalio ionako vruću atmosferu bio je Saša Lošić, vođa »Plavog orkestra« čije pjesme iz nekog razloga i danas ljudima ne žele izaći iz sjećanja. Loša nije puno okolišao, samo je priznao da se on i Rade ionako nikad nisu dogovarali što će svirati, pa je tako i ovaj put jednostavno pitao publiku »Šta ćete vi?«.
A publika kao publika – nije bila odviše izbirljiva: Prvo »Bolje biti pijan nego star«, a onda i »Suada«, koje je euforično otpjevala zajedno s njim. Od najavljenih gostiju izostao je jedino Damir Urban.
Uz malo tuge, i sjete, ali ipak uz puno veselja koncert je trajao skoro dva i pol sata te završio s publikom na nogama koja je meštra ceremonije ovacijama dovela na bis da bi izveo tu još jednu pjesmu bez koje ovakav koncert ne može proći. »Ne daj se, Ines« bila je šlag na torti jednog koncerta koji je poslužio kao dobar uvod u još jednu sezonu teatra Ulysses.
