Izvor: TvojPortal.com, 05.Dec.2011, 10:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„RUSKI BUKER" DECENIJE

Tvojportal: Književna  nagrada „Ruski buker decenije „posmrtno je dodeljena Aleksadru Čudakovu (1938-2005) za roman „Pala magla na stare basamake „.Na svečanoj ceremeniji  održanoj u hotelu „Zlatni točak „ nagradu je primila piščeva udovica Martina Čudina, i sama književni istoričar i društveni radnik.


Aleskandr Pavlovič Čudakov je filolog svetskog glasa , istoričar ruske književnosti koji se proslavio pre svega istraživanjem stvralaštva Čehova >> Pročitaj celu vest na sajtu TvojPortal.com << ,a napisao je i studiju o delu Jurija Tinjanova.Držao je predavanja o ruskim piscima   u raznim zemljama ,a njegova najčuvenija  knjiga “Poetka Čehova “( 1971) prevedana je na engleski . Čudakov je vodio dnevnik, pisao memorasku prozu , zapisivao razgovore s ViktoromVinogradovim i Viktorom Školvskim .Jedni roman  koji je napisao u svojoj stvaralačkoj karijeri  zamislio je ,kako kaže njegova udovica ,   Marieta Čudakova , još u svojoj osamnaestoj godini. Svoj autobiogrfski roman prvi put je objavljne u časopisu „Zastava „(Знамя) 2000. Umro je 3. oktobra 2005.

Delo “Pala magla na stare basamake” nije memoraska proza ni autobigrafija,nego dokumentarno svedočenje o životu povećeg grada u 30-ih i 50-ih godina , zasnovano na uspomenama autora, priča o tome “kako  se ruski život sačuvao unutar sovejtskog “(Sergej Bočarov ).Narator Anton (  čije ime  Čudakov nije odabrao tek onako, pukim slučajem ) odselio se u Moskvu , ali se ponekad vraća u Čebačinsk da bi se  video i susreo sa ljudima , poznanicima iz detinjstva, a posebno da bi ponovo video dedu” jakog” i dobrog čoveka.Upravo je deda jedan od glavnih inspiracija unukovih razmišljanja ; posle dedine smrti u završnom poglavlju romana sam Anton počinje da razmišlja o prirodi smrti , koja mu se u to vreme činila veoma daleka.
Roman Čudakova krasi kako  izvaredno dobar i razuđen ruski jezik, tako i cela galerija likova-protvurečnih i nejednoznačnih, ali opisanih sa ljubavlju.U  romanu se sretaju ljudi koji potiču iz najrazličitijih društvenih slojeva  i nacionalnosti. Način na koji su  detaljno opisani likovi i  gradski život koji ih orkužuje , svsrstva autora vrlo blizu piscima  klasične ruske književnosti.
Obaveštenje o dodeli “Bukera decenije “ Aleksandru  Čudakovu dočekano je u “Zlanom točku “ burnim aplauzima  i radosnim poklicima.Uža rang lista “Bukera  decenije” bila je u celini “nastanjena “vrlo različitm piscima, ali dostojnim ovog priznanja.S tačke gledišta “isprvljanja grešaka” ,izbor Čudakova  bio je preduprđivan od samog početka , on je i pobedio, kako je izjavio član žirija Šajtanov,većinom glasova.Primajući diplomu i nagradu, piščeva udovica Marita Čudakova je posebno istkla da je njen muž uspeo da dobije priznanje upravo kao pisac beletrista i za to ona sa velikim zadovoljstvom zahvaljuje redakciji časopisa “Znamja “ koja je 2000.g. bez ikakvog prenemaganja rešila da objavi roman “Pala magla na stare basamake “…Piščeva udovica je takođe smatrala za potrebno  da  ukaže na neverovatno “ bogat  ruski jezik “u nagrađenom romanu njenog muža , koji es otimlje svakom prevodu.
Nagrada „Studenstki buker decenije „čijeg su laureata izabarli studenti ruskih univerziteta  pripala je Tatjni Tolstj za roman „Kis“.
Za „Bukera decenije  „ nominovano  je pet dela od kojih su četiri bili finalisti,a jedan dobitnik  ove ngrade protekloih godina :Oljeg Pavlov  („Karagandska devetorka , ili Povest poslednjih godina“, lauret za 2002.g.);Aleksnadr Čudakov ( „Pala magla na basamake „, finalista 2001.), Zahar Priljepin („Sanjka “, finalista 2006.) ;Ljudmila  Ulicka ( „Daniel Štajn, prevodilac „, finalsta 2007.) i Roman Senčlin ( „Jeltiševi“, finalista 2009.)Sve ove knjige kao i njihovi autori su različitog  stila, umetničkog jezika, pokoljenja, pogleda , ali im je zajedničko to što su im dela posvećena jednoj te istoj tematici-složenoj sudbini čoveka koji je živeo u prošlom stoleću, premda su opisi perioda pa  i same države u njima različiti.Finalisiti se mogu podeliti na dva dela:ako kod  Pavlova , Priljepina i Senčina preovlađuju utisak mračnosti,surovosti svega što se zbiva kao i bezizlaznosti, oštrog jezika i suđenja ,  Ulicka  i Čudakov pišu pod drugim uglom-više o ljubavi i veri.
Bez obzira na autore različitih rodova i stilova favorita „Ruskog Bukera „ ,odsutsvo sa njegovog lauretaskog spiska pisca koji zauzimaju liderske pozicije na tržištu kao što su Priljepin ili Sorokin , ipak ne govore loše o nagradi.Specifčnost „Bukera „je u tome što uključuje u svoje favorite  publikacije objavljene u časopisima, što  može biti samo    u korist nagrade i same  književnosti.Ovde ipak  treba istaći  i to   da nije dovoljna kompemzacija što je  jedan takav autor, recimo  Čudakov, favorizovan u odnosu na desetine drughih čija se dela  štampaju u ogormnim tiražim. A da li će zaita „Ruski Buker „ istrajati  u odabiru  književnih dela nesumnjivog kvaliteta , znaće se nakon narednog ciklusa kad će biti  izvršena selekcija knjiga proze napisane u periodu 2011-2012.g.
Lista finalsita za „Ruskog bukera decenije „ je bila formirana 1. novembra ove godine i u nju su ušla dela izabrana među 60 knjiga  koje su dospele u finale redovnog „Bukera „ od 2001. do 2010.
Nagrada „Ruski buker decenije „ se dodeljuje prvi put.Zbog toga što  je tek ove godine sklopljen ugovor organizacionog odbora sa sposnzorom ,dodela redovnog godšnjeg „Bukera „ morala je biti odložena.Ali ipak organiztori nisu želeli da propuste godinu, pa su odlčili da dodele ovo posbeno priznanje „Ruski Buker decenije“, a čijem žiriju  su bili angažovani članovi iz prošlih godina.
Laureatu „Ruskog Bukera decenije „ pripada i novčani iznos od 600 hiljada rubalja,koje je primila piščeva udovica Marieta Čudakova.
Branko Rakočević

ruski pisciruski bukeraleksandar čudakov

Nastavak na TvojPortal.com...