Izvor: Politika, 25.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prirodnjak ili humanista
Od poslednjih pet, osim istoričara umetnosti Dejana Medakovića, četiri predsednika SANU su bili prirodnjaci i inženjeri
Srpska akademija nauka i umetnosti na Izbornoj skupštini zakazanoj za 29. mart biraće novog predsednika, dva potpredsednika i generalnog sekretara. Tim povodom, na nedavno održanoj savetodavnoj konferenciji SANU o čemu smo izvestili, za predsednika SANU predložena su dva kandidata: sadašnji čelnik SANU Nikola Hajdin i Vasilije Krestić.
U ime 52 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << člana Akademije, akademik Dragomir Vitorović naveo je razloge zbog kojih ne bi trebalo menjati ne samo sadašnjeg predsednika SANU već i dosadašnja tri člana Izvršnog odbora Akademije. Tako je pored Nikole Hajdina, Vitorović za reizbor predložio i dva potpredsednika – Stevana Koičkog i Nikolu Tasića, a za novog generalnog sekretara predložio je Dimitrija Stefanovića.
Uoči predstojećih izbora u SANU, dobro je podsetiti se važnijih detalja iz profesionalnog života Nikole Hajdina i Vasilija Krestića.
Nikola Hajdin (1923), doktor građevinskih nauka i profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, u penziji, u toku svoje profesionalne karijere obavljao je niz naučnih i stručnih funkcija u različitim domaćim i stranim društvima. Između ostalog, bio je predsednik Jugoslovenske grupe Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju, predsednik Jugoslovenskog komiteta Međunarodne unije za teorijsku i primenjenu mehaniku, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu.
Hajdin je i član Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu, inostrani je član Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, a 2000. godine izabran je za počasnog doktora Nacionalnog tehničkog univerziteta Atine.
Sa druge strane je Hajdinov protivkandidat, Vasilije Krestić (1932), profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, u penziji, i sekretar Odeljenja istorijskih nauka SANU, a obavlja i funkciju direktora Arhiva SANU.
Krestić je član i uredništva "Zbornika za istoriju" Matice srpske. Pokrenuo je "Zbornik za istoriju Srba u Hrvatskoj", čiji je odgovorni urednik. Učestvovao je na mnogim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Bavi se istorijom Srba i Hrvata, srpsko-hrvatskih odnosa i jugoslovenske ideje.
Prema rečima predlagača Čedomira Popova, u sastavu je i uređivačkog odbora kapitalnog projekta "Srpski biografski rečnik", kao i Upravnog odbora Matice srpske.
– Krestić je jedna od ključnih poluga Srpske enciklopedije. Decenijama se dokazuje i svojom ulogom u Srpskoj književnoj zadruzi. Ulazeći u najvrelije, vazda aktuelne, teme istorije Srba u Hrvatskoj i Ugarskoj, njihove borbe za ravnopravni položaj u tuđim državama i okruženjima, on ne okoliši, ne prećutkuje, ne štedi nikoga, ni radi "mira u kući", ni radi svoje lagodnije društvene pozicije u ovom unezverenom i nesigurnom svetu, istakao je Popov.
U svom obrazloženju Čedomir Popov je rekao i to da su od poslednjih pet predsednika SANU čak četvorica bili iz redova prirodnih i tehničkih nauka. Istina, osim istoričara umetnosti Dejana Medakovića, pomenuta četiri predsednika SANU su bili prirodnjaci i inženjeri. Na čelu Akademije od 1971. do 1981. godine bio je istaknuti fizičar Pavle Savić, a na njegovo mesto dolazi biolog Dušan Kanazir čiji mandat traje čak 13 godina, do 1994. godine. Hemičar i tehnolog Aleksandar Despić vodi SANU od 1994. do 1998, a Dejan Medaković je predsednik od 1999. do 2003. Odlazeći sa funkcije vođe "doma besmrtnih" Kanazir je otkrio javnosti da postoje duboki raskoli i podele u SANU.
-----------------------------------------------------------
Dragomir Vitorović: Prekinuta izolacija
Među glavnim motivima za ponovni izbor sadašnjeg Izvršnog odbora, koje je akademik Dragomir Vitorović istakao u svom izlaganju, je "savlađivanje posledica prethodne neželjene potpune izolacije SANU, koja je vraćena u članstvo Evropske federacije 54 akademije, i postala član još nekoliko drugih evropskih asocijacija akademija, čime se uključila u kretanja u svetskoj i evropskoj nauci, umetnosti i kulturi."
Vitorović je podsetio to da je zasluga sadašnjeg Izvršnog odbora i uspostavljanje dobrih odnosa sa resornim ministarstvima, čime je SANU dobila znatno veća sredstva za naučna istraživanja. Veliki broj održanih, pretežno međunarodnih naučnih skupova takođe spada u pozitivne ocene rada dosadašnjeg rukovodstva. Među njima su jubileji velikana Milutina Milankovića, Pupina, Tesle, Jovana Sterije Popovića, o Kosovu i Metohiji sa zbornicima radova na srpskom i engleskom, (na po preko 500 strana) o nacionalnim manjinama, o biodeiverzitetu na početku novog milenijuma, i drugi naučni skupovi.
Prema rečima Dragomira Vitorovića, sadašnja uprava SANU zalagala se za očuvanje neporemećene životne sredine u nekim oblastima Srbije, a omogućeno je i dugoočekivano obnavljanje oronule zgrade Akademije.
– Izborom više od 40 eminentnih naučnika za nove dopisne članove i članove van radnog sastava, SANU je u prethodnom četvorogodišnjem periodu kadrovski osvežena, rekao je Vitorović.
B. StojakovićM. Vulićević
[objavljeno: 25.03.2007.]
