Izvor: Politika, 25.Avg.2014, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstave u znaku nezavisnosti
Glumci se bore za pažnju prolaznika smišljajući inventivne i uvek teatralne načine da ih dovuku na neku od predstava. – Vrlo prisutna tema škotske nezavisnosti i preispitivanja nacionalnog identiteta
Od specijalnog izveštača „Politike”
Edinburg – Ovogodišnji Frindž festival, održan od 1. avgusta do juče, ponovo je po fascinantnom broju nastupa, potvrdio da je (neoborivo) reč o najkvantitativnijoj teatarskoj smotri na svetu. Prikazano >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je 3.193 predstave, na 299 različitih prostora u gradu – od konvencionalnih teatarskih scena, preko brojnih crkvi, dvorišta, ulica, pabova, do plaže Portobelo, i okolnih farmi.
Kao i na Edinburškom internacionalnom festivalu, i na Frindžu je ove godine bila vrlo prisutna tema škotske nezavisnosti, i preispitivanja nacionalnog identiteta. Da podsetimo, referendum se održava 18. septembra, a Edinburg je ovih dana prilično obeležen tim događajem, ne samo u pogledu zvaničnih podsećanja na glasanje, već i u vidu pojedinačnih, improvizovanih, često duhovitih aluzija, prosutih po prodavnicama, uličnim tezgama, klubovima, koji se izjašnjavaju za opcije, biti ili ne biti.
Pored ove teme, scenski umetnici koji su nastupili na Frindžu bavili su se položajem žena, zatim otuđenjem koje su savremenom društvu doneli internet i društvene mreže, temama sporta, kao i preplitanja nauke i umetnosti. Uobičajeno je živa glavna ulica starog Edinburga, Haj strit u kojoj se glumci bore za pažnju prolaznika smišljajući inventivne i uvek vrlo teatralne načine da ih dovuku na neku od predstava na Frindžu, od onih koji su u obličju Darta Vejdera, preko tužnih Pjeroa i Frankenštajna, do šarmantnog Spendija Endija koji đuska uz MTV hitove devedesetih godina kao da mu od toga zavisi život.
Jedna od traženijih predstava na ovogodišnjem Frindžu bila je „Alba – novi škotski mjuzikl”, pisca, reditelja i producenta Fina Andersona, izvedena u prostoru „Hirurške sale” u jednoj od živopisnijih edinburških ulica Nikolson. Četiri mlada izvođača, sjajnih dramskih i muzičkih sposobnosti, pevali su, igrali i i svirali različite instrumente, u pop folk muzičko-dramskom ispisivanju priče o Rodiju (Endrju Beret), mladiću koji iz škotske provincije odlazi u London na studije, a zatim svoju borbu za nezavisnost nastavlja u nemilosrdnom svetu londonskog korporativnog biznisa.
Ovo je simbolička priča o odnosu prema nasleđu i tradiciji, ispripovedana kroz odnos Rodija prema ocu koji napušta ovaj svet, bez poslednjeg pozdrava sinu, jer je sin bio zarobljen na poslu. Ne samo što taj Rodijev izostanak govori o otuđenju, već je i izraz odsustva odgovornosti prema porodici i tradiciji. Posledica toga je Rodijeva izgubljenost koja ga primorava da luta po škotskim brdima, tražeći smisao postojanja u društvu obezglavljenom stalnom trkom za virtualnim uspehom i rezultirajućim gubitkom suštinskih vrednosti.
Još jedan mjuzikl koji smo videli na Frindžu je „Odlasci: krug pesama”,autora i reditelja Džoa Bansa, u izvođenju kompanije „Verizmo” iz Šefilda. Radnja se dešava na provincijskoj železničkoj stanici, između osam slučajnih putnika koji čekaju voz za Kenterberi, u uobičajenom kašnjenju (autori nisu propustili šanse da ispale mnoštvo oštro duhovitih kritika na račun organizacije britanske železnice).
Izveden u skučenom prostoru „Si”, u ulici Lonmarket koja vodi do Edinburškog zamka, i ovaj mjuzikl odražava nesigurnosti života u današnjoj Britaniji, bolna suočavanja sa nezaposlenošću, otuđenjem, rastom broja emigranata, emotivnom prazninom. Tekstovi pesama imaju dokumentarističku osnovu, izrasli su iz anketa sa putnicima britanske železnice, a pop fank muziku perfektno izvodi četvoročlani bend koji se nalazi iza ograde, u dubini male scene. Ispovesti ovih osam likova, od studenata do radnika emigranata, lične su i autentične, i mahom izražavaju njihove želje za promenom nezavidnog društvenog položaja, ali i za pronalaženjem izgubljene bliskosti. Oni zato odlučuju da se otvore jedni drugima, deleći među sobom strahove i čežnje, nikle u haosu današnjeg globalizovanog sveta. To pronađeno zajedništvo se ukazuje kao početak njihovog (simboličkog) povratka kući.
Ana Tasić
objavljeno: 26.08.2014.
