Izvor: Politika, 11.Okt.2015, 22:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posle sidnejske opere „Konfučijevo putovanje” u Beogradu
Kineski nacionalni plesni teatar u okviru evropske turneje stiže 15. novembra i nastupa u Sava centru
Kineski nacionalni plesni teatar u okviru evropske turneje stiže 15. novembra u Beograd, gde će nastupiti u Sava centru, pod pokroviteljstvom srpskog Ministarstva kulture i informisanja, a u organizaciji Nacionalne fondacije za umetničku igru. O gostovanju ovog poznatog azijskog ansambla više detalja saznajemo od Aje Jung, nekadašnje balerine i koreografa, koja je široj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << javnosti poznata kao osnivač Beogradskog festivala igre i direktorka Nacionalne fondacije za umetničku igru.
– Reč je o reprezentativnom ansamblu koji dolazi na osnovu sporazuma između kineskog i srpskog ministarstva kulture, u okviru turneje u Atini, Solunu, Sofiji, Tirani i gostuje i u Beogradu sa atraktivnim programom. Pored savremene igre i baleta, njihova predstava uključuje pevanje, glumu i akrobatiku i predstavlja vrstu tradicionalne koreodrame u savremenom ruhu, sa velikim brojem umetnika na raskošnoj sceni i sa oko hiljadu kostima koji čine spektakl uzbudljivim. Premijera ovog komada, koji prikazuje Konfučijevo putovanje svetom, održana je u Sidnejskoj operi, a potom prikazana na najznačajnijim svetskim pozornicama – ističe naša sagovornica.
Ova predstava nije deo Beogradskog festivala igre (BFI), koji Aja Jung sa svojim timom organizuje trinaest sezona, jer je klasična i tradicionalna, dok se festival bavi igrom našeg vremena, uz zadatak da najavi nove trendove. BFI radi po svetskim standardima, tako da ne samo da je program za predstojeće 13. festivalsko izdanje poznat već su i karte u prodaji. Upitana da izdvoji neke od predstava koje ćemo videti, Jungova odgovara:
– Pod sloganom „Sreća se igra”, koji smo izabrali zbog svih značenja koje publika bude želela da pročita u njemu, od 19. marta do 10. aprila naredne godine videćemo 18 vrhunskih predstava u Beogradu, dve u Novom Sadu, i po jednu u Somboru i Vršcu. Izdvojila bih dolazak Holandskog plesnog teatra, čija prva trupa sa igračima u zenitu karijere otvara festival. Iako smo odavno u pregovorima, tek naredne godine realizujemo dolazak koreografa Dimitrisa Papajoanua sa predstavom „Mrtva priroda”. Papajoanu je poznat kao tvorac i koreograf ceremonija za Olimpijske igre u Atini, Bakuu i Londonu. U umetničkim krugovima cenjen je kao slikar i vizuelni umetnik, potom i kao čarobnjak umetničkog performansa, koga u Americi porede sa Marinom Abramović. Kao rezultat velike upornosti, ugostićemo i frankfurtsku „Forsajt kompaniju”.
Stvoriti ovako zahtevnu manifestaciju u vremenima koja nikada nisu bila naklonjena igri zahtevalo je istrajnost i energiju i stalno kreiranje novih ideja. Zahvaljujući generalnom sponzoru, kompaniji „Vip mobajl”, festival je ustanovio priznanja: „Vip poziva”, koje se šest godina dodeljuje domaćim umetnicima sa svetskom karijerom, zatim „Vip iskorak”, novinarsku nagradu, i projekat „Vip talenti”, koji brine o mladim igračima. Prvi dobitnik novoustanovljene nagrade „Jovan Ćirilov – tragač za novim” jeste slavni svetski koreograf Jirži Kilijan, koji narednog proleća ponovo stiže u Beograd, ne samo na uručenje ovog priznanja već i sa predstavom „Istočna senka”.
– Prethodni festival bio je prvi bez Jovana Ćirilova, a on je svoje prijateljstvo BFI pokazivao kada smo tek maštali o nazivu, konceptu i gostima, i kada nije bilo mnogo prijatelja. O nagradi sa njegovim imenom mnogo se polemisalo, baš kao i o festivalu na početku. Bilo je onih koji su hteli da nas zabrane ili ukažu da je došlo do greške koja se ne sme ponoviti. Međutim, nagrada je, baš kao i festival, našla svoj put do zvezda, i to svetskih. Verujem da laureat poput Jiržija Kilijana nije mogao bolje da u svetu promoviše priznanje koje nosi ime Jovana Ćirilova, a dodeljuje se za nešto što je novo, hrabro i pomera granice. Kilijan je svakako neko ko uvek postavlja nove pozorišne standarde, a jak utisak ostavlja i način na koji je zahvalio za priznanje, i odlučio da se vrati u Beograd. Jovan bi bio zadovoljan.
Iz sezone u sezonu neprekidno traje napor da BFI održi kvalitet, ali ako se pogleda unazad, šta je to „istorijsko” što je ova manifestacija donela našoj baletskoj sceni?
– Istorijska su prva gostovanja Baleta pariske Opere, Baleta Teatra milanske Skale, Baleta Monte Karla, Kraljevskog flamanskog baleta... BFI je na velika vrata uveo igru našeg doba u Srbiju i region. Gledali smo preko 260 komada u isto vreme kada su se oni igrali u drugim svetskim metropolama. Gde smo, šta radimo i sa kime se merimo, trebalo bi da bude tema domaće scene nakon svakog festivala. Iskreno verujem da su se desile neke promene u prethodnoj deceniji, jer je festival predstavio koreografe poput Jasmin Vardimon, Edvarda Kluga, Gaja Vajcmana i Roni Haver, Zorana Markovića i Maše Kolar, koji su kasnije uspešno radili sa domaćim igračima. Mladima smo omogućili da uspostave kontakte i odu u svet. Danas umetnička igra ovde ima brojnu i divnu publiku, kao i medijsku pažnju. Misija festivala je ogromna i verujem da će se pravilno sagledavati tek u godinama ispred nas.
