Izvor: Blic, 20.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pobedniku ima ko da piše
Pobedniku ima ko da piše
Nakon toliko trčanja po našem lepom Wiesbadenu, stigao si gde si stigao. Opet u Wiesbaden. Posle stotinu pijaca koje si obišao da nešto glocneš, posle škola u kojima si se grlio i ljubio sa decom svih uzrasta, posle gradjana kojima si isčašio ruke svojim snažnim rukovanjem, red je bio da pobediš. Ali, kako smo mi u Wiesbadenu navikli da komplikujemo ( jer je komplikovanije lakše), zašto bi ovaj put bilo drugačije!? Zato, dragi i mili moj Pobedniče >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ovoga grada, Ti - koji ćeš Wiebaden pretvoriti u metropolu, (kao što su to činili i oni pre, a i oni posle Tebe), Ti - koji ćeš napraviti metro (baš kao onaj u Vrnjačkoj banji, gde ga nikad bilo nije), Ti si moj omiljeni lik. I zato, već danas, skidam goblen s nekim izandjalim cvećem koje je vezla moja pokojna baba i u zlatni ram kačim Tebe na svoj zid. Hoću da te gledam i kad mi smrkne i kad mi svane, a naročito ono prvo. Tad mogu svojom glavom da udarim u tvoju, koja je i pametnija i lepša od ove moje. Ti si mi sve što imam i u šta verujem u ovom gradu. Uspravniji si od onog Pobednika na Kalemegdanu koji u jednoj ruci drži mač, a u drugoj neku ptičurinu. Jer, Tvoje ruke su slobodne za nas - gradjane,
bez obzira jesmo li te zaokružili ili nam je ruka od uzbudjenja zadrhtala, pa smo kružić lupili nekom drugom. Zato mi je drago što si došao dokle si došao. Tamo, odakle si i krenuo. Jer…. ima još jedan krug. Sad je red da trčiš sa onim što je pobedio baš kao Ti – preko istih pijačnih tezgi, iste nevine dece i istih gradjana, kojima se sem izbora, u životu ne dogadja ništa. Zato trči, trči…Trči Pobedniče i ne okreći glavu da vidiš gde ti je suparnik. Jer, ne zaboravi, glava ti je u mom zlatnom ramu. Ali, s obzirom kakav nam je Wiesbaden i Wiesbadjani, možeš ti to i bez glave.
