Izvor: Politika, 20.Sep.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pavić u kućnom ambijentu
U nedelju će za javnost prvi put biti otvoren Legat Milorada Pavića u Beogradu
Legat Milorada Pavića koji je ovaj pisac ostavio svom rodnom Beogradu, biće prvi put otvoren za javnost za vreme manifestacije „Dani evropske baštine”. Pavićev legat u Ulici braće Baruh broj 2, moguće je posetiti 23, 25. i 27. septembra, od 12 do 13 časova, uz prethodno zakazivanje na info-pultovima Turističke organizacije Beograda.
Milorad Pavić je Beogradu zaveštao sve svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rukopise, knjige, arhivu, biblioteku od više hiljada naslova, pisaći sto iz 18. veka, kao i dve uljane slike iz istog perioda, opisane u njegovom romanu „Predeo slikan čajem”. Posetioci će moći da vide prostor u kojem je pisac živeo 17 godina, više od 300 prevoda njegovih knjiga na 36 jezika, rukopis „Hazarskog rečnika”, piščeve slike iz vojske, fotografije sa Milošem Crnjanskim, Dragoslavom Mihailovićem, Desankom Maksimović, Dobricom Ćosićem, Matijom Bećkovićem, slike sa stranim izdavačima, pisma i posvete velikih svetskih pisaca...
Osnivač Pavićevog legata je Skupština grada Beograda, a njegova supruga, književnica Jasmina Mihajlović, koja je i vlasnica autorskih prava na piščeve knjige, za naš list je ispričala šta sadrži piščev legat:
– Posetioci će videti Pavićevu ličnu biblioteku koja broji blizu 3.000 naslova. Milorad je pisao na marginama svih knjiga koje je čitao, gde god bi bilo beline upisivao bi bilo asocijaciju na knjigu koju je čitao, bilo ono o čemu je razmišljao. U vitrini je izložen i prsten sa galebom, koji je dobio prilikom izvođenja predstave „Zauvek i dan više” u moskovskom teatru MHT, a ta drama, nažalost, nikada nije izvedena u Srbiji. Izložili smo i njegove elektronske knjige na engleskom, kao i prvi rukopis, dnevnik iz Bugarske iz 1945, kada je imao 16 godina – kaže Jasmina Mihajlović.
Kako dodaje, biće tu i „medalja koja puši lulu”, rad Nebojše Mitrića, Pavićevi portreti koje su uradili Momo Kapor i Feđa Soretić....
– Ovde je i „Hazarski rečnik”, jedini primerak koji nije izgoreo za vreme rata u Sarajevu, koji je vlasnik piscu poslao uz poruku „ knjige nikad ne gore”. Izložili smo posvetu Umberta Eka na „Fukoovom klatnu”, posvetu Vaska Pope sa kojim se Milorad družio, privatno pismo Žaka Langa, bivšeg francuskog ministra za kulturu, kao i pismo Filipa de Gola, sina Šarla de Gola, sa kojim je Pavić gostovao u jednoj francuskoj emisiji. U legatu su izložene i skulpture Miloradovog oca Zlatka, slike sina Ivana Pavića, i Vladimira Dunjića čija je dela Pavić voleo. Šteta što nije sačuvana Pavićeva violina (na kojoj je diplomirao u muzičkoj školi izvodeći Bruhov koncert), koja je nestala u vrtlogu vremena – kaže Jasmina Mihajlović.
Naša sagovornica podseća da je u svetu posthumno objavljeno 30 Pavićevih naslova na svim kontinentima, ali da u Srbiji nije izašla nijedna knjiga posle piščeve smrti, bez obzira na sklopljene ugovore sa srpskim izdavačima. Crnogorski izdavač „Nova knjiga”, dodaje, obnovila je izdanje „Hazarskog rečnika”.
– Književnost je Miloradu Paviću bila na prvih deset mesta u životu. Ni sada ne mogu da ga zamislim bez knjige ili beležnice u ruci. Ustajao je noću i pisao, neprekidno, na salvetama, marginama, i unosio bi to u kompjuter. Pošto su mu roditelji bili profesori (majka filozofije, otac fiskulture), i bavili su se sportom, od malih nogu je naučen spartanstvu i vojničkoj posvećenosti, pa je takvu disciplinu i opsednutost preneo i na književnost – kaže piščeva supruga i dodaje:
– On nije bio pisac koji bi se predavao zanosu na način na koji to prosečan čitalac misli. Iza svega je stajao veliki i težak rad. Uvek bi mi govorio da je za pisanje jedne knjige važno da ti sam ne smetaš toj knjizi i da pustiš da svemir govori iz tebe. Da tvoj ego ne guši ono što je dato prirodno, što je božje...
Pominjući da su ovom piscu Rusi podigli spomenik usred Moskve (Pavić je, između ostalog, poznati prevodilac Puškina), i ponovo izdali sabrana dela, da su Azerbejdžanci poklonili njegov spomenik Tašmajdanu, naša sagovornica naglašava da je čudno što ovog pisca svet priznaje a Srbi ga se odriču. Ona veruje, kako dodaje, da će prestati odijum kulturne javnosti prema Miloradu Paviću i naglašava da svaki pisac prvenstveno živi u sopstvenoj zemlji, i na sopstvenom jeziku.
M. Sretenović
-----------------------------------------------------------
Saradnja oca i sina
Slikar Ivan Pavić ispričao nam je da je dosta sarađivao sa svojim ocem. – Osamdesetih godina prošlog veka, na naslovnu stranu knjige svojih pripovedaka „Ruski hrt”, stavio je moj crtež hrtova koje smo tada imali u kući. Slika „Predeo slikan čajem” nastala je 1985. godine. Naime, dok slikam imam običaj da pijem čaj. Kada sam počinjao da radim, čaj se prosuo na papir, i video sam da boja čaja može da bude zanimljiva na papiru i nastavio sam rad uz upotrebu čaja. Kada je to video Milorad je napisao roman „Predeo slikan čajem”. Najčvršća saradnja je bila na romanu „Poslednja ljubav u Carigradu” kad sam nacrtao predloške na tarot karte, pošto svako poglavlje knjige nosi naziv po jednoj tarot karti...
objavljeno: 21.09.2012
