Izvor: B92, 23.Sep.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ovacije za predstavu iz Letonije
Letonski reditelj Alvis Hermanis, nagrađen pre tri godine na Bitefu za predstavu "Dug život", ponovo je oduševio beogradsku publiku dramom "Sonja", koja je izvedena u Centru za kulturnu dekontaminaciju u glavnom programu 42. Bitefa.
"Novi teatar" iz Rige prikazao je predstavu po motivima pripovetke savremene ruske autorke Tatjane Tolstoj. Naslovni lik je sredovečna žena, prilično ružna, pomalo glupa, ali vredna domaćica, osoba sa velikim srcem i tananom dušom. Kada od zlobne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poznanice dobije lažno ljubavno pismo, Sonja i sama oseti ljubav koja će joj obasjati život.
Glavni lik efektno igra jedan od najboljih letonskih glumaca Gundars Abolinš, a partner mu je Jevgenis Isajevs. Obojica su pozdravljena ovacijama mnogobrojnih gledalaca.
Hermanis je na festivalskom "Susretu sa stvaraocima" posle predstave objasnio da se odlučio za muškarca "da bi imao više prostora za pozorišnu igru".
"Sa glumicom na sceni predstava bi bila sasvim drugačija, više iz psihološkog aspekta i o toj konkretnoj ženi, dok smo ovako dobili finu apstraktnu notu. Reč je o emociji i duši, a one nemaju pol", istakao je on.
U razgovoru je postavljeno pitanje kako je ovu nežnu predstavu sačuvao od cinizma današnjeg sveta i publike.
"Izgleda da živimo u ružnom, divljem i surovom vremenu. Smatram da su ljudi koji dolaze u pozorište uglavnom senzibilni, ranjivi i da im treba ponuditi osećanja, nešto što neće da ih povredi već da leči dušu. Svestan sam da ovo zvuči patetično, ali da sam ja gledalac voleo bih da me tako tretiraju", rekao je Hermanis.
Povodom nekih pitanja iz oblasti teorije teatra i dramaturgije, izjavio je da se ne bavi time.
"Pozorište je bizarna stvar. Mnoštvo ljudi koji se ne poznaju sede u mraku i gledaju druge ljude koji se pretvaraju da su ono što nisu, s tim da ovi prvi znaju da ih oni drugi 'varaju'. Naš posao je samo da to učinimo što rafiniranije", dodao je on.
Što se tiče emotivnosti u predstavi, naglasio je da reditelj mora da bude veoma pažljiv jer je sasvim tanka linija između prave i kalkulisane emocije.
"Trudio sam se da budem pošten u tome, da ne manipulišem kao, na primer, Stiven Spilberg u čijim se filmovima tačno zna u kom momentu publika treba da zaplače".
Uverljivosti i lepoti predstave doprinosi realistička scenografija sa svim detaljima Sonjinog urednog stana, koju je kreirala, kao i kostime, Kristine Jurjane.
Primajući čestitke iz publike za virtuozni rad, Hermanis (43) je izrazio zadovoljstvo što je ponovo na Bitefu, festivalu koji je za njega bio "legenda" još u studentskim danima.
"U to doba Bitef je bio jedino mesto na svetu gde su mogli da se sretnu pozorišni umetnici sa istoka i zapada. Razmišljam kakvo je to izuzetno pozorišno iskustvo za onoga ko je uspeo da ga prati tokom više od 40 godina, da vidi toliko mnogo predstava i takvog kvaliteta", izjavio je Hermanis.
