Izvor: Glas javnosti, 29.Sep.2009, 05:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otapa li se led?
Za razliku od srpskih pozorišta u kojima se izvođenje dela hrvatskih dramskih pisaca oduvek smatralo kao nešto što je potpuno normalna stvar, (a zašto i ne bi?), u nama susednoj državi i nekadašnjoj „bratskoj“ republici u okviru SFRJ, situacija je potpuno drugačija. Od početka raspada pomenute „avnojevske tvorevine“, dakle već punih 18 godina, na repertoarima pozorišnih kuća u Hrvatskoj izvedena su cirka tri komada čijim se autorima mesto rođenja ili prebivališta upisano u >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ličnoj, (osobnoj) karti (iskaznici) nalazi „s ove strane“ velike evropske reke po imenu Dunav. Međutim, što u Beogradu, što u ostalim gradovima po Srbiji, dramska dela naših suseda su veoma zastupljena na pozorišnim scenama. Miroslav Krleža, Ivana Sajko, Slobodan Šnajder, Borivoje Radaković, Tena Štivičić, Ivo Brešan, Marin Držić... samo su neki od njih.
Kovačević prvi
Ipak, malopređašnja pomenuta cifra, uskoro će biti povećan za „plus jedan“ zahvaljujući Dramskom kazalištu „Gavela“ iz Zagreba koje će na svoj redovan repertoar uvrstiti, za sada, poslednji komad Biljane Srbljanović „Barbelo, o psima i deci“ koji je praizveden 4. decembra 2007. godine na Velikoj sceni „LJuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu u režiji Dejana Mijača. Ovu univerzalnu priču koja govori o prvom impulsu ljubavi, o majčinskoj ljubavi, odnosno ljubavi majke prema detetu i obrnuto, postavlja jedan od najboljih eksjugoslovenskih pozorišnih reditelja Paolo Mađeli, a premijera je zakazana za 1. oktobar.
Elem, hronološki gledano, od raspada zajedničke države, pojava srpskih dramskih autora, savremenih ili klasičnih, potpuno svejedno, na scenama hrvatskih pozorišta više od jedne decenije bila je isključivo misaona imenica. A, onda, 4. oktobra 2003. godine, led je prvi „probio“ Dušan Kovačević. Naime, tog dana, na sceni Satiričkog kazališta „Kerempuh“ u Zagrebu održana je premijera njegovog kultnog komada „Balkanski špijun“ u režiji Mustafe Nadarevića, koji u poslednje vreme u svoj bogati glumački si-vi dopiše i poneku pozorišnu inscenaciju. Dve godine kasnije, Istarsko narodno kazalište iz Pule na svoju scenu premijerno postavlja jedini dečiji naslov nastao iz pera Dušana Radovića - „Kapetan Džon Piplfoks“, takođe u režiji Mustafe Nadarevića koji je lik naslovnog junaka poverio nedavno preminulom Vanji Drahu.
„Skakavci“
Početkom marta 2006. godine, u Zagrebačkom kazalištu mladih, popularnom „Ze-ka-emu“, održana je premijera „Skakavaca“ čiji je autor, takođe, Biljana Srbljanović. Interesantno je da je ova postteatarska drama, isto kao i „Barbelo, o psima i deci“ imala praizvođenje (26. aprila 2005. godine), u Mijačevoj režiji, na Velikoj sceni „LJuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Priču o duboko poremećenim porodičnim odnosima, koji u metaforičnom smislu odražavaju bolest društva, postavio je Januš Kica, a u podeli su brojni poznati hrvatski glumci koje predvodi Pero Kvrgić. I tu je bio kraj... Privremeno. Posle pauze od tri i po godine, pozorišna publika u Hrvatskoj ponovo će biti u prilici da čuje kako na savremeni svet, iz svog ugla, gleda Biljana Srbljanović, čijih je pet drama, od sredine devedesetih godina, prevedeno na 20 stranih jezika i izvedeno u preko 50 pozorišta u Evropi i Americi. A nije ona jedini srpski dramski pisac, bar kada je reč o mlađoj gardi, a da ne pominjemo one starije i klasike, koji je priznat u svetu. Ima ih još. NJihovi uspesi govore u prilog činjenici da smo „po peru“ veoma talentovana nacija. Da li će bar sa njima, u susednoj Hrvatskoj, led početi brže da se otapa, i dalje je pod velikim znakom pitanja. No, zaista je čudno da su naši autori kod prvih komšija, uprkos sjajnim rezultatima, do sada bili tako slabo zastupljeni. Šta je po sredi? Nećemo da zaključujemo, možemo samo da pretpostavimo. Ali, odgovor ćemo zadržati za sebe. Pa, ni u pozorištu nema odgovora svaki put. Jer, ono je, što bi rekao sjajni slovenački reditelj Tomaž Pandur, kao ogledalo. Od njega dobiješ, taman toliko koliko si spreman da uložiš.
