Izvor: Danas, 11.Nov.2015, 15:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Originalne vizije
Nikolaj Demidenko sasvim je osobeni maestro za klavirom. NJegov prvi dolazak u Beograd, zahvaljujući novopokrenutom ciklusu Centra za muziku Kolarčeve zadužbine - Kolarac - tvoj svet muzike (klavira, ovom prilikom) - protekao je tako u znaku ekskluzivnih, originalnih interpretativnih vizija, koje izmiču svakoj unapred pretpostavljenoj fioci tumačenja, ali koje najzad basnoslovno nagrade pažljivog, strpljivog i posvećenog slušaoca. Pred svojim auditorijumom u Velikoj dvorani Kolarca, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << je u prvom delu nastupa zaista nezgrapno umeo da skrene pažnju na svoje postojanje nekolikim telefonskim signalima, Demidenko je svejedno zapalio vatre jednog unikatnog boravljenja u svojoj sopstvenoj umetnosti klavira.
Njegovi Brams i naročito Prokofjev, podigli su na taj način pravi oreol individualnosti u muzici visoko na uvid. Veoma specijalno koncertno veče.
Demidenko od prve svoje pojave na sceni izaziva pozornost i zapitanost. NJegovi uvodni Bramsovi komadi (Kapris op. 76 br. 2, Varijacije na Šumanovu temu op. 9) protiču tako u jednom prenežnom polaganom tonu, u Varijacijama još obojenom izvesnom ruskom emocijom, tek uz povremene izlive klavirske strasti. Očigledno, osetljiva izvođačka duša, Nikolaj Demidenko ovde izražava nesklonost neobazrivim zvučnim burama i uopšte svoj onoj žestini i vatrenosti u kojima se mnogo koji pijanista rado okušava, nadvladavajući ih naprotiv svojim udubljivanjem u detalj, posmatranjem sitnih žilica života kao kroz kakvu naučničku lupu ili okular, ne opterećujući se praznim virtuozitetom, no analizirajući strukturu i nevidljive pojavne oblike najsićušnijih čestica. Preokret međutim nastaje sa Bramsovom Sonatom br. 2, u kojoj najednom pred nama izranja čista energija nekadašnjeg finaliste "Čajkovskog", obdarena introspekcijom u laganom stavu, no takođe prostreljena vodopadima sviračke snage u iskričavim odjecima veštine, kojom dugo odjekuju Scherzo i Finale.
No, pravi Nikolaj Demidenko, svemirski virtuoz klavirske fantastike i svevideći šaman koji bdi nad kompleksnim poretkom stvari u zvuku, pojavljuje se sa Prokofjevljevim "Nestalnim vizijama", u retkoj prilici da ovo delo čujemo integralno na koncertnom podijumu. Taj superiorni katalog doticaja, razmnožene težine, pravci i hitrine, gotovo čine da ne možete poverovati sa kakvom se zapaljivom maštom ovde suočavate, očarani i duboko opijeni dražima neuhvatljivih moći Prokofjevljevog genija i Demidenkove izazvane imaginacije. Izvrsno fokusiran, nenadmašno razborit u briljantnim smenama goropadnih i oniričkih raspoloženja, pijanista Demidenko ovde daje svoje najbolje, da bi naredna Sonata br. 2 op. 14 zaokružila ovu koncertnu posvetu Sergeju Prokofjevu, možda manje dotaknuta magijom od malopređašnjih Vizija, ali sa jednim upečatljivim Scherzom i nenadmašnim finalnim Vivace toliko kontrolisane razuđenosti pažnje na različite detalje, da zbilja ostajete zaprepašćeni i zadivljeni - što je komplikovaniji misaoni zadatak u muzici, to je Demidenko očigledno raspoloženiji da ga majstorski savlada čulnim tretmanom u sopstvenim prostorima zvuka. Plus nekoliko biseva sa Metnerom i Šopenom pred publikom na nogama. Nezaboravno.
Glosa: Što je komplikovaniji misaoni zadatak u muzici, to je Demidenko očigledno raspoloženiji da ga majstorski savlada čulnim tretmanom u sopstvenim prostorima zvuka
