Izvor: Blic, 24.Sep.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak buntovnice srpskog glumišta
„Beket je napisao Godoa u 47. godini, u potpunoj besparici, što znači - za mene još ima nade", svojevremeno je izjavila Sonja Savić. Nažalost, te nade više nema. Crna vest da je preksinoć upravo u 47. godini preminula u svom stanu stavila je tačku i na karijeru i na kontroverze koje su ovu vrsnu glumicu pratile poslednjih deceniju i po. Umrla je mlada, ali je iza nje ostao filmski opus za respekt i mnoga ostvarenja se pamte upravo po njenim ulogama.
Sonja Savić je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << znala da kaže kako su umetnost i gluma njen život i o njoj su, otkad se pojavila, govorili kao o velikom talentu i velikoj glumici.
Osamdesetih godina ulogama u brojnim filmovima („Živeti kao sav normalan svet", „Davitelj protiv davitelja", „Šećerna vodica", „Balkanski špijun", „Una", „Braća po materi"...) osvajala je i publiku i nagrade.
Umela je da bude oštra prema svemu što je norma, institucija, kompromis.... Prema sebi takođe. Nepristajanje ju je obeležilo. Jedan od poslednjih filmova koji je radila „Jug-jugoistok" Milutina Petrovića bio je"skroz njen" jer, tvrdila je, bez ideala, bez vrednosti i uverenja, života nema. „Ko ukine Boga, umire od inflacije".
Glumom je počela da se bavi rano, u amaterskim družinama i u svojevremeno čuvenoj dramskoj grupi Radio Beograda kod Bate Miladinovića u kojoj su tada bili i Svetislav - Bule Goncić, Dragana Varagić, Olivera Ježina i drugi. Kada je 1978, sa 17 godina, upisala Fakultet dramskih umetnosti, majka ju je „kidnapovala" sa snimanja serije „Družina Zore Riđokose" da bi polagala prijemni. Primljena je u klasu profesora Minje Dedića.
Njena filmografija broji pedesetak filmskih i televizijskih uloga, a počela je 1977. filmom „Leptirov oblak". Glumila je u tom filmu, kako je kasnije napominjala, „strejt devojku, potpuno konzervativnu". Znala je da kaže: „Ja i jesam konzervativna i opsednuta pitanjem šta je istina i da li je istina jedna, a ono u šta sam, uprkos dilemi, sigurna jeste da je ona u ljudima".
I možda ima pravo njen kolega Branislav Lečić kada kaže da je Sonju, zapravo, „ubila njena velika inteligencija". U svakoj prilici, u intervjuima koje je davala i televizijskim emisijama u kojima je učestvovala ili ih sama vodila, pokazivala je izuzetnu lucidnost i oštrinu. Nije štedela ni druge ni sebe.
Izdvajajući se od kolotečine i bežeći od kompromisa, gajila je gard prema sredini za koji većina u kulturnoj i drugoj javnosti nije imala razumevanja, smatrajući je osobenjakom. Razloge njene ogorčenosti najbolje je znala ona sama, ali po njenim reakcijama i izjavama može se naslutiti da ju je pogađao opšti nemoral i pravila igre koja ona nije mogla, a nije ni htela da prihvati. S cinizmom se i sama osvrtala na lični život koji nije bio bajka. U neformalnim razgovorima je komentarisala:
„Odjednom saznam kako sam bila žena nečijih života. Posle su oni ostali sa drugim ženama, a ja nisam ni znala šta sam bila."
Kao jednu od svojih najupečatljivijih uloga izdvajala je junakinju u filmu „Braća po materi" govoreći:
„Bila je veoma specifična za spremanje jer sam glumila ružnu, staru i osobu 'uvek pod gasom’, ali sam uspela da izađem na kraj i mislim da sam to učinila kako treba."
Bavljenje pozorištem je takođe bio njen izbor i strast. Opirala se institucionalnom teatru i okretala takozvanim of scenama govoreći:
„Neću da prihvatim angažman. Mene interesuje 'Pivara’ (alternativni teatar koji je svojevremeno vodila Borka Pavićević, prim. n.). Ja sam za of-of Brodvej."
Poslednjih deceniju i po ovdašnja kinematografija kao da ju je zaboravila. Govorila je da su je nepravedno zapostavili, ali i da su joj još dužni za neke filmove, da više i nema dobrih ženskih uloga...
U Sloveniji su imali više razumevanja za njen glumački dar. Jan Cvitkovič joj je dodelio glavnu žensku ulogu u filmu „Hleb i mleko" (2001), koji je nagrađen u Veneciji, a nekoliko godina kasnije ostvarila je izuzetnu rolu neme devojke u Cvitkovičevom filmu „Odgrobadogroba" (2005).
Pravu posvetu dao joj je Milutin Petrović u filmu „Jug-jugoistok" time što ona tumači glavnu junakinja, glumicu koja dolazi iz Slovenije i zove se Sonja Savić. Reditelj Petrović je napominjao da je „Jug-jugoistok" zapravo film o Sonji Savić i Beogradu.
„Osim što govori o gradu, film 'Jug-jugoistok’ gledaocima otkriva i sudbinu nekih ljudi koji zaista postoje. To ne znači da je ostvarenje samo o meni, već da dotiče i one koji su ga montirali, snimali, režirali... 'Jug-jugoistok’ je svojevrstan dokument o zaboravljenoj generaciji", rekla je Sonja Savić.
Poslednju ulogu ostvarila je u TV seriji „Vratiće se rode" Gorana Gajića, s kojim je sarađivala i u njegovom studentskom filmu „Moja sestra".
Njen život i karijeru dodatno je obeležilo intenzivno druženje sa generacijom muzičara novog talasa kojima je posvetila film „Šarlo te gleda". Sonja je sa Milanom Mladenovićem, frontmenom grupe EKV, igrala u filmu „Crna Marija", a tragičan pečat na to druženje stavile su smrti članova ove grupe koji su odlazili jedan za drugim. Sonja je bila usamljenija nego ikad, umesto razumevanja naišla je na surovu osudu sredine koja ju je doživljavala kao nekog ko je potonuo u poroke. Kao krik zvuči njeno priznanje:
„Nekada sam htela i da se udam, da budem konzervativna, da imam decu, nisam jurila frajere, a proglasili su da imam sidu, da se drogiram. Bože oprosti, sačuvaj i sakloni! Možda sam u drugoj polovini života postala to što su želeli! Možda..."
- „Ja sam životni dekadent, jer stvarnost i ja nemamo dodirnih tačaka. Danas je nacizam u modi, što znači da moraš da si nasmejan, zdrav, obučen i napumpan silikonima, dok ja jedem parče hleba razdeljeno na četiri dela."
- „Možda ne bih bila glumica kada bih ponovo počinjala, ali bih svakako bila slobodni umetnik. To sam i sada i priznajem da je u ovim godinama ta „titula" teško breme.
- „Iako me nije bilo na velikom ekranu, od glume se nikada nisam odvojila, a problema je bilo na pretek. Put umetnika je težak. Već posle diplomiranja shvatila sam da uspešna karijera, brak i porodica, ne mogu ići uporedo. Ako se odlučite za brak i dete, najviši nivo u profesiji može da se postigne tek za dvadeset godina, a to mi nije odgovaralo. Opredelila sam se za karijeru..."
- „Danas živim u zatvorenoj zoni Interpola, u estetskom, duhovnom i životnom pogledu ja sam sama. Autentičnost personalnog sretanja sa ljudima, sa njihovom muzikom, filmovima i knjigama, moj je najintimniji oltar i moja monaška civilizacija. Zato govorim o Indošu, Zlatku Buriću Kići, Rundeku, Ivici Vidoviću... Susret sa tim ljudima smatram najvećim kvalitetom mog života."
- „Nekada sam htela i da se udam, da budem konzervativna, da imam decu, nisam jurila frajere, a proglasili su da imam sidu, da se drogiram.
Bože oprosti, sačuvaj i sakloni! Možda sam u drugoj polovini života postala to što su želeli! Možda..."
BIOGRAFIJA
Sonja Savić 1961. - 2008.
- Rođena je u Čačku 15. 09. 1961. godine.
- Debituje u filmu „Leptirov oblak" (1977).
- Diplomirala je glumu 1982. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
- Dobitnica nagrade „Carica Teodora" za „Živeti kao sav normalan svet" (1982).
- „Zlatnu arena" u Puli i „Ćele-kulu" u Nišu dobila je za ulogu u filmu „Šećerna vodica".
- Nagrađena je za film „Život je lep" (1985) na Festivalu u Veneciji.
- Njene replike iz filma „Mi nismo anđeli" postale su uzrečice više generacija gledalaca.
- Odigrala ulogu u filmu „Ni na nebu ni na zemlji" (1994) Miše Radivojevića s kojim je sarađivala u pet filmova.
- Devedesetih godina, iako je bila na margini srpske kinematografije, zapažena je njena uloga u filmu „Urnebesna tragedija".
- Režirala film „Šarlo te gleda", koji govori o grupi „Šarlo akrobata".
- Ostvarila je glavnu žensku ulogu u filmu „Hleb i mleko", nagrađenom u Veneciji.
- Igrala je samu sebe u filmu „Jug-jugoistok" (2005).
- Poslednju ulogu imala je u TV seriji „Vratiće se rode (2007/08).
Petar Božović:
- Juče ujutru mi je stigla poruka na mobilni telefon koja počinje sa, „umrla nam je...". Šta drugo čovek može da uradi u tom trenutku osim da zaplače. Otišla nam je glumačka perla. A to kako se sudbina igra sa nama, to je već sasvim druga stvar.
Mira Banjac:
- Sonja i ja smo poslednji put radile na seriji „Vratiće se rode", ali zauvek će mi u sećanju ostati naš rad na filmu „Balkanski špijun". Sećam se da je Sonja, dok smo spremali taj film, često dolazila kod mene da zajedno radimo. Volela je da je iskritikujem, da joj dam zamerku kako bi što bolje uvežbala ulogu. Bila je veoma draga osoba, sa posebnim zahtevima za umetnost, slobodno mogu da kažem da je bila ekstra glumica. Izuzetna osoba, veoma mlada da bi sada umrla. Imala je to neko retko zanimljivo lice za film. Jako mi je žao što je više nema.
Branislav Lečić:
- Sonja je bila izuzetno talentovana osoba, retko odlična glumica, a moje duboko ubeđenje je da je nju ubila njena velika inteligencija. Ona se, takoreći, urušila u sopstvenu pamet. Zbog toga mislim da je ona poželela nešto više od svega, od života i posegnula za nekim drugim stvarima. Nas dvoje smo završili glumu kod istog profesora... Izuzetno sam je cenio i poštovao, i kao čoveka i kao odličnu glumicu.
Goran Radaković:
- Umrla je jedna od najvećih srpskih glumica. Nekoliko filmova smo radili zajedno i svaki rad s njom je bilo jedno novo, neverovatno iskustvo. Ona je bila, da tako kažem, začetnica jedne nove glume na koju su se kasnije ugledale mnoge mlađe glumice. Ovo je zaista jedna velika nesreća jedne tužne sudbine.
Milena Dravić:
- Pamtiću je po njenoj inteligenciji i kao fantastičnu glumicu. Žao mi je što je sebi prekratila put drogom. Sada će se tek videti sve što je uradila, koliko je bila dobra i talentovana. Mnogo mi je teško zbog njene smrti. Radile smo zajedno, bile smo iz istog kraja...
Vlada Divljan:
- To je za mene veliki šok. Videlo se na njoj da joj stalno nešto fali. Pamtiću je po lepoti i pameti, ali i vrlo velikoj osetljivosti. Nikako nije uspela da progura ovo naše vreme. Bila je previše senzibilna. Bilo joj je jako teško. Teško se mirila s nepravdama i bahatošću, kao i s činjenicom ko vlada ovom zemljom. Nije izgledala baš dobro u zadnje vreme i znao sam da se tako nešto može dogoditi. Stvarno mi je žao.
Srđan Gojković Gile:
- Sonja i ja smo ista generacija. Isto smo godište i znamo se dugi niz godina. Pamtiću je kao veliku i talentovanu glumicu. Bila je među najboljima iz svoje generacije. Puno smo se družili u prvoj polovini osamdesetih. Nismo toliko sarađivali, koliko smo se družili. Sjajna glumica.
Ljubiša Samardžić:
- Sonja Savić spada u najdarovitije mlade glumice poslednjih 30 godina. Sarađivao sam s njom u filmovima „Život je lep" i „Šećerna vodica". Imala je sjajan glumački instinkt, pomalo neobičan i vrlo osoben. Jako me je iznenadila vest o njenoj smrti.
M. Č
Omaž Sonji Savić
Sonja Savić i Bule Goncić u filmu "Šećerna vodica"
