Izvor: Blic, 20.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Novi i divlji' na Ušću
'Novi i divlji' na Ušću
Velika izložba Muzeja Stedelijk, predstavljena u beogradskom Muzeju savremene umetnosti, omogućuje neposredan pogled na noviju evropsku i američku umetnost.
Iako je želeo, selektor izložbe Branislav Dimitrijević, nije mogao da u svoj izbor uvrsti i ostvarenja čuvenih slikara Raušenberga, Džonsa, Lihtenštajna, sliku Barneta Njumana 'Ko se boji crvenog, žutog i plavog', što mu je odmah, na početku pregovora, bilo predočeno. Kasnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se ispostavilo da nije bilo moguće dobiti ni poželjne slike_arhiva Džefa Kunsa, Brajsa Mardena, Lika Timansa, kao i Kifera, i skulpturu Džefa Kunsa. Međutim, i ovih 70 radova, koji će pred publikom biti narednih tri meseca, značiće mnogo za SCG pa i ceo region. Naime, rekonstruisana je istorija svetske umetnosti od 1950. do 2000. godine, od slike_arhiva 'Raznobojni život' Karela Apela iz 1950. godine, koja je predstavljala umetnikov nacrt veliki mural u kafeteriji samog muzeja Stedelijk, pa do fotografija trenutno vodećeg nemačkog fotografa Andreasa Gurskog.
Apel, inače predstavnik umetničke grupe 'Kobra', je autor i fresaka 'Većnice grada Amsterdama', koje su, budući radikalne, izazvale toliku buru protesta da su bile prekrečene. Upravo posle toga, Muzej Stedelijk ponudio mu je da ponovo uradi taj mural. Pored nje na izložbi u MSU su i slike_arhiva značajnog holandskog umetnika Brama van Veldea, prijatelja Semjuela Beketa, kao i slike_arhiva najčuvenijeg pariskog umetnika, 50-ih godina, Žana Dibifea, među kojima i jedna koja svedoči o ovom slikaru kao preteči enformela, jer je među prvima koristio emulzije boje mešane sa peskom.
U prostoriji koja evocira na ponovni dolazak slike_arhiva na scenu, posle eksperimenata u umetnosti koji su vladali 60-ih i 70-ih godina, izložene su kapitalne slike_arhiva italijanskih transavangardista Enca Kukija i Sandra Kije, kao i mala slika - 'Autoportret sa rupom u glavi' Frančeska Klementija.
Nemački neoekspresionizam ili umetnost takozvanih 'Novih divljih' iz istog vremena, zastupljena je takođe na ovoj izložbi. Tu je i slika izuzetno značajnog holandskog slikara Roba Birze, zapravo, aluzije na AIDS i vreme kada su neki umetnici, krajem 80-ih, oslepeli od ove bolesti.
U postavci je dato posebno mesto i video radovima i skulpturama umetnika druge polovine 20. veka. Video-rad Džona Baldesarija 'Savijanje šešira' znatno je uticao i na našu konceptualnu umetnost stvaranu oko Studentskog kulturnog centra u Beogradu. Publika može čak ida uđe u 'Ćeliju za učenje i spavanje' holandskog umetnika Jupa van Lishauta, baziranog na umetnosti koja je granično delovanje između skulpture i arhitekture, nastaloj iz potrebe da umetnost bude bliža životu, u stvari, funkcionalnija.
Pažnju naročito privlači segment izložbe posvećen umetnosti 90-ih godina, jer ona podrazumeva bavljenje telom, seksualnošću, bizarnostima. Engleskinja Trejsi Emin svojim radom govori o sopstvenim iskustvima seksualnosti, o adolescentskoj i traumatičnoj seksualnosti. Na teskobno prikazivanje infantilne seksualnosti odlučuje se Holanđanka Kiki Lamers. Pored kapitalnih dela minimal-arta, umetnika kao što su: Rajman i Džad, predstavljena je i skulptura Ričarda Dikona 'Neodlučnost', jedno od najznačajnijih dela na izložbi.
Važan deo izložbe odnosi se na vrhunska dela konceptualne umetnosti. Ključni rad Jana Dibetsa, koji se bavi pojmom perspektive, destabilizujući ga, jedan je od najznačajnijih u postavci. Asamblaži Džima Dajna, umetnika hepeninga suprotstavljeni su Armanovim delima novog realizma, nastalim gomilanjem odbačenih predmeta. Lj. Jelisavac
