Izvor: Politika, Tanjug, 03.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Narodni muzej čeka rekonstrukciju
Odlaganje aktivnosti na rekonstrukciji Narodnog muzeja odražava se ne samo na stanje umetničkog blaga nego i na finansije, jer prethodni predračun od 25 miliona evra sada iznosi 29 miliona evra
Najnoviji datum koji se spominje kao rok za završetak rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu je 2012. godina. To znači da je prvobitni rok (2010) pomeren za dve godine, a na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Narodnom muzeju pokušali smo da dođemo do odgovora šta je uslovilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zastoj. Direktorka Narodnog muzeja u Beogradu Tatjana Cvjetićanin sa članovima Upravnog odbora ove institucije rekapitulirala je dosadašnje aktivnosti koje su se, od 2003. godine, intenzivno sprovodile u cilju započinjanja planiranih radova i posebno istakla veoma loše uslove u kojima se nalaze umetnički predmeti Narodnog muzeja.
Poslednji sastanak sa aktuelnim ministrom kulture predstavnici Narodnog muzeja imali su u julu ove godine, a nedavna izjava Nebojše Bradića da će se na osnovu preduzetih ekspertiza naći rešenje za Narodni muzej već u decembru naišla je u Muzeju na odobravanje. Predstavnici Narodnog muzeja, takođe, očekuju da im se tačno kaže koje su nepravilnosti uočene u sklapanju ugovora sa firmom „Kunstrans” koja je gradila depo za čuvanje umetničkog blaga, a koje je nagovestio u izjavi za medije Nebojša Bradić.
Inicijativa za rekonstrukciju Narodnog muzeja u Beogradu pokrenuta je u novembru 2001. godine (pre toga inicijative su datirane na 1979, 1996. i 1998. godinu). Donatorska večera na inicijativu Zorana Đinđića događa se 2002, a pripremni radovi, snimanje stanja, naredne godine. Za glavnog i odgovornog arhitektu izabran je profesor dr Milan Rakočević, a izrada projektne dokumentacije završena je 2007. godine (projekat dobio nagradu Privredne komore).
U međuvremenu je, po najmodernijim standardima, izrađen i depo za preseljenje i čuvanje umetničkih dela prema ugovoru sa firmom „Kunstrans” koja je, kao što se navodi u dokumentaciji Narodnog muzeja, „jedino preduzeće koje ispunjava reference koje ga kvalifikuju za adekvatno pohranjivanje kulturnih dobara”. Objekat je dobio upotrebnu dozvolu 2007. godine, kada je stručna komisija Narodnog muzeja u Beogradu i Ministarstva kulture konstatovala da uslovi u depou odgovaraju najvišim propisanim standardima za smeštaj i čuvanje kulturnih dobara.
Narodni muzej čuva 400.000 predmeta, od toga oko 3000 slika, 7000 grafika, arheološki materijal" Predmeti su spakovani, razvrstani, Narodni muzej je prva institucija koja je označila predmete bar kodovima. Za sve ove aktivnosti utrošeno je oko 187 miliona dinara. Umetnički predmeti, međutim, još nisu preseljeni u – za tu svrhu izgrađeni – depo.
– Odlaganje bilo koje aktivnosti ugrožava dinamiku rada na rekonstrukciji, ali se odražava i na finansijsku konstrukciju. Prethodni predračun od 25 miliona evra sada iznosi 29 miliona evra, a uslovi u kojima se trenutno nalaze predmeti u Narodnom muzeju pogoršavaju se iz dana u dan – rekla je Tatjana Cvjetićanin. – Više puta smo pisali da su neke instalacije iz 1903. godine, da je vlaga ozbiljan problem, a poslednji snimak od pre nekoliko meseci pokazuje da je došlo do pucanja radijatora ali, srećom, grejna sezona još nije bila počela pa nije pričinjena veća materijalna šteta.
Iako je komisija Ministarstva kulture u novembru 2007. godine dala pozitivno mišljenje o depou koji se nalazi na periferiji Beograda, čini se da je upravo u vezi sa ovim objektom cela stvar stala. Prema rečima Marice Šuput, predsednice Upravnog odbora Narodnog muzeja, od 2007. godine „Kunstrans” koji je sagradio depo ispostavlja račune Narodnom muzeju koji, opet, traži od Ministarstva da prebaci sredstva, ali odgovora nema. Narodni Muzej ne dobija ni saglasnost Ministarstva da preseli dela.
Marica Šuput kaže da su celokupna izrada projektne dokumentacije kao i sve kasnije faze u vezi sa pripremom za rekonstrukciju rađene u saradnji sa Ministarstvom kulture i uz njegovo odobrenje. Isticanje „spornih tačaka” u ugovoru sa „Kunstransom” razrešava se u aprilu 2008, na sastanku sa predstavnicima Direkcije za imovinu, Ministarstva kulture i „Kunstransa”, i ugovor se menja – upotpunjena je vlasnička dokumentacija, utvrđena kvadratura depoa" Novi nacrt ugovora prosleđen je Pravnoj službi Ministarstva kulture, koji ona prosleđuje Republičkoj direkciji za imovinu"
– Na svako naše pitanje šta nije u redu, u telefonskim razgovorima sa pravnom službom Ministarstva kulture, odgovarano je – „ništa ne brinite, to su neke manjkavosti, neke nepreciznosti, vi radite dalje – kaže Marica Šuput.
Tatjana Cvjetićanin ističe da sredstva iz NIP-a i dalje stižu u Muzej: ove godine je za administrativne poslove dobijeno oko 10,4 miliona dinara, u planu su i sredstva za 2009. godinu tako da su i ove spekulacije o obustavljanju sredstava netačne. – Nagađanja da je sve bilo bez tendera nemaju osnovu, zato što je sve urađeno prema Zakonu o javnim nabavkama – kaže Tatjana Cvjetićanin.
Na sudu se danas vodi spor između Narodnog muzeja i „Kunstransa” zbog neplaćenog duga od 300.000 evra za dosadašnji zakup. Podsetimo, površina depoa iznosi oko 1.300 metara kvadratnih, a zakup je oko 35.000 evra mesečno.
Na jučerašnjoj konferenciji za novinare čulo se i da su neki mediji bili maliciozni prilikom izveštavanja o pripremama za rekonstrukciju Narodnog muzeja, nazivajući depo magacinom i neadekvatnim mestom za čuvanje velikog blaga. Takođe su se u nekim medijima pojavile spekulacije o visini primanja članova UO Narodnog muzeja, pa su juče izneti podaci da su ta sredstva između 3000 i 5000 dinara. Kao predstavnici Upravnog odbora Narodnog muzeja juče su prisustvovali i profesori Aleksandar Palavestra, Aleksandar Todorović, Nina Popović Živančević, kao i Dragomir Acović, član Krunskog saveta.
Marija Đorđević
-------------------------------------------------
Bez odgovora u Ministarstvu kulture
Ministar kulture Nebojša Bradić je trenutno na službenom putu, pa niko u Ministarstvu kulture u odsustvu ministra nije želeo da daje izjave vezane za Narodni muzej.
M. Đ.
-------------------------------------------------
Dragan Kojadinović: Posao je pravno potpuno čist
Dragan Kojadinović, ministar kulture u Vladi Srbije od 2004. godine, kada je sklopljen ugovor Narodnog muzeja i „Kunstransa”, u izjavi za „Politiku” kaže:
– Smatram da je ovaj posao pravno potpuno čist. Problem je što je verovatno neko drugi bacio oko na taj posao kada je video predviđenu sumu novca. Ja sam, još tada, tražio da vlada bude garant za posao rekonstrukcije Narodnog muzeja i da, kada pravi budžet, ima u vidu da je to posao koji će trajati nekoliko godina. Meni je Mlađan Dinkić predložio da to zato i uđe u NIP, jer će tako biti operativnije. Kasnije će Dragan Đilas postaviti pitanje zašto je Narodni muzej u NIP-u. Imao sam priliku da vidim sagrađeni depo, da bi mi savest bila čista, i moram reći da je on zaista urađen po najvišim standardima.
M. Đ.
[objavljeno: 04/12/2008]
