Izvor: B92, Beta, 22.Dec.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
N. Bradić: Ne razmišljam o smenama
Preuzeto iz Kulturnog dodatka dnevnog lista "Politika"
Autorke: Vesna Roganović - Marija Đorđević
Finansiranje velikih institucija jedan je od prioriteta Ministarstva za kulturu i u tome nema ničeg spornog. Problem je u infantilnoj zahtevnosti nekih, neretko vodećih ljudi koji u njima rade koji očekuju da ih Ministarstvo finansira u neograničenom obimu. Prošlo je vreme u kom je Ministarstvo najveći deo novca izdvajalo za održavanje zgrada i plate >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zaposlenih bez obzira na njihov realni učinak. Nas fokus je na prepoznavanju i podržavanju inovativnih programa
Uprkos opštoj povici na nacrt budžeta Srbije u 2009, naš sagovornik Nebojša Bradić, ministar kulture, nije nezadovoljan: pored lobiranjem „osvojenih" 6,9 milijardi, umesto prvobitnih 6,3 milijardi dinara (što je za 5,4 odsto više nego lane), planirano je i 600 miliona iz Nacionalnog investicionog programa. Prema usvojenom finansijskom planu Ministarstva kulture, prvi put znatan deo tog kolača biće jasno izdvojen za predstavljanje naše kulture u svetu: „Hoćemo da podstaknemo i naše institucije i naše umetnike da sa svojih matičnih adresa idu put drugih mesta Srbije, ali i put inostranstva."
Na koji način ćete to ostvariti?
Treba inicirati ambicioznije projekte – ne samo po jednu izložbu ili koncert što ostane upamćeno samo kao kulturni incident. Valjalo bi ozbiljno osmisliti paket prezentacija u vidu dana srpske kulture, koji će se odnositi na sve oblasti kulture – teatar, film, slikarstvo, muzika, pisana reč, izdavaštvo... Programi bi se ostvarivali putem konkursa, a institucije bi mogle da budu njihovi nosioci. Uz napomenu da je konkurs samo sredstvo kojim se ostvaruje transparentnost. Konkursne komisije činiće eksperti i priznati umetnici, koji će ocenjivati kvalitet molbe, njen potencijal da se plasira van naših granica, a najpre sposobnost aplikanta da ostvari projekat.
Na početku mandata, u Ministarstvu smo zatekli veliki broj poslova koji su bili planirani i započeti, ali po dinamici kojom su realizovani nikako nisu mogli da budu dovršeni u toku ove kalendarske godine. Ovo znači da bi novac predviđen za njih bio vraćen u budžet, ili za kulturu nepovratno izgubljen. Radi se o sredstvima NIPa, kojima je prošle godine bilo predviđeno oko 670 miliona za projekte rekonstrukcije objekata kulture, pri čemu je dinamika realizacije istih, u julu mesecu ove godine, bila samo šest odsto. Mi smo tu dinamiku ubrzali, a tamo gde je bilo prekasno ili neizvodljivo, u dogovoru sa Ministarstvom NIP-a, sredstva smo preusmerili na druge projekte.
Ko je profitirao?
Sredstva su preusmerena projekatima u domenu zaštite kulturnog nasleđa, a određeni projekti iz domena filmske produkcije naknadno su takođe uzeti u obzir. To su filmovi koji nisu mogli da budu finansirani iz prethodnog budžeta jer nije bilo dovoljno sredstava, a bili su visoko ocenjeni od strane stručne komisije.
Postojali su predlozi da se doniraju strani izdavači za prevode naših pisaca, ali i domaći, kako bi se dela naših pisaca ponudila izdavačima na stranim jezicima? Šta je prioritet?
Prioritet je podsticanje interesovanja za našu književnost u inostranstvu. Biće raspisan konkurs Ministarstva namenjen stranim izdavačima za prevođenje dela naših pisaca. Trenutno razmišljamo o tome kako će Ministarstvo kulture pokrenuti projekat ponovnog izdavanja knjiga Ive Andrića na velike jezike povodom 50 godina od dobijanja Nobelove nagrade. Iniciramo kvalitetne prevode i time započinjemo pripreme za sajam knjiga u Lajpcigu 2011. godine, gde će naša zemlja biti gost. Cilj je da Beograd jednog dana bude prestonica knjige. Intenzivno ćemo raditi na podsticanju i podržavanju mladih stvaraoca za prvu knjigu, prvu izložbu, koncert. Inovacija u kulturi je ključ uspeha svakog kulturnog projekta.
Znači li to da će se smanjiti deo budžeta za održavanje i plate?
Plate se za sada neće smanjivati. No, Ministarstvo kulture je na drugi način pristupilo finansiranju kulture. Finansiranje velikih institucija jedan je od prioriteta Ministarstva za kulturu i u tome nema ničeg spornog. Problem je u infantilnoj zahtevnosti nekih, neretko vodećih ljudi koji u njima rade koji očekuju da ih Ministarstvo finansira u neograničenom obimu. Prošlo je vreme u kome je Ministarstvo najveći deo novca izdvajalo za održavanje zgrada i plate zaposlenih bez obzira na njihov realni učinak. Kada bi neko upitao neke od zaposlenih u nekoj od velikih kulturnih institucija šta im je posao, mnogi ne bi ni znali da kažu. Mi želimo promene takvog stanja, ne samo u 2009. godini , već i u periodu koji sledi. Naš fokus je na prepoznavanju i podržavanju inovativnih programa i kreativnih ljudi na polju kulture, za koje je verovatnoća da će imati uspešnu realizaciju velika.
Koje zakone će Ministarstvo najpre da predloži?
Krovni Zakon o kulturi je prioritet, on će odrediti okvir drugih zakona. Taj zakon će štititi postojeće ustanove kulture, ali će ohrabrivati i nastanak novih institucija, kao što je centar za konzervaciju, nacionalni centar za knjigu, muzički informativni centar...
Koje su institucije dobro radile, a koje ne, u prethodnom periodu?
Dobar ili loš rad ustanova utvrđuju upravni odbori. A Ministarstvo kulture nije šalter gde se izdaje određena suma novca, već želi da bude partner.Postavićemo pitanja i sačekati odgovore. Mislimo da će upravo na osnovu partnerstva i već uspostavljenog dijaloga doći do novih vidova saradnje i promena na regionalnom, nacionalnom, internacionalnom planu.
Hoće li to novo partnerstvo dovesti do kadrovskih smena?
Očekujem da postojeći direktori institucija ponude viđenja razvoja svojih institucija. Ne razmišljam o smenama. Važnije je uvođenje novih menadžera kulture, koji treba da, u narednom periodu, preuzimu odgovornost u kulturi, preispitaju potencijale svojih ustanova, naprave bolju selekciju i racionalizaciju svog poslovanja.Dakle očekujem da se uspavani probude, pokrenu, promene, i da sami smene loše stanje u kom rade i žive.Hitno.
Šta će se desiti u slučaju osetnije ekonomske krize, ili manjeg priliva sredstava u budžet od planiranog?
Najbolje institucije i najbolji projekti biće nezamenljivi i u uslovima krize. Oni koji imaju jasno definisanu misiju, dobiće osnovnu podršku.
Sponzori već finansiraju kulturne događaje – javna preduzeća, velike banke, korporacije. Šta ako zbog krize najpre počnu da štede na donacijama kulturi?
Da bi sektor kulture mogao da napreduje morao bi ubuduće više da se oslanja na nezavisne izvore podrške. Primeri kakav je „Umetnost davanja” jesu retkost. Za to je neophodna drugačija, stimulativna poreska politika, zakonska regulativa i donirane zaostavštine. U svetu, jedan projekat dobija novac od nadležnog ministarstva u iznosu koji je ponekad vrlo simboličan, ali se mehanizmom multiplikovanja ta donacija višestruko uvećava. Kod nas je malo onih koji razmišljaju o tome da da uključe što više partnera finansiranje programa. Ponekad im se čini da je to lavirint u koji je teško ući a još teže izaći. Neki se plaše da će, ukoliko dobiju podršku kompanije ili pojedinca, umanjiti sredstva koja im sleduju iz državne kase, što je netačno. Ministarstvo će ohrabrivati preduzimljive. Novi Zakon o zadužbinama će podsticati socijalnu odgovornost i vraćati nas dobrim iskustvima srpskog zadužbinarstva. Pre stotinu godina ono je cvetalo, a sada se sve svelo na nekoliko zadužbina. A pojedine se obraćaju ministarstvu da im finansira delatnost!
Ali kultura je dosad dobijala sredstva jedva dovoljna za preživljavanje. Živimo u tranzicionoj zemlji i dosad su sredstva davana mahom za građevinske investicije, održavanje, a ne za stvaraoce koji su među najmanje plaćenim u svojoj socijalnoj kategoriji?
Sve što ste rekli tačno je, i nažalost imperativ vremena u kome živimo. To je realnost i moramo pokušati da od nje dobijemo najviše.A to ćemo moći ako utrostručimo svoje lične napore i pristupimo preciznoj analizi a potom racionalizaciji. Zato je najvažnije izdvojiti jasne ciljeve institucija kulture i njihove programe.U tehniku se mora i dalje ulagati, ali se ne sme zaboravljati na edukaciju. Treba iskoristiti mogućnost povezivanja sa fondovima evropske zajednice, što je Ministarstvo kulture i pokrenulo preko tačke kulturnog kontakta.
Da li je trenutak globalne recesije pogodan za model tržišne kulture?
Tržišna osnova u našim kulturnim ustanovama gotovo da ne postoji. Kod nas se reč komercijalno uzima kao alibi za negativno određenje svega što upućuje na tržište. A to je pogrešno. Komercijalizacija, od koje se ovde u određenim krugovima zazire, u startu nema negativno značenje. Meni ne smeta da hiljade ljudi u Beču idu u galeriju Albertina gledaju slike Van Goga, iako one tu možda nisu najbolje smeštene. Kod nas muzeji mogu da budu prazni, a da se niko ne zapita zašto u njih ne dolazi publika. Moj kolega, direktor pozorišta u Budimpešti, je u trenutku kad je otpočeo da rekonstruiše pozorište iznajmio šator i godinu dana prikazivao predstave u njemu. Ne kažem da nacionalno kulturno blago treba stavljati u šatore, ali postoje prostori u kojima ono može da bude predstavljeno. Uostalom, muzeji jesu naučno ustanovljeni teatar. Nije cilj da svaki muzej ima jednu stalnu postavku i tako postane estetizirano skladište vrednosti.. Muzejski programi se moraju stvaratu u skladu sa potrebama i interesima njihovih aktuelnih i potencijalnih korisnika. A to podrazumeva rad i stalan napor. Ako je na pravom mestu dobar direktor, kao onaj u prijepoljskom muzeju, koga sam na poslu zatekao u pola osam ujutru, za razliku od vršačkog, gde me direktorka nije sačekala ni u četiri posle podne, jasno je na šta mislim.
Šta je sa pozorištima, šta bi trebalo najpre menjati?
Angažovanje umetnika, pozorišnih stvaralaca i drugih, po projektu i ugovoru, čini mehanizam kulture mnogo dinamičnijim i otvorenijim. Narodno pozorište ima više od 800 zaposlenih. Slična pozorišta u regionu imaju 500. U svim pozorištima problem je nedovoljan broj mladih umetnika, i štošta drugo kad govorimo o kvalitetu.Dakle u kvantitetu previše u kvalitetu premalo. Reforma je sudeći po većini pokazatelja neophodna, a finansijska kriza koja kuca na vrata biće joj podsticaj.
Kako će Ministarstvo pomoći da se reforma lakše ostvari?
Najlakše je reći kriza je, nemojte sad da reformišete institucije. Ako institucije kulture budu imale jasne ciljeve i kvalitetne programe, Ministarstvo kulture će naći sredstva i načine da im pomogne u realizaciji.
Koje greške prethodnika nećete ponoviti?
Jednu grešku sam već ispravio - kabinet sam obojio u drugu, prijatniju boju.
----------------------------------------------------------------------
Nedavno ste se sastali sa gospodinom Amfilohijem. O čemu ste razgovarali?
Razgovarali smo o obnovi manastira na Kosovu i dogovorili smo da se u narednom periodu Republički zavod za zaštitu spomenika kulture uključi u radove na obnovi Pećke patrijaršije.
Foto: Beta
