Izvor: Blic, 06.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miroslavljeva jeremijada
Miroslavljeva jeremijada
Obično se naučnici koji uzmu za predmet neku oblast života ili umetnosti zaljube u premet svoga proučavanja. Miroslav Radonjić ne spada među takve teatrologe. Njemu je Pozorišni muzej Vojvodine prošle godine izdao studiju sa dugim naslovom 'Savremena domaća drama na sceni Srpskog narodnog pozorišta (1945-1965), koja je jedna nepoštedna slika stanja naše dramske književnosti u tom ne baš najgorem, ali ipak neveselom trenutku naše istorije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Miroslav Radonjić (za manje obaveštene nije reč o njegovom dvostrukom imenjaku, takođe teatrologu, danas direktoru 'Sterijinog pozorja', koji svom imenu dodaje nadimak Miki), sa beskompromisnom kritičnošću ocenjuje sve osnovne tematske i žanrovske tokove naše tada nejake dramske književnosti pred i malo posle osnivanja 'Sterijinog pozorja' 1956. godine. Tako autor zaključuje da je 'naša savremena dramaturgija skoro bez izuzetka, rekli bismo čak svesno, propuštala da bude pouzdan svedok čitavog našeg društvenog procesa i zbivanja'. O tada relativno najbrojnijoj antimitskoj drami, koju ubrzo nasleđuje pseudoistorijska drama na teme iz naše istorije, Radonjić čak ima ironičan odnos: 'Opterećeni naslagama vekova, a nedovoljno hrabri da stvari nazovu pravim imenom, naši dramski stvaraoci kaplju, poput monaha Pimena, besane noći, da bi autentični trenutak stvarnosti preneli nekoliko stoleća unazad...'.
Za komedije toga vremena autor piše da 'po nepisanim zakonima najradije gledana, ona se, uglavnom, gubi u okodirektorskim banalnostima'.
Svoju oštrinu sudova Radonjić objašnjava u postskriptumu: 'Ova knjiga je tek malo izmenjena magistarska teza odbranjena 1972. godine. Danas bih o nekim dramskima delima pisao ‘sa boljim razumevanjem izvanliteraranih okolnosti i manje žurno’'. To ne znači da za neke drame tog perioda nije i tad smatrao da će pretrajati kao autentične vrednosti. A koje, pročitajte studiju! Kad je reč o ovoj knjizi, ja se više slažem sa onim 36-godišnjim gnevnim Miroslavom Radonjićem, nego sa ovim danas. Katkad nam je potrebna i po neka jeremijada.
Srednji vek
Uprkos neviđenim tehničkim dostignućima, od novih astronomskih otkrića, do obećanja besmrtnosti koje najavljuju eksperimenti sa kloniranjem, uprkos neverovatnoj mikrotehnologiji koja obezbeđuje ostvarenje fantastičnog virtuelnog univerzuma, uprkos raskrinkavanju hiljadugodišnjih mitova koji su čovečanstvo držali u mraku neznanja, poslednji dani protekle godine, obeleženi javnim smaknućem Sadama Huseina, potvrdili su slutnje nekih teoretičara kulture, da savremeni svet uprkos svojoj samozaljubljenosti, nezadrživo tone u mrak novog Srednjeg veka.
Iako se civilizovana društva pozivaju na neprikosnovenost vrednosti ljudskog života, odbacujući smrtnu kaznu kao model punitivne politike, savremeni svet je, zaklanjajući se iza krvničke vladavine žrtve, i lokalnih zakona koji predviđaju i najtežu kaznu, ne bez izvesne doze nonšalancije, primio vest o nepromenljivosti odluke iračkog suda.
Da stvar bude saglasna modernom poimanju medijske kulture, jedna od velikih svetskih medijskih kuća je u iščekivanju najavljenog događaja, upriličila razgovor za doktorom anatomije koji je na plastičnom modelu objasnio gledalaštvu širom sveta, kako će fiziološki reagovati osuđenik, u trenutku vešanja.
To što smo nekoliko sati kasnije imali priliku da i vidimo kako se Huseinu stavlja omča oko vrata, nimalo se ne razlikuje od srednjevekovnih svetkovina u kojima su javna pogubljenja bila smišljeni manevar za postizanje instant društvene integracije, manevar koji se temeljio na mešavini zastrašivanja i kolektivne katarze.
Novi srednji vek nije renoviran samo činom u kojem smo kao publika, bez prethodnog upozorenja, postali saučesnici u ovom gnusnom događaju. Nije obnovljen čak ni činjenicom nepodnošljivog varvarizma egzekucije, kao ni dramatičnim instrumentalizovanjem javnosti, u ime zataškavanja kolapsa Velikog Mira. Čini se da je Novi Srednji Vek zakucao na naša vrata, najpre po ravnodušnosti sa kojom smo primili ovo, kao i mnoga druga ubistva.
|
