Izvor: Politika, 06.Apr.2015, 22:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miris šljive u zrenju jači od kozmetike
U srpskim kultnim radnjama šljiva je imala vidnu ulogu: pod njom su se vršila opela; sahranjivala nekrštena deca; ona se sadila po grobljima; smatrala se i senovitim drvetom; i drvetom s magijskim moćima...
Trebinje – U Trebinju, na Dučićevim večerima poezije, održan je naučni skup na temu „Zvuk, metar i smisao Milosava Tešića”. U radu skupa učestvovalo je dvadesetak književnih kritičara, istoričara književnosti, univerzitetskih profesora. Milosav Tešić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (1947), jedan od najznačajnijih srpskih pesnika, dobio je Dučićevu nagradu 2001. godine.
Da li seponekad iznenadite kada čujete neka nova tumačenja vaše poezije?
Već i svojim naslovima pojedini referati sa ovog naučnog skupa najavljuju ponešto što je i za mene kao autora novost u tumačenju onog o čemu sam pevao. Pesnik u stvari ne može biti, a i ne mora, svestan svih mogućih značenja koja proističu iz njegove lirike. Ponekad je potrebno da prođe vremena i vremena, pa da nečijim velikim trudom, znanjem i interpretativnom darovitošću jedna pesma, jedna strofa ili samo jedan jedini stih progledaju iz dna sebe i izađu iz svog „mraka” sa dotad neotkrivenim pesničkim slikama, značenjima, porukama, nagoveštajima...
U Dučićevom smo gradu. Kakav je vaš odnos prema ovom pesniku, koji je dugo bio skrajnut?
I veliki Dučić je – iz političko-ideoloških pobuda, ali i pod pritiskom novih modernističkih i avangardističkih tokova u razvoju srpskog pesništva s početka 20. veka, kao i kasnije – bio potcenjivan, osporavan i zaobilažen pesnik. On se posle Drugog svetskog rata nekako nevoljno (uostalom kao i većina pisaca srpske moderne) provlačio kroz školsku lektiru.
Dučićev doprinos modernom preobražaju srpske književnosti s početka 20. veka (period između 1900. i 1914. godine) neosporan je. Negujući – pod uzletom i uticajem liberalnog duha u srpskom teorijskom mišljenju – literarni individualizam, Dučić, Rakić, Pandurović i Dis (pomenimo samo njih), u svakom estetičkom pogledu, unapredili su srpsko pesništvo u odnosu na prethodeću romantičarsku i Vojislavljevu epohu u njegovom razvoju, ali i u odnosu na sve ono što je u njemu bilo duboko provincijalno. (O tome podrobno i analitički piše Leon Kojen u svojoj novoj knjizi „U traženju novog”). Misaono razvijajući svoj pesnički izraz, Dučić je i kasnijom, a naročito poznom lirikom (a baveći se sa žarom i drugim književnim žanrovima) nedvosmisleno potvrdio da pripada krugu najznačajnijih srpskih pesnika.
Tvorac ste, primetila je kritika, novih varijanti klasičnih srpskih metara. O čemu je reč?
Počev od zbirke pesama „Krug račanski, Dunavom”,isključivo pišem u novim varijantama klasičnih srpskih metara, ali pokušavam da unutar tih metara iznađem i još koju ritmičku varijaciju. Ovom prilikom reći ću toliko da u tome postoji pokušaj da se, koliko to priroda srpskog jezika dopušta, klasičnim i delotvornim srpskim metrima – u vremenu sveopšteg nacionalnog osipanja – produži život svežijim ritmičkim impulsima i skladovima. Ujedno je to i napor da se u poeziji održi jasno izraženo i prepoznatljivo ritmičko kazivanje, jedno od najprirodnijih njenih svojstava. To svakako stoji u punoj suprotnosti sa onim pesništvom koje se lišava sopstvenog ritma i poistovećuje s proznim izrazom.
Bliski su vam biljni svet i svet gljiva. To se jasno očituje u vašem stvaralaštvu. Otkuda to interesovanje i da li svaku biljku o kojoj pevate bliže poznajete?
U mojoj lirici biljni svet je kultna odrednica, a napisao sam i jednu knjižicu lirsko-pripovedne proze u kojoj su „glavni junaci” pretežno gljive. Biljno carstvo, čak i neposmatrano sa stanovišta korisnosti, upotpunjuje i samom svojom pojavnošću čovekov zemaljski život, a na neki način ono je čoveku i sudbinski srodno. Ne pevam o bilju koje ne poznajem. Lako se da videti – osobito u pesmama ispevanim u vezanom stihu, gde se sve odvija na otvorenom prostoru – kad je jedan fitonim tek go i prazan literarni ukras.
Pesma „Šljiva srpska” postala je, na neki način, vaš zaštitni znak. Kako je nastala ova pesma?
U srpskim kultnim radnjama šljiva je imala vidnu ulogu: pod njom su se vršila opela; sahranjivala nekrštena deca; ona se sadila po grobljima; smatrala se i senovitim drvetom; i drvetom s magijskim moćima... Uostalom, rođen sam među šljivama, sadio sam, tresao i kupio šljive, pekao i pio šljivovicu. Miris šljiva u zrenju nadmašuje sve veštačke kozmetičke i parfimerijske mirise. Pred izgledom šljivove srčike mora zastati svaki slikar i vajar. Kad u jesen otežaju i poviju se pod rodom, šljive vascelu Srbiju pretvore u Pomonin voćnjak pod modrim skulpturama. Sve to mogu biti izvori pesničkog nadahnuća.
U redakciji ste koja izrađuje „Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika”. Dokle se stiglo u ovom velikom projektu i hoće li se menjati naziv rečnika?
Intenzivno se radi na njegovom 20. tomu (slovo P) i to u završnim fazama izrade, dok je u osnovnoj fazi završen i 21. tom, a urađeno je i nekoliko sekcija teksta koji zalazi u 22. knjigu.
Nijedno rešenje u vezi s promenom imena Akademijinog rečnikanije bez nedostatka, a sa nedostatkom je i njegov još uvek važeći naziv. Ali i s tim imenom – zasad toliko da kažem – on je po broju srpskih izvora (znatno većem od ostalih), po načinu izrade, ali i po duhu i tonu prvenstveno srpski rečnik: štampa se ćirilicom, piše ekavicom, u njegove izvore (sa svojom izvornom grafijom) ušla su i dela pisana svim varijantama književnog jezika predvukovskog perioda.
----------------------------------
SANU je potrebna ličnost visokog morala
Danas je izbor predsednika SANU. Kakav predsednik je potreban ovoj našoj ustanovi?
Podrazumeva se da budući predsednik SANU mora biti ličnost visokih moralnih i naučnih kvaliteta. Naredni predsednik trebalo bi (sa ostalim časnicima i onim članovima Akademije koji su spremni na to) da se posveti unapređenjui modernizaciji svih onih oblasti rada kojima se Akademija bavi, ali i osmišljavanju novih: počev od administrativnih poslova, informativne službe i izdavačke delatnosti, pa do organizacije tribina, naučnih skupova i umetničkih priredbi...
Zoran Radisavljević
objavljeno: 07.04.2015.
.jpg)
