Izvor: Politika, 17.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Magične slike Pariza
Nenadmašni u negovanju sopstvene kulturne baštine, Francuzi su poklonili pažnju nakitu koji je kreirao čuveni Rene Lalik
Specijalno za "Politiku"
Pariz – Ono što najviše pleni u francuskoj prestonici, sem živosti istorijskih kvartova u kojima ljupke uličice čudesnih imena izbijaju na bleštave bulevare, svakako je kulturna raznolikost koju osećate na svakom koraku: u metrou, kafićima, parkovima, na kejevima Sene. Okruženi ste ljudima svih rasa, čija odeća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neretko odaje njihovo poreklo, ali i zavodljivost masovne kulture.
A ponekad možete upoznati neku daleku civilizaciju i njene goruće probleme i na neobičnom mestu. Visoka gvozdena ograda prelepog Luksemburškog parka, u srcu Latinskog kvarta, odavno je postala izložbeni prostor, stavljen na raspolaganje čuvenim fotografima. Ranijih godina, prolaznici su mogli uživati u snimcima neverovatnih pejzaža naše planete ili erupcija aktivnih vulkana, a danas izaziva divljenje osamdeset umetničkih fotografija agonije Sahela, gde se stanovnici na razne načine dovijaju da prežive boreći se za svaku kap vode.
Roberto Neumiler zabeležio je bogatstvo narodnih tradicija Mauritanije, Malija, Nigera, Senegala, napredovanje pustinje, teške posledice loše ishrane. Polako se krećete duž ograde, čas sleđeni od užasa čas osunčani lepotom, pa produžujete do zgrade Senata i Luksemburške palate gde se smenjuju prestižne izložbe još od 1750. Ovoga puta, u polutami muzeja ne zrači, specijalno osvetljena, Rafaelova Fornarina, nego svetluca ništa manje senzualna Žena-vilin konjic raširenih krila, čaroban privesak za lančić, načinjen od cizeliranog zlata, višebojne gleđi, brilijanata. Reč je o izložbi koja je ovih dana u centru pažnje, a nije ni slikarstvo, ni riznica drevne egipatske ili jermenske civilizacije. Nenadmašni u negovanju sopstvene kulturne baštine, Francuzi su poklonili pažnju nakitu koji je na prelazu iz devetnaestog u dvadeseti vek kreirao čuveni Rene Lalik.
Posvetivši se 1880. crtanju nakita za draguljare Pale rojala, Lalik ubrzo otvara sopstvenu radionicu i upošljava tridesetak zanatlija. Nadgleda sve etape nastanka novog umetničkog dela što valorizuje dotad potcenjene materijale: rog, slonovaču, emajl, ili skromno kamenje kao što je žad, oniks, ahat, opal. Pre njega, vrednost nekog broša cenila se samo u karatima zlata i dijamanata. On popularnoj Art nouveau nudi nakit u vidu bajke, inspirišući se prirodom, japanskim gravirama i egzotičnim vrtovima. Glavni mu je motiv žena, od koje čini zagonetno stvorenje dajući joj krila leptira i vrat crnog labuda, u ogrlicama od zlata, emajla, ametista.
Oko četiri stotine čarobnih predmeta, sakupljenih iz velikih svetskih kolekcija, pruža portret ovog "pesnika stakla", koji je taj podatni materijal uveo u nakit. Lalikove kreacije zavode prefinjenom linijom i bojom, igrom zamagljenosti i prozirnosti, tame i bleštavila: ukosnica sa slepim mišom, rog optočen dijamantima, četiri vilina konjica sa topazom, dijademe sa zmajevima što bljuju vatru, ose u iglama za šešir, raspevane ptičice na ljupkoj grančici od dragulja. Pravio je scenski nakit za veliku tragičarku Saru Bernar koja mu je bila verna prijateljica. Zasjao je na Svetskoj izložbi 1900, a tridesetih godina projektovao je fontane na Jelisejskim poljima u Parizu, i kreirao grandiozni dekor salona broda Normandija, simbola luksuza i uživanja u bel epok.
Sa pomešanim osećanjima od tako različitih utisaka sabranih u Latinskom kvartu, možete odšetati do Sene i baciti pogled na njene prekrasne mostove. Ako svratite u bioskop na Trgu sen Mišel, onda ćete kulturni bouillon u duši zaliti salvama smeha. U filmu beninskog reditelja Silvestra Amusua Africa paradis svet je okrenut naopačke.
Kao u romanu Abdurahmana Vaberija, mladog pisca iz Džibutija, 2033. godine Evropa je tužno mesto za život: vlada glad, nezaposlenost, beznađe. Manji broj srećnika uspeva da se dokopa Sjedinjenih Afričkih Država gde teče med i mleko. "Rajska Afrika" ili "Afrički raj", komedija koja nenametljivo ukazuje zapadnjacima na sva poniženja kojima ovi dočekuju i ispraćaju kući afričke emigrante, neće vas sasvim ubediti, ali će vas zabaviti i podstaći na razmišljanje.
Ono se uklapa u nove pariske modne trendove: 100 odsto zen, povratak šarenih tunika iz sedamdesetih godina i rajfova u kosi. Na upravo završenom Sajmu knjiga sve je bilo u znaku Indije, počasnoga gosta. Nakon večeri inauguracije, na koju se ulazi samo sa pozivnicom, iza svakog značajnijeg štanda ostale su kutije prepune praznih flaša šampanjca, kao kakav izložbeni eksponat ili znak prestiža. A srpski izdavači ostali su i bez štanda, te su se naši ljudi mogli posvetiti razgledanju bogato opremljenih prostora francuskih i stranih izdavača, umesto da pretresaju svoje opsesivne teme.
Izuzetan je bio osećaj sedeti za stolom sa piscima iz Nove Kaledonije, koji sa svog čarobnog ostrva u Pacifiku putuju do Pariza 25 sati, a ponekad i 50! Jedan od njih je Nikola Kurtović, romansijer i pesnik, čiji je otac stigao u Numeu (glavni grad) iz Sarajeva, davne 1945. Prva zbirka poezije zove mu se "Sloboda", što je razumljivo na svim jugoslovenskim jezicima.
Na štandu Tahitija desetine zanimljivih knjiga iz raznih oblasti, koje otkrivaju daleku maori civilizaciju navodeći na sanjarenje... I, neočekivana radost u prepoznavanju sličnosti: topli Polinežani, okruženi beskrajnim okeanom sa sve četiri strane sveta, bili su oduševljeni što se i kod nas čitaju knjige Amina Malufa, njihovog omiljenog pisca.
Vesna Cakeljić
[objavljeno: 17.04.2007.]
