Izvor: Politika, 03.Avg.2009, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepenski vir: preistorija pod mrežastim krovom
Turisti će krajem ove ili najkasnije početkom sledeće godine moći da dolaze u rekonstruisani Lepenski vir
Čelična konstrukcija od koje će biti napravljen prozračni mrežasti krov i koju će prevoziti 60 šlepera, a koja će pokriti površinu fudbalskog igrališta, stići će ove nedelje u Lepenski vir kako bi bila montirana do oktobra meseca iznad čuvenog arheološkog lokaliteta. Ovo je u razgovoru za „Politiku” rekao Siniša Temerinski , arhitekta savetnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture – Beograd, koji se Lepenskim virom bavi skoro deset godina.
Temerinski je dodao da će potom biti rađena infrastruktura, a da je planirano da grubi radovi budu u velikoj meri završeni do kraja godine. Tada bi posetiocima ponovo bila otvorena vrata ovog preistorijskog naselja koje je tokom jednog milenijuma (7000-6000 godina p. n. e) bilo središte jedinstvene kulture.
Naš sagovornik je sada konačno dočekao realizaciju projekta na kojem je iscrpno radio sa koleginicom, arhitektom Marijom Jovin. Njihov projekat je uzeo u obzir ne samo očuvanje kulturne baštine, već i turistički, naučni i ekonomski aspekat koji ovo mesto može da obuhvati. On, pak, znači da bi uz arheološki lokalitet bili izgrađeni pristanište sa Centrom za posetioce, ugostiteljski objekat, apartmansko naselje i Naučno-istraživački centar sa bungalovima za istraživače i naučnike.
Ali, prvo da podsetimo: prošle godine su iz Nacionalnog investicionog plana izdvojena dva miliona evra samo za obnovu Lepenskog vira, za koja je konkurisala Turistička organizacija opštine Majdanpek zajedno sa sektorom za turizam Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Prvi radovi počeli su u oktobru 2008. O tome šta se do sada uradilo, Siniša Temerinski za naš list kaže:
– U jesen prošle godine krenulo se od izrade temelja i nosećih zidova za čeličnu zaštitnu konstrukciju iznad arheološkog lokaliteta, koja samo u donjoj zoni ima armirano-betonske elemente a krov je, u stvari, fina mrežica koja pokriva lokalitet. Na njoj će biti ugrađen leksan, polikarbonantni prozirni pokrivač koji odaje utisak dnevnog svetla. Lepenski vir je naselje na obali Dunava; mi smo ga premestili sedamdesetih godina u brdo, da ga ne ugrozi voda i treba da ga stavimo u objekat, ali taj utisak zatvorenosti ne sme da bude prisutan već naselje treba da izgleda kao da je na otvorenom. Sva staništa jesu okrenuta ka Dunavu, a zatvorena su prema brdu i taj princip kuće iz Lepenskog vira preneli smo i na čeličnu konstrukciju koja pruža otvoreni pogled ka vodi. Time smo sačuvali sve vizure.
Naš sagovornik kaže kako Lepenska kuća ima svoju geometriju – sistem trouglova, i da je taj geometrijski sistem obnovljen u ovom čeličnom pokrivaču.
– Jeste da nas deli osam hiljada godina, da je drugi materijal u upotrebi, ali filozofija i geometrija su iste. Do oktobra će sve biti montirano i ta faza je završena. Lokalitet je još uvek pod starom konstrukcijom, a tek kad se sve pokrije novom demontiraće se stara krovna konstrukcija. Tada će početi konzervatorski radovi kao i radovi na elektroinstalacijama. Turisti će krajem ove ili najkasnije početkom sledeće godine moći da dolaze u rekonstruisani Lepenski vir.
Siniša Temerinski dodaje kako se Republički zavod Lepenskim virom bavi od njegovog otkrivanja:
– Tu je urađen i projekat izmeštanja ovog nalazišta van domašaja đerdapskih voda, kada je izgrađena hidroelektrana, i tada je nastala privremena zaštitna konstrukcija koja je trebalo da traje godinu do dve. Ali, s obzirom na to da kod nas privremene stvari najduže traju, ta konstrukcija je izdržala 35 godina, dakle od 1974. do danas.
Temerinski još kaže da su Marija Jovin i on pristupili ne samo zaštiti ovog arheološkog lokaliteta, već čitave zone koja obuhvata 55 hektara i tu će biti više sadržaja koji su direktno povezani sa Lepenskim virom. Uz Muzej gde će biti organizovane izložbe, biće izgrađeni pristanište, Centar za posetioce, apartmansko naselje i Naučno-istraživački centar. Ali, sredstva za to moraće, dodaje, da budu obezbeđena posebno, a veliki interes u tome vidi i opština Majdanpek.
– Ovo područje je bilo prilično naruženo posle izgradnje Đerdapske magistrale, gde je bila betonska baza u blizini i naselje graditelja koji i do danas nisu uklonjeni. A ovaj projekat bi sve to rešio – kaže Siniša Temerinski.
B. Lijeskić
---------------------------------------------------------
Nedostupna Trajanova tabla, opasan Golubac
Spoj kulture, turizma i nauke je odličan, smatra arhitekta Temerinski:
– Ukoliko obnovite kulturnu baštinu, ona nema mnogo smisla ako u tu priču nisu uključeni i neki drugi elementi. Prođite, na primer, kroz tvrđavu Golubac kroz koju prolazi magistralni put; i, šta vas tamo dočeka? Tamo su obnovljene samo neke stepenice i jedan kula, ali ne postoji niko ko čuva lokalitet i on je potencijalno opasan. Na primer, stane autobus sa ekskurzijom, deca se penju tim stepenicama i desi se da neko čak i padne. Lokalitet nema sadržaj, nemate tu ni muzej, ni izložbu. Svojevremeno, bila su uložena sredstva u izmeštanje Trajanove table kako ne bi bila potopljena, ali je smešno što vi ne možete da joj priđete. Ne postoji put do nje, već možete da je vidite samo sa vode, i to iz čamca, tako da se ribari danas na njoj potpisuju sprejom. Zaštita kulturne baštine može imati smisla tek ako je u funkciji turističkog resursa: ona treba da ima značaj za lokalnu zajednicu i da ljudima bude u interesu da takvo mesto imaju u okruženju.
[objavljeno: 04/08/2009]
