Izvor: Politika, 19.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza evropskog identiteta
Nacizam i marksizam su pričinili mnogo štete u prošlom veku, što se još uvek oseća i u društvu i u umetnosti – ističe reditelj Zanusi
Festival evropskog filma "Palić 2006" ušao je u drugu polovinu 13. izdanja. Svi programi odvijaju se po planu, gosti, značajni filmski autori Evrope se smenjuju kao na pokretnoj traci, a žiri, kojem predsedava naša glumica Neda Arnerić, pomno gleda i analizira ostvarenja u glavnom takmičarskom programu.
Istaknuti poljski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reditelj Kšištof Zanusi bio je gost Palićkog festivala pre tri godine, kada je nagrađen priznanjem "Aleksandar Lifka" za doprinos evropskom filmu. Ovog jula na festivalu gostuje u glavnom takmičarskom programu sa ostvarenjem "Persona non grata" koji će biti prikazan večeras. Kroz mikrosvet ljudskih odnosa Zanusi u ovoj drami pruža samo jednu od slika međunarodnih i diplomatskih odnosa koji trenutno vladaju svetom.
– Posle pada komunizma pozvan sam da se uključim u diplomatiju. Zajedno sa drugim umetnicima učestvovao sam na nekoliko konferencija i u nekoliko delegacija. Stečeno iskustvo iskoristio sam da u filmu prikažem svakodnevni život diplomata. To je i mogućnost da pokažem šta je očekivala i čemu se nadala moja generacija koja je imala dosta boraca za slobodu. Iako danas živimo bolje nego ranije, iako smo danas bolji ljudi nego nekada, mnogi iz moje generacije su razočarani. U vreme pokreta Solidarnosti tokom sedamdesetih bili smo idealisti, što je i normalno za period mladosti. Kada ste stariji i idealista ste, onda izgledate kao Don Kihot – duhovito je prokomentarisao u jučerašnjem susretu sa novinarima reditelj Zanusi, rado viđen gost Palićkog festivala koji izuzetno ceni i uvek mu se rado vraća, bilo to makar na samo jedan dan, kao što je slučaj ove godine.
– Evropa se suočava sa krizom na prekretnici vekova, koja je i kriza evropskog identiteta, pa time i kriza evropskog filma. I ova kriza će biti prevaziđena, jer je Evropa uvek prevazilazila probleme i zadržala humanizam. Ne volim evropski cinizam, kvaziintelektualce i postmodernizam koji je zaostavština marksizma. Nacizam i marksizam su pričinili mnogo štete Evropi u prošlom veku, što se još uvek oseća i u društvu i u umetnosti. Evropi je potrebno više filmova poput "Čudesne sudbine Amelije Pulen". Takvih filmova nema u Americi, a Evropi su neophodni kako bismo se približili jedni drugima – apelovao je Zanusi, počasni doktor čuvene VGIK akademije u Moskvi i profesor nekoliko evropskih filmskih akademija i škola.
Glavne uloge u filmu "Persona non grata" Zanusi je dodelio Danijelu Obrickom i kolegama rediteljima Jiržiju Šturu i Nikiti Mihalkovu.
– Zahvalno je sarađivati sa kolegama rediteljima, a pored ove dvojice, nekada sam radio i sa Marijom fon Trorom. Mihalkov je bio vrlo zadovoljan, a najviše zato što je među glumcima, a ne iza kamere. Saradnja sa njim je laka i tu zaista nema problema, jer se odlično razumemo. On ima onaj neosporan glumački talenat, što znamo po njegovim filmovima, tako da se snalazi kao riba u vodi. On uživa dok glumi, imam utisak da se odmara, a vrlo je zahvalan i kao partner, jer je i koproducent ovog filma.
U glavnom takmičarskom programu prikazan je italijanski film "Tajne" Kristine Komenćini, realizovan po njenom romanu "Zver u srcu". Ova drama o nerazumevanju, tajnama i incestu u porodici višestruko je nagrađivana na prošlogodišnjem Venecijanskom festivalu, a februara ove godine bila je nominovana za nagradu "Oskar" u kategoriji najbolji strani film.
– Film "Tajna" pokušava da odgonetne onu dilemu – kako živeti sa tajnom i sramotom i kako ih saopštiti drugima. Likovi u filmu se plaše da ispričaju ono što su njihove tajne, jer su one sramotne, pa se zatvaraju u sebe. Zahvaljujući pripovedačkom i rediteljskom umeću Kristine Komenćini uspeli smo da svi problemi o kojima govorimo u filmu budu tretirani kao realnost koja nas okružuje – objasnila je Stefania Roka, jedna od najtraženijih italijanskih glumica, koja je u filmu "Tajna" ostvarila vrlo zapaženu i zahtevnu ulogu slepe žene koja se lomi oko (ne)čuvanja svojih tajni.
-----------------------------------------------------------
"Crno sunce"
Reditelj Kšištof Zanusi završio je nedavno u Italiji snimanje novog filma "Crno sunce". Glavnu ulogu ostvarila je Valerija Golino koja je sarađivala sa Dastinom Hofmanom i Tomom Kruzom u filmu "Kišni čovek" Berija Levinsona. "Crno sunce" je ekranizacija istoimenog pozorišnog komada Roka Familijarija čije je komade Zanusi već nekoliko puta postavljao u poljskim pozorištima. Za potrebe filma, Zanusi je adaptirao pozorišni komad u kojem preispituje prirodu zla i etničke probleme, a srpskoj premijeri se nada naredne godine na 14. Palićkom festivalu.
Ivan Aranđelović
[objavljeno: 19.07.2006.]
